Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 23. januar, 2025.

 1516 - Umro je španski kralj Ferdinand II i V Katolički

(kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje 

i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. označio je

početak istorije ujedinjene Španije. Isabela I postala je 1474.

kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako 

su sjedinjene dve zemlje od kojih će vremenom nastati Španija.

Utemeljio je 1480. sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje 

iz Španije kao "nevernike". Borbe s Mavarima pobedonosno je okončao

1492. proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste

1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila

Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu

(Kraljevina dveju Sicilija).

        1579 - U Utrehtu su pobunjene provincije Nizozemske -

Holandija, Zeland, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i

Overajsel - pošto su propali svi pokušaji izmirenja sa španskom

upravom, potpisale Utrehtsku uniju radi borbe protiv Španije.

Provincije su se 1581. otcepile od Španije, a Vestfalskim mirom

1648. dobile su nezavisnost. Protestantski Holanđani nisu se mirili

sa strogo katoličkom politikom Španije.

        1719 - Ujedinjenjem Vaduca i Šelenberga stvorena je

kneževina Lihtenštajn.

        1744 - Umro je italijanski filozof, istorigraf i teoretičar

prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije

istorije i preteča moderne teorije estetike. Rođen je kao sin

siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao

je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i

Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi "opisivao idealnog

čoveka, a drugi čoveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo III

imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je

površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim

oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za

apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U

skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku

fazu, a istoriju je, prema "zakonu istorijskih ciklusa" posmatrao

kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga

njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu

disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot

kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim

fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu

umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog

uma. Dela: "Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija",

"Univerzalno pravo", "Autobiografija".

        1783 - Rođen je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao

Stendal, začetnik francuskog realizma, jedan od tvoraca

realističkog i psihološkog romana. Kao oduševljeni pristalica

Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve

uopšte) i bogatog građanstva, kritikujući građanski moral. Dela:

romani "Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", "Lisjen

Leven", "Armansa", studije "Rasin i Šekspir", "Život Hajdnov",

"Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca".

        1806 - Umro je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji

je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. U

vreme dok je na položaju šefa vlade bio do 1801. i od 1804. do

1806. vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, a u Indiji je

učvrstio britansku vlast reformišući administraciju. Kao zakleti

neprijatelj Francuske revolucije, bio je glavni organizator

evropskih koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske.

        1832 - Rođen je francuski slikar Eduar Mane, jedan od

začetnika impresionizma i najznačajnijih slikara druge polovine

19. veka. Počeo je pod uticajem španskog slikara Franciska Goje i

francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se

izdvajaju portreti Emila Zole, Žorža Klemansoa, Stefana Malarmea,

Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s naročitim darom da

dočara atmosferu, što je posebno uočljivo u slikama "Doručak na

travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija".

        1888 - Umro je francuski pisac Ežen Martin Labiš, koji je

u komedijama i vodviljima duhovito karikirao građansko društvo

Francuske u 19. veku. Dela: "Slamni šešir", "Put gospodina

Perišona".

        1916 - U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo 

je sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle

natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne

golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra

do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički

brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i

iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido,

na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja

epidemije, odlučeno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvaničnim

ali nepotpunim podacima, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu 

sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj 

da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi 

odali počast stradalim srpskim ratnicima.

        1928 - Rođena je francuska filmska glumica Žana Moro,

koja se proslavila u filmovima francuskog "novog talasa" posle

Drugog svetskog rata. Filmovi: "Lift za gubilište", "Ljubavnici",

"Opasne veze", "Moderato kantabile", "Noć", "Žil i Džim",

"Proces", "Eva", "Dnevnik jedne sobarice", "Viva Marija", "Falstaf",

"Katarina Velika". Prema sopstvenom scenariju režirala je film

"Svetlo".

        1931 - Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova,

najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka.

Karijeru je počela u Petrogradu igrajući s čuvenim Vaclavom

Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala

sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala širom

sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima "Labudova

smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela",

"Rajmonda".

        1936 - Umro je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski.

Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u

Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon

revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava.

Dela: "Enciklopedija prava", "Uvod u istoriju slovenskih prava",

"Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo", "Majestas Carolina i

Dušanov  zakonik, prilog za istoriju staleške države u

srednjevekovnoj Evropi".

        1937 - Prva grupa od tridesetak građana Kraljevine

Jugoslavije otišla je u Španiju kako bi se borila protiv snaga

generala Franka. Ukupno tamo ih je otišlo oko 1.300, a poginulo je

670.

1942 - Ubijen je Ignjat Pavlas, advokat iz Novog Sada, 

istaknuti srpski nacionalni i kulturni delatnik. U Srpskom narodnom 

odboru, obrazovanom u Novom Sadu 1918. bio je potpredsednik. Član 

je delegacije koja je 1918. u Beogradu, tražila da srpska vojska 

najbrže moguće uđe u Novi Sad i Bačku i dočekao je srpsku vojsku 

9. novembra. Predsedavao je Velikom narodnom skupštinom u Novom Sadu 

25. novembra 1918. koja proglasila prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini 

Srbiji. Jedan je od prvaka sokolskog pokreta u Bačkoj, i najzaslužniji 

je za izgradnju Sokolskog doma u Novom Sadu 1936, tada Spomen-dom kralja 

Aleksandra I. Bio je i predsednik Veslačkog kluba Danubius, osnivač i 

predsednik planinarskog društva "Fruška gora". Organizovao je gradnju 

planinarskih domova na Fruškoj gori, na Zmajevcu, Osovlju, Iriškom vencu, 

kao i na Rudniku kod Gornjeg Milanovca. Ubili su ga mađarski okupatori 

u Novom Sadu, na Dunavu.

        1943 - Britanska Osma armija potisla je u Drugom svetskom

ratu Nemce i zauzela je Tripoli u italijanskoj koloniji Libiji.

        1944 - Umro je norveški slikar Edvard Munk. Njegove slike

karakteristične su po ekspresivnim oblicima sa oblom uprošćenom

konturom. Najpoznatije njegovo delo "Krik" donelo mu je ogromnu

popularnost.

        1945 - Sovjetske trupe su, nezadrživo nadirući u Drugom

svetskom ratu ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.

        1956 - Rođen je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor.

Svirao je u grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i predstavnik je

generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije.

Svojim zvukom obogatio je albume "Smak" (1975), "R.M. Točak"

(1976), singl "Ulazak u Harem" (1975). Godine 1976. s grupom

"Bijelo dugme" snimio je "Eto Baš hoću", a 1978. sa Ipetom

Ivandićem "Stižemo". Posle raspada "Smaka" 1981. radi kao

studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista

u zemlji. Sarađivao je s Džez orkestrom Radio televizije  Beograd.

Solistički je snimio "Tražiš oproštaj" (1982),  "Roses for

General" (1984), "Gondola" (2003). Izdao je i CD  klasične muzike

s Dubravkom Zubović. Sa sastavom "Bijelo  Dugme" snimio je i

"Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i  "Ćiribiribela". Komponovao

je muziku za više filmova:  "Lazar" (1984), "Sveto mesto" (1990),

"Velika frka" (1990),  "Mrav pešadinac" (1993), "Paket aranžman"

(1995), "Lepa  sela lepo gore" i "Nečista krv" (1996).

        1968 - Mornarica Severne Koreje zarobila je u

teritorijalnim vodama američki brod "Pueblo", ploveću špijunsku

stanicu sa uređajima za prisluškivanje i dešifrovanje.

        1989 - Umro je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik

visokog stila, jedan od najvećih slikara 20. veka, koji je uzdrmao

temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i

apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s

crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i

fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao

je dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruća

žirafa", "Predosećaj građanskog rata"). Radio je i kao

kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela

"Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je autobiografsko delo

"Tajni život Salvadora Dalija".

        1992 - Predsednik vlade Estonije Edgar Savisar podneo je

ostavku zbog nestašice hrane i energije u novoj državi otcepljenoj

od Sovjetskog Saveza.

        1998 - Bivši predsednik Južne Afrike Piter Vilhelm Bota

izjavio je sudu - gde se pojavio pod optužbom za opstrukciju rada

Komisije za ispitivanje istine o zloupotrebama tokom ere aparthejda

- da posle svega ne postoji ništa zbog čega bi trebalo da se

izvinjava.

        2000 - Više od milion ljudi demonstriralo je u centru

Madrida protiv obnavljanja kampanje nasilja kojoj je pribegla

baskijska teroristička organizacija ETA.

        2002 - Novinara "Volstrit džornela" Danijela Perla oteli

su islamski teroristi u Karačiju, u Pakistanu, dok je pokušavao da

uspostavi kontakt sa pakistanskim radikalnim islamističkim grupama.

Otmičari su ga ubili 22. februara.

2002 - Preminuo je Pjer Burdije, francuski sociolog, antropolog, 

filozof. Tvorac je sociološkog koncepta koji je nazvao - teorija 

prakse. Najviše se bavio problemima sociologije kulture. Poznat je 

po uobličavanju pojmova poput kulturnog, socijalnog i simboličkog 

kapitala. Dela: "Nacrt za jednu teoriju prakse", "Signalna svetla", 

"Narcisovo ogledalo".

        2003 - Umro je italijanski industrijalac Đovani Anjeli,

koji je porodičnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog

od najznačajnijih svetskih proizvođača automobila. Anjeli, čiji

je deda 1899. osnovao kompaniju u Torinu, postao je izvršni

direktor 1963. a predsednik 1966, ostavši na tom položaju u

"Fijatu" 30 godina.

        2004 - Evropski satelit "Mars ekspres" poslao je snimke

leda na južnom polu Marsa.

        2006 - U železničkoj nesreći nadomak Podgorice poginulo

je 46 putnika, a 364 je povređeno, kada je voz na relaciji Bijelo

Polje-Bar iskočio iz šina i survao se u provaliju duboku više od

trideset metara.

        2007 - Umro je poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinjski, 

verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane 

na tridesetak jezika. Rođen je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). 

Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih 

boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više 

građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio 

je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Najpoznatije knjige: 

"Jedan dan života", "Fudbalski rat", "Car", "Šahinšah", "Beležnica", 

"Lapidarijum", "Imperija", "Ebonovina", "Putovanja s Herodotom".

        2007 - Umro je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere

"Votergejt", koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika

Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti.

On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu "Votergejt

svisotel" u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione

Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su

razotkrila dva novinara "Vašington posta" Bob Vudvord i Karl

Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja - oni su nagrađeni

Pulicerovom nagradom.

2017 - Preminuo je Gordon Kej, britanski glumac, upamćen 

po ulozi Renea Artoa, vlasnika kafea, u globalno popularnoj 

humorističkoj seriji "Alo Alo".

2017 - Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim 

započinje povlačenje Sjedinjenih Država iz trgovinskog sporazuma 

o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), komentarišući pritom da je 

to "velika stvar za američkog radnika". Pokretanjem procesa izlaska 

SAD iz TPP-a, Tramp je ispunio obećanje naglašavano tokom predizborne 

kampanje. 

2021 - Umro je Lari King, tv novinar, doajen američke 

televizije i radija, poznat po intervjuima s brojnim poznatim osobama 

iz najrazličitijih oblasti. Tokom 25 godina uređivao je i vodio 

emisiju "Leri King Lajv". Penzionisan je 2010, da bi potom osnovao svoju 

produkciju. Tokom neverovatno bogate novinarske karijere obavio je 

više od 50.000 intervjua.

2022 - Umro je Momčilo Pudar, novinar. Po obrazovanju je bio 

pravnik. Radni vek je proveo u novinskoj agenciji Tanjug. Bio je dopisnik 

Tanjuga iz Bukurešta, Rio de Žaneira, Buenos Ajresa, Madrida, Pariza, 

kao i glavni urednik agencije. Paralelno je radio i za druge medije, poput 

"Politike", "Vjesnika", "Oslobođenja". Dobitnik je priznanja Udruženja 

novinara Srbije, nagrade "Svetozar Marković" za životno delo. Knjige: 

"Amerika protiv sebe i sveta", "Svet bez gospodara", "Ko dominira svetom".

2022 - Oko 50.000 demonstranata, iz više zemalja EU, okupilo 

se u Briselu na panevropskom protestu uz učešće cak 600 lokalnih 

evropskih organizacija, protiv mera koje države članice uvode s ciljem 

suzbijanja pandemije kovid -19. Organizatori su naglasili da nije reč 

o političkim protestima niti protiv vakcinacije, već da je namera da se 

ukaže na nekorektne i restriktivne mere širom EU. Iako je protest bio 

odobren a organizatori su pozivali na poštovanje reda i mira, policija 

je upotrebila suzavac i vodene topove protiv demonstranata okupljenih na 

trgu Šuman ispred EU institucija. Razbijeno je više lokala, uključujući 

i stakla na središtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

2022 - Preminuo je Lavrentije Trifunović, vladika šabački. 

Bogoslovski fakultet završio je u Beogradu. U čin jerođakona rukopoložen 

je 1958, jeromonah postaje 1961. Dve godine bio je duhovnik Crkve Ružica 

na Kalemegdanu, a posle toga parohijski sveštenik na Kupresu. Predavao 

je u Bogosloviji u manastiru Krka. Episkop je postao 1967. Bio je vikarni 

episkop moravički, potom zapadnoevropski i australijsko-novozelandski. 

U Himelstiru u Nemačkoj osnovao je Eparhijski centar, otkupio za SPC 

postojeću crkvu, osnovao štampariju. U Himelstiru je priredio i objavio 

dela Nikolaja Velimirovića, kao i brojne druge naslove. Venčao je 

prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Od 1989. na čelu je 

eparhije šabačko-valjevske, od  2006. šabačke. U Šapcu je nastavio 

započetu široku izdavačku delatnost kuće "Glas Crkve", osnovao i radio 

i tv stanicu. Uređivao je list "Pravoslavni misionar". Utemeljio je novi 

manastir Soko. Njegovim zalaganjem prenete su mošti Svetog vladike 

Nikolaja iz SAD u Srbiju. Bio je oličenje pravog monaha, krajnje 

dobronameran i plemenit čovek. U trenutku smrti bio je najstariji episkop 

SPC i po godinama života (88) i po dužini episkopskog staža (54).