Dogodilo se na današnji dan
Danas je nedelja, 29. decembar, 2024. Do kraja godine ima dva dana.
1170 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Beket pogubljen je u
katedrali (sabornoj crkvi) u Kenterberiju prema nalogu engleskog
kralja Henrija II. Ranije blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar
do izbora za arhiepiskopa 1162. usprotivio se nameri Henrija II da
ograniči autoritet crkve, posebno njeno sudstvo, pa je 1164.
emigrirao u Francusku. Po povratku je 1170. odbio da položi
zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i
države. Za svetitelja je proglašen 1173. i njegov grob u
Kenterberijskoj katedrali postao je jedno od privlačnih mesta za
hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.
1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom
okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost
je steklo 1968.
1721 - Rođena je Žana Antoaneta Poason, poznata kao madam
de Pompadur, izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV.
Od 1754. je imala snažan uticaj na državnu politiku i uticala je
na kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila
kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture,
pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je
umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine
rimokatolički jezuitski red.
1753 - U Petrovaradinu je otvorena prva pošta. U to vreme
na prostorima monarhije Habzburga bilo je oko 50 poštanskih
stanica. Petrovaradinska pošta opsluživala je obe obale Dunava,
dakle i Novi Sad. Garnizon u Petrovaradinu bio je tada jedan od
najvećih u Habzburškum zemljama.
1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer, koji
je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo
je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih
guma.
1809 - Rođen je engleski državnik Vilijam Gledston, koji
je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio
premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radničke
sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali
su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se
nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i imao je izvesno razumevanje za
nacionalna prava balkanskih naroda. Nastavljajući osvajačku politiku
konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.
1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i
glavni predstavnik klasicizma, član Konventa (skupštine) i dvorski
slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete.
Vaspitavan na antičkim uzorima, negovao je virtuozan crtež, a
portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: "Zakletva
Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni
Mara", "Gospođa Rekamje".
1835 - Umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić,
"Homer srpske epske književnosti". Rodom Srbin iz Bosne, slep od
osme godine, krstario je srpskim zemljama od Temišvara do Skadra,
od Banja Luke do Smedereva, i pevao o borbama protiv Turaka.
Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune".
Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk
(sadašnje Višnjićevo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815.
upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, kao
što su "Početak bune na dahije", "Boj na Mišaru", "Knez Ivo od
Semberije", "Smrt Marka Kraljevića".
1859 - Rođen je meksički državnik Venustijano Karansa,
koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava
donesenog te godine, posle višegodišnjeg građanskog rata. Tokom
trogodišnje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920.
nije ubijen u vojnom udaru.
1876 - Rođen je španski (katalonski) violončelista Pablo
Kazals, dirigent, kompozitor i muzički pedagog. Bio je profesor
Konzervatorijuma u Barseloni i potom u Parizu, pošto je od 1938.
kao protivnik Frankovog režima u Španiji, živeo van otadžbine.
1890 - Vojska SAD je kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti
masakrirala više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima
mnoštvo dece i žena.
1911 - Revolucionarna privremena skupština izabrala je za
prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, čime je posle više od tri
milenujuma ukinuta monarhija.
1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom
ratu u kojoj je ruska vojska, iako brojčano slabija, nanela težak
poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
1916 - U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu Grigorij
Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajna ličnost na ruskom carskom
dvoru. Posebno je imao veliki uticaj na na caricu, zbog neizlečive
bolesti prestolonaslednika Alekseja. Tokom Prvog svetskog rata,
i pod uticajem nemačkih agenata, smenjivao je i postavljao vojne
zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali lojalisti, verujući
da će eliminisanjem tog čudaka spasiti monarhiju. Sibirski seljak
Raspućin bio je pustolov, u mladosti čak konjokradica, zatim monah,
sklon jednoj tradicionalnoj ruskoj sekti. Važio je za vidovitog,
o čemu postoje brojna i svedočenja i osporavanja. U Petrograd je
došao 1905. a 1907. dospeo je u kontakt s dvorskim krugovima.
1920 - Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila
je Obznanom Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke
sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije - zbog
korišćenja terorističkih metoda i nepriznavanja države SHS.
1921 - Rođen je srpski pisac Dobrica Ćosić, član SANU,
prvi predsednik SRJ, učesnik NOP-a od 1941. Iz političkog života
izopšten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja teškog položaja
Srba na Kosovu i Metohiji. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a
Savezna skupština izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz
obrazloženje da je prekršio Ustav. Kao literata postao je poznat
romanom "Koreni" svojevrsnim psihološkim prikazom srpskog sela u
vreme poznih Obrenovića. U romanu "Deobe" prikazao je dramu Srbije u Drugom svetskom ratu, sukobe komunista i monarhista, koji su prolazili ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti.
Roman "Vreme smrti", prikaz je Srbije uoči i tokom Prvog svetskog
rata. Ostala dela: romani "Daleko je sunce", trilogija "Vreme zla"
("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik"), "Vreme vlasti", knjiga članaka
"Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje",
"Odgovornosti", "Stvarno i moguće", "Kosovo".
1921 - SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan
potpisali su Vašingtonski sporazum o ograničenju mornaričkog
naoružanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da odustane od
sporazuma.
1926 - Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke, jedan
od najvećih liričara na nemačkom jeziku. Studirao je istoriju
umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a
zatim ga je istraživački duh odveo na putovanja širom Evrope i
Afrike. Povučen u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog
vremena i sveta na razmeđu Istoka i Zapada, mešavine slovenskog i
germanskog. Dela: zbirke "Nove pesme", "Devinske elegije", "Soneti
Orfeju", "Melodija o ljubavi i smrti", "Knjiga časova", "Pesma o
ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea", "Knjiga slika",
"Časlovac", roman "Zapisi Maltea Lauridsa Brigea".
1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže
bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj
prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada
su uništene četiri petine grada.
1972 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Lokid L-1011"
američke kompanije "Istern Erlajnz" u močvaru Everglejds na
Floridi poginulo je 99 ljudi.
1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, štićenik
SAD, nastavio je da vlada i po okončanju drugog predsedničkog
mandata, iako ustav Filipina nije dozvoljavao treći mandat. Kao
izgovor poslužilo mu je vanredno stanje koje je zaveo 1972. Vladao
je dekretima sve dok u pobuni nije zbačen s vlasti 1986.
1984 - Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini
književni kritičari nazvali "Zmajem savremene srpske književnosti
za decu". Objavio je više od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme
komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom
fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesma i grad", "Lirika",
"Začarani krug", "Srmena u gradu ptica", "Pesme", pesme za decu
"Oživela crtanka", "Šta meseci pričaju", "Od oblaka do
maslačka", "Dedin šešir i vetar", "Gusarska družina", "Prvi
let".
1986 - Umro je engleski državnik i publicista Moris Harold
Makmilan, premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u
kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar
avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih
poslova. Dela: politički spisi "Srednji put", "Ekonomski aspekti
odbrane", memoari o Drugom svetskom ratu "Vetrovi promene",
"Izbijanje rata", "Plima sreće", "Jahanje oluje".
1989 - Skupština Čehoslovačke izabrala je za šefa
države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod
komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo
pet godina u zatvoru. Nasledio je Gustava Husaka koji je prethodno
pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
1992 - Skupština SRJ izglasala je nepoverenje prvoj vladi
Milana Panića, koja je zapala u krizu mesec dana ranije, kad je
iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vršioca dužnosti
imenovan je zatim potpredsednik vlade Radoje Kontić.
1993 - Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom
neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, usvojili
dokument o međusobnom priznanju Svete stolice i jevrejske države.
1994 - U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio
na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i članova posade.
1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta "Revolucionarni
nacionalnog jedinstva Gvatemale" (URNG) potpisali su sporazum kojim je
posle 36 godina zvanično okončan najduži građanski rat u Centralnoj
Americi.
2001 - U požaru koji je izbio u prodavnici pirotehničkih
naprava u tržnom centru u Limi, prestonici Perua, poginulo je oko
300 ljudu.
2006 - Stotine ljudi nastradalo je kada je između
indonežanskih ostrva Borneo i Java u oluji potonuo trajekt sa 638
putnika i članova posade, dok su spasilačke ekipe izvukle 59
ljudi. Trajekt je najčešće prevozno sredstvo u Indoneziji, zemlji
koja se prostire na preko 16.000 ostrva.
2008 - Umro je Vladislav Lalicki, srpski scenograf i
kostimograf. Kao scenograf započeo je 1958. u šabačkom Narodnom
pozorištu, a od 1961. radio je u Ateljeu 212 gde je izradio
scenografiju za više kultnih predstava: "Dragi moj lažljivče",
"Kartoteka", "Arsenik i stare čipke", "Kralj Ibi", "Kafanica,
sudnica, ludnica", "Kosa", "Purpurno ostrvo", "Čudo u Šarganu".
Lalicki je bio scenograf i kostimograf za preko 500 pozorišnih
predstava, 200 filmova i serija i ilustrator više od 500 knjiga.
Od 1984. do 2002. godine živeo je u Johanesburgu, gde je takođe
imao zapaženu karijeru.
2008 - Umro je francuski modni kreator Ted Lapidus.
Proslavio se šezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i
Safari stilom. Edmond Ted Lapidus rođen 1929. godine u Parizu, kao
sin ruskog emigranta krojača, svoju modnu kuću osnovao je 1958.
Oblačio je brojne poznate ličnosti, među kojima su i Brižit
Bardo i Alen Delon.
2010 - Preminuo je Vladan Batić, političar. Kao doktor
prava i uspešan advokat ušao je u aktivan politički život
kada je obnovljena Demokratska stranka 1990. da bi 1997. osnovao
Demohrišćansku stranku Srbije. Bio je ministar pravde od 2001.
do marta 2004.
2013 - Žena-samoubica, udovica jednog islamskog militanta,
izvela je teroristički bombaški napad na železničkoj stanici u
Volgogradu. Poginulo je 18 osoba a 44 je povređeno.
2016 - Preminuo je Vilijam Salis, tvorac Kinder jajeta.
Salis, koji je u kompaniji "Ferero" počeo da radi 1960, ubrzo je
postao desna ruka njenog vlasnika Mikelea Ferera, "oca" Nutele.
Tokom 70-ih 20. veka kompanija "Ferero", proizvođač slatkiša
iz Albe, Pijemot, Italija, nastojao je da stvori nov proizvod koji
će osvojiti tržište. Tokom cetiri naredne decenije "Ferero" je
prodao milijarde Kinder jaja.
2020 - Skupština Crne Gore izglasala je izmene takozvanog
Zakona o slobodi veroispovesti, čije usvajanje je prethodno izazvalo
masovne višemesečne proteste vernika Srpske pravoslavne crkve.
Poslanici opozicije nisu prisustvovali glasanju.
2020 - Na području Petrinje, Banija, dogodio se zemljotres
jačine 6,4 stepena po Rihterovoj skali. Poginulo je 7 osoba, 26 je
povređeno a pričinjena je velika materijalna šteta, posebno u
starom jezgru grada.
2020 - Umro je Pjer Karden, francuski modni kreator. Rođenjem
Italijan, u Francusku je doveden kao dete. Studirao je arhitekturu
ali se od najranijih dana posvetio modi. Godine 1946. počinje da radi
u modnoj kući Kristijana Diora, da bi 1949. osnovao sopstvenu modnu
kuću. Jedan je od kreatora poratnog "novog izgleda" a šezdesetih i
sedamdesetih 20. veka jedan je od modnih "mogula" i tvorac globalne
imperije koja se bavila i industriskim dizajnom, nameštajem, automobilima,
hotelijerstvom.
2022 - Preminuo je Pele, čuveni brazilski fudbaler. Edson Arantes do Nasimento Pele smatran je najboljim ili jednim od najboljih fudbalera u istoriji tog sporta. Predvodio je reprezentaciju Brazila do tri titule prvaka sveta, 1958, 1962. i 1970. Za Brazil je odigrao 92 utakmice i postigao 77 golova. U klupskoj konkurenciji nastupao je za Santos, od 1956. do 1974. godine, a karijeru je završio u njujorškom Kosmosu, SAD.
2022 - Preminula je Vivien Vestvud, britanska modna dizajnerka
i poslovna žena, najviše zaslužna za uvođenje pank i novotalasne mode u mejnstrim. Vestvud se smatra jednom od najuticajnijih umetnica u Britaniji tokom poslednjih 50 godina. Postala je poznata kreacijama za butik koji su ona i Malkolm Meklaren vodili na Kings Roudu, poznat kao Sek. Postupno je otvorila modnu mrežu sa četiri lokala u Londonu i brojnim ispostavama širom sveta. Bila je aktivna u kampanjama za nuklearno razoružanje, klimatske promene i građanska prava. Koautor je publikacije: "Moda u
umetnosti: Drugo carstvo i impresionizam".
Коментари
Постави коментар