Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je četvrtak, 19. decembar, 2024. 

  1741 - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla

Vitus Bering, na ostrvu koje je potom dobilo njegovo ime. Ploveći

uz Aleutska ostrva dospeo je 1728. s Aleksejem Čirikovom do

Aljaske, otkrivši put u Ameriku sa zapadne strane, odnosno moreuz

između Amerike i Azije. Taj prolaz koji spaja Severni ledeni okean

s Tihim okeanom nazvan je po njemu - Beringov moreuz. Na povratku je

u moru, koje je takođe po njemu dobilo ime, pretrpeo brodolom i

morao je da se iskrca na do tada nepoznato ostrvo.

        1793 - Francuski general Napoleon Bonaparta izvojevao je

prvu značajnu vojnu pobedu, potukavši Engleze i zauzevši Tulon,

što je bio prvi krupan korak u njegovom usponu ka preuzimanju 

vlasti u Francuskoj 1799.

        1842 - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali je ta

pacifička ostrvska zemlja, u koju su doseljenici iz SAD počeli da

pristižu 1820. otimajući zemlju od domorodaca, samo formalno

postala samostalna. Havajska dinastija je 1875. prihvatila punu

političku i ekonomsku zavisnost od SAD koje su Havaje 1898.

pretvorile u koloniju. Odlukom američkog Kongresa 1959. Havaji su

postali 49. država SAD.

        1848 - Umrla je engleska književnica irskog porekla Emili

Bronte, koja se proslavila romanom "Orkanski visovi".

        1851 - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam

Tarner, izvrstan pejzažista, preteča impresionista.

        1863 - Rođen je srpski pisac Svetolik Ranković. Po

obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a

junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život.

Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog

sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik

veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u

Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i

političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela:

romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali",

pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

        1863 - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u

Londonu linoleum - glatki podni prekrivač.

        1895 - Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je

osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej. Prirodnjački muzej

spada među najstarije muzejske institucije u Srbiji. Prva stalna

postavka otvorena je 1904. godine povodom stogodišnjice Prvog

srpskog  ustanka. U osnivanju muzeja učestvovala su brojna velika

imena srpske  nauke, poput Jovana Žujovića, Josifa Pančića,

Petra Pavlovića.

        1897 - Rođen je Jan Čajak, pisac i prevodilac, nacionalni

radnik Slovaka u Srbiji, odnosno Vojvodini. Uređivao je časopise 

"Narodno jedinstvo" i "Naš život". Dela: pripovetke "Gledanje 

mladenaca", "Evo čoveka", "Baća Onriš Pazurik", "Poslednji 

seredžan", romani "Zipa Cupak", "Zuzka Turanova", "U zarobljeništvu 

na Holičskom zamku", "Porodica Rovesni".

        1902 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ralf

Dejvid Ričardson, čiju je glumu karakterisala suzdržanost i

stilska čistota. U pozorištu je s uspehom tumačio uloge u

komedijama i tragedijama, u modernim i klasičnim delima.  Filmovi:

"Zvučna barijera", "Citadela", "Ana Karenjina", "Pali  idol",

"Naslednica", "Ričard III", "Naš čovek u Havani",  "Dr Živago",

"Kartum".

        1906 - Rođen je sovjetski državnik Leonid Iljič 

Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke 

partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, 

koji je najvišu vlast u Sovjetskom Savezu zadobio 1964. zbacivanjem 

Nikite Hruščova i držao je do smrti 1982. Doprineo je uspostavljanju

dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa. Upamćen je i po 

odbacivanju tendencija nagoveštenih u vreme Hruščova. 

1914 - Rođen je Lazar Milin, sveštenik Srpske pravoslavne 

crkve, profesor Bogoslovskog fakulteta, pisac. Gimnaziju je završio Rumi, 

u rodnom Sremu, a teološki fakultet u Beogradu. Bio je katiheta veroučitelj 

u gimnazijama u Šapcu i Valjevu. Doktorirao je 1952. Radio je na katedri 

Apologetika sa istorijom religije na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu, 

gde je bio dekan u više navrata. Na bogoslovsko-naučnim usavršavanjima 

boravio u inostranstvu, u Strazburu 1958, Bernu 1962, Parizu 1967. Vladao 

je nizom jezika, francuskim, nemačkim, ruskim, pa i latinskim, osim razume 

se crkvenoslovenskog. Kao duhovnik, služio je punih pola veka u kalemegdanskim 

crkvama Ružica i Sveta Petka. Bio je omiljen kao sveštenik, retke duhovne 

i intelektualne snage, i izuzetno plodan kao pisac. Dela: "Razgovori o veri", 

"Naučno opravdanje religije I - VI", "Hristov drugi dolazak", "Subota i 

nedelja u Svetome pismu", "Natprirodno otkrivena religija", "Bog postoji".

        1915 - Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla

Edit Đovana Gasion, poznata kao Edit Pjaf, nazvana "Mali vrabac",

simbol francuske šansone. Komponovala je šansone i pisala tekstove

za njih. Dela: autobiografije "Moj život", "Na balu uspeha".

        1916 - Francuzi su kod Verdena, snažno utvrđene tačke

na Zapadnom frontu, posle desetomesečne bitke, u Prvom svetskom

ratu, potukli Nemce, koji su prethodno pokušali proboj masovnom

ofanzivom, uz do tada neviđenu artiljerijsku pripremu. U

najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata, poginulo je 543.000

Francuza i 434.000 Nemaca.

        1941 - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom

ratu, nemački vođa Adolf Hitler smenio je komandanta kopnenih

trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča i lično preuzeo komandu

nad armijom.

        1946 - U Indokini je počeo oslobodilački rat jedinica pod

vođstvom Ho Ši Mina protiv francuskih kolonijalnih trupa.

        1950 - Savet NATO imenovao je američkog generala Dvajta

Ajzenhauera za vrhovnog komandanta snaga tog vojnog bloka u Evropi.

        1961 - Gou i dve manje portugalske enklave na zapadnoj

obali Indije definitivno su zaposele indijske trupe. Goa je od samog 

početka 16. veka bila portugalski posed.

        1972 - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u

Tihi okean, čime je završen američki program "Apolo" ljudskih

letova na Mesec.

        1984 - Britanski premijer Margaret Tačer i njen kineski

kolega Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem

Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) od 1. jula 1997. posle

99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.

        1991 - Nemačka vlada priznala je Sloveniju i Hrvatsku. Pri

tom, Nemačka se nije osvrtala na brojna upozorenja da takav čin

može da izazove krvoproliće, zbog nerešenog statusa Srba.

1991 - Na Skupštini u Kninu proglašeno je osnivanje 

Republike Srpske Krajine.

        1996 - Umro je italijanski filmski glumac Marčelo

Mastrojani, uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski

glumac, ljubavnik i tumač rola u filmovima hermetičnog

intelektualizma. Filmovi: "Devojke sa Španskog trga", "Hronika o

siromašnim ljubavnicima", "Bele noći", "Sladak život", "Razvod na

italijanski način", "Noć", "Porodična hronika", "Osam i po",

"Privatan život", Leo poslednji", "Miris žene".

        1997 - Singapurski putnički avion tipa "Boing 737-300"

srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare, što nije

preživeo niko od 104 osobe u letelici.

        2001 - U eksploziji socijalnih nemira širom Argentine

došlo je do masovne pljačke prodavnica, pri čemu je poginulo 

27 osoba. Predsednik Fernando de la Rua proglasio je vanredno stanje,

ali je već narednog dana i sam podneo ostavku, kao i vlada Argentine.

        2003 - Libija, SAD i Velika Britanija istovremeno su

potvrdile da su postigle dogovor kojim vlada u Tripoliju pristaje da

obustavi sve programe za proizvodnnju hemijskog, biološkog i

nuklearnog naoružanja i takođe dozvoljava potpunu međunarodnu

kontrolu libijskih postrojenja.

        2004 - Umrla je italijanska operska pevačica Renata

Tebaldi, sopran. Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu

povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog

svetskog rata. Pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim

operama, nastupala je zajedno sa mnogim poznatim operskim pevačima,

među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.

        2004 - U dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim

gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku, poginulo je

najmanje 60 osoba, a više od stotinu je ranjeno.

        2007 - Najmanje 40 lica je poginulo, a 269 je povređeno u

železničkoj nesreći na jugu Pakistana, kod mesta Merabpur, oko

400 kilometara severno od Karačija, pošto je ekspresni voz prepun

putnika na liniji Karači-Lahor iskočio iz šina. U vozu se

nalazilo oko 700 putnika, od kojih se većina vraćala kući povodom

islamskog praznika Kurban bajrama.

2013 - Preminula je Ružica Sokić, srpska glumica. Rođena 

je 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista "Pravda" 

Petra Sokića (1893-1964). Godine 1958. diplomira na Akademiji 

za pozorišnu umetnost u Beogradu. Godine  1961. postala je stalni 

član Pozorišta Atelje 212. Glumila je u oko 40 filmova. Već za 

prvu ulogu ("Gorki deo reke", 1965, J. Živanovića) nagrađena je 

Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je 

glavnim ulogama pevačice u filmu "Kad budem mrtav i beo" i prostodušne 

uličarke u filmu "Žuta", za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom, 

te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u "Užičkoj republici", 

za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Bavila se i pedagoškim 

radom, na Akademiji umetnosti Braća Karić (1996-2000). Objavila 

je knjigu sećanja "Strast za letenjem".

2016 - U Ankari je ubijen ambasador Rusije u Turskoj Andrej 

Karlov, tokom otvaranja izložbe fotografija "Rusija očima Turaka". 

Ubijen je dok je držao govor u poznatoj galeriji "Čagdas Sanatlar 

Merkezi" u ekskluzivnoj četvrti Čankaja u Ankari.

2018 - Donald Tramp predsednik SAD, objavio je da su Sjedinjene 

Države pobedile takozvanu Islamsku državu u Siriji. Usledila je najava 

povlačenja trupa SAD iz te zemlje. Zvaničnici Pentagona ubrzo potom 

saopštili su da je započeo proces povratka američkih trupa iz Sirije, 

dok su SAD "pokrenule tranziciju u narednu fazu kampanje".

        - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu. Praznik, 

u narodu najčešće nazivan Nikoljdan, posvećen je obeležavanju 

uspomene na dan smrti Čudotvorca koji je umro 19. decembra 343. Bio 

je arhiepiskop grada Mira, u Likiji. Smatra se zaštitnikom putnika 

i pomoraca. Njegove mošti nalaze se u italijanskom gradu Bari i srpski 

vladari, Stefan Dečanski, kralj Milutin i drugi, crkvu u kojoj se one 

nalaze bogato su darivali. Kod pravoslavnih Srba Sveti Nikola je 

najčešća krsna slava.