Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 21. decembar,  2024. 

   1118 - Rođen je kenterberijski nadbiskup Tomas Beket, koji

je 1170. pogubljen zbog protivljenja politici engleskog kralja

Henrija II. Prethodno je bio blizak kraljev prijatelj i njegov

kancelar do izbora za nadbiskupa 1162. Protiveći se ograničavanju

crkvene vlasti, posebno njenog sudstva, 1164. emigrirao je u

Francusku. Po povratku je odbio da položi zakletvu na kraljeva

"Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države i odlukom Henrija

II pogubljen je u Kenterberijskoj katedrali. Proglašen je 1173. za

sveca i njegov grob u toj katedrali postao je jedno od privlačnih

mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

        1375 - Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor

zbirke od 100 novela - "Dekameron", remek dela italijanske proze.

Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije

Molijer, Šekspir, pa i Držić. Napisao je i niz književnih dela 

u duhu tradicije srednjevekovnog viteškog romana i više

mitološko-alegorijskih radova, poput "Filostrato", "Filokolo",

"Fiametasa", "Tezeida", "Ljubavnih vizija". Napisao je i "Danteov

život".

        1781 - "Patent o toleranciji" koji je izdao austrijski car

Josif II, izjednačio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je

omogućeno i zapošljavanje inovernih u državnoj službi, što je

do tada bila privilegija isključivo rimokatolika.

        1795 - Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke,

profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji

se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je

pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je

teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana

Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s

Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo "Srpska revolucija", jednu

od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. - kojom je

skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za

oslobođenje. Ostala dela: "Istorija Francuske", "Istorija

Engleske", "Rimske pape", "Nemačka istorija za vreme Reformacije".

        1804 - Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin

Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, ranije torijevaca, dva

puta premijer - 1868. i od 1874. do 1880. Bio je jedan od glavnih

protagonista ekspanzionističke politike Britanije u drugoj

polovini 19. veka. Započeo je osvajački rat protiv Bura 1877.

Ratovao je protiv Avganistana i stavio ga pod britanski protektorat,

osvojio Kipar 1878. Bio je protivnik Rusije i Francuske, a

podržavao je Austro-Ugarsku i Tursku. Njegova naglašena podrška

Turskoj imala je teške posledice po položaj Srbije.

        1817 - Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv

"Australija" za britansku koloniju.

        1842 - Rođen je ruski revolucionar, Petar Aleksejevič

Kropotkin. Iako plemićkog porekla, bio je teoretičar anarhizma.

Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života  proveo

u zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: "Uzajamna

pomoć", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara".

        1879 - Rođen je sovjetski lider Staljin, pravo ime bilo mu

je Josif Visarionovič Džugašvili. Upravljao je Sovjetskim Savezom

29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama,

potom boljševicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u

Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od

aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar

partije. Masovne čistke započeo je 1934. i likvidao je brojne 

stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake

Kominterne, pa i rukovodstva pojedinih stranih komunističkih partija. 

U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je

vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim

konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu

interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji.

Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću

kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine

1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ. Ipak period

njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom.

Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u

mirnodopske svrhe, kao i uspešan svemirski program.

        1881 - U Beogradu je osnovano Srpsko novinarsko društvo.

Kao strukovno udruženje, Srpsko novinarsko društvo je jedno od

najstarijih u svetu. U prestonici tadašnje Kraljevine Srbije

izlazila su u to vreme 22 lista i časopisa. Predsednik prvog

Upravnog odbora Društva (1881/2) bio je pisac Laza Kostić, tada

urednik "Srpske nezavisnosti". 

        1888 - Narodna skupština Kraljevine Srbije prihvatila 

je novi ustav. Kralj Milan Obrenović se potom povukao sa prestola 

prepustivši vlast namesništvu, pošto je naslednik prestola 

Aleksandar bio maloletan.

        1892 - Rođena je engleska književnica Rebeka Vest. Pravo

ime bilo joj je Sesilija Izabela Ferfild. Posle boravka u Kraljevini

Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala je opsežno putopisno-istorijsko

delo "Crno jagnje i sivi soko". Junaci njenih dela su izuzetne

ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se

i novinarstvom i posebno su poznati njeni izveštaji s Nirnberškog

procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog

svetskog rata. Ostala dela: romani "Vojnikov povratak", "Sudija",

"Harijet Hjum", "Opori glas", "Trska koja misli", studije o

veleizdaji "Značenje izdaje", "Voz baruta".

        1917 - Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972. majstor kratke

priče i dočaravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko

rečenica. Ogroman uspeh njegovih dela (najprevođeniji je nemački

pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji

aktuelnosti tema s tradicionalnim načinom pripovedanja i

psihološki uverljivim portretima "malih ljudi", podesnim za

identifikaciju. Dela: romani "I ne reče ni reči", "Kuća bez

čuvara", "Bilijar u pola deset", "Mišljenja jednog klovna",

"Grupna slika s damom", zbirke pripovedaka "Putniče, naiđeš li u

Spa...", "Sabrano ćutanje doktora Murkea", pripovetke "Voz je bio

tačan", "Na kraju službenog puta", "Izgubljena čast Katarine

Blum".

        1918 - Rođen je austrijski političar Kurt Valdhajm. Od

1972. do 1981. bio je generalni sekretar UN. Kao oficir nemačke

vojske tokom Drugog svetskog rata nalazio se na teritoriji

Jugoslavije i Grčke i bilo je indicija da je sučesnik u  delima

ratnih zločina. Od 1985. do 1992. bio je predsednik Austrije.

        1937 - Rođena je američka filmska glumica Džejn Fonda,

kćerka takođe filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i društveno

angažovana, posebno protiv učešća SAD u Vijetnamskom ratu, ali i

na drugim poljima - protiv rasizma, kao borac za prava žena.

Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut"

(Oskar), "Povratak ratnika" (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru",

"Kineski sindrom".

        1937 - U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija

"Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u

filmskoj istoriji.

        1940 - Umro je američki pisac Frensis Skot Ki Ficdžerald,

predstavnik "izgubljene generacije" i "doba džeza" posle Prvog

svetskog rata. Slikao je mladu i dokonu "novčanu aristokratiju".

Dela: romani "Veliki Getsbi", "Blaga je noć", zbirka pesama, eseja

i beležaka "Prskanje", zbirka priča "Priče iz doba džeza".

        1941 - Osnovana je Prva proleterska brigada NOV i POJ.

Brigada je zvanično oformljena 21. decembra da bi se na taj način

obeležio Staljinov rođendan, nakon 1948. i sukoba sa Staljinom

zvanično je kao datum osnivanja uziman 22.12. kao dan prve borbe -

otuda i dan JNA. Bila je sastavljena od boraca iz Srbije (manjim

delom i Crne Gore). Prvi komandant bio je Koča Popović, a

politički komesar Filip Kljajić.

        1945 - Umro je američki general Džordž Smit Paton, od

posledica saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu

istakao se kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica.

Napisao je memoare "Rat kako sam ga ja video".

        1953 - Bivši iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik,

zbačen vojnim udarom u avgustu 1953. osuđen je na tri godine

zatvora zbog navodnog pokušaja pobune protiv šaha Reze Pahlavija.

Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali

je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.

        1958 - General Šarl de Gol izabran je za prvog predsednika

Pete republike, dobivši novim ustavom ovlašćenja kakva do tada

nije imao ni jedan predsednik Francuske.

        1967 - Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno

tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle

operacije.

        1988 - Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji

London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u

nesreći je poginulo svih 259 osoba u "Boingu 747" i 11 na zemlji.

Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički

akt.

        1989 - Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio 

je vanredno stanje u županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu

Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv

njegovog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu

zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je

vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov režim. Nakon

ubrzanog suđenja sa suprugom Elenom streljan je u dvorištu

kasarne u Trgovištu.

        1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je

Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB,

rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno

upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su

decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

        1995 - U gradu Badrašin, 28 kilometara južno od Kaira,

poginulo je 75 osoba kada je putnički voz udario u drugi voz u

gustoj magli.

        1997 - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji

protivkandidata lidera radikala Vojislava Šešelja pobedio je Milan

Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove

demokratije.

        2001 - Američki avioni usmrtili su 65 lica prilikom

bombardovanja konvoja vozila u kojem su avganistanske plemenske

vođe putovale u Kabul da bi prisustvovale proglašenju nove vlade.

        2004 - Skupština Srbije zakonom je u svim pravima

izjednačila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu

s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i "Ravnogorska

spomenica 1941", poput "Partizanske spomenice 1941".

        2004 - U napadu bombaša samoubice na američku bazu u

iračkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 američkih

vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 američka vojnika i 10 

civila.

2005 - Preminuo je je Trajan Stojanović, istoričar, 

profesor istorije na Univerzitetu Rutgers, SAD, jedan od 

najpoznatijih balkanologa u svetu. Rođen je Gradešnici, južno 

od Bitolja, tada Kraljevina SHS. Odrastao je u Ročesteru, Njujork, 

gde su njegovi roditelji emigrirali. Doktorirao je u Parizu, kod 

Fernana Brodela. Osim Rutgersa predavao je i na univerzitetima 

Stanford, Berkli, NYU, CSU, Džordž Vilijams, Kanada. Njegova knjiga 

"Balkanska civilizacija" (1967) smatra se klasičnim nezaobilznim 

naučnim delom iz te oblasti. Bio je član Savetodavnog odbora 

istraživanja logora Jasenovac. Druga dela: "The Pattern of Serbian 

Intellectual Evolution 1830-1880", "Conquering Balkan Orthodox 

Merćant", "Frenć Historical Method", "Between East and West: The 

Balkan and Mediterranean Worlds I-IV".

        2006 - Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana

Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija.

Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378 -

1427) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i

posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika,

vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela, među

kojima je nesumnjivo najbitnije "Slovo Ljubve" - delo velike

literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno

hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici,

poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.

 

2018 - Pet osoba je poginulo, a više od 26 je povređeno, 

prilikom sudara putničkog voza Železnica Srbija, koji je saobraćao 

na liniji Niš - Prokuplje, i autobusa Niš ekspresa, na obeleženom 

pružnom prelazu, na kom nije bilo rampe, u Donjem Međurovu 

u predgrađu Niša.

2021 - Cena gasa u Evropi oborila je istorijski rekord 

premašivši 2.100 dolara za 1.000 kubnih metara na berzi u Londonu.

2022 - Preminuo je Dejan Tiago Stanković, srpsko portugalski 

književnik i prevodilac. Diplomirao je arhitekturu u rodnom Beogradu. 

Rođen 1965, devedesetih se nastanio u Portugaliji. Na srpski je prevodio 

dela nobelovca Žozea Saramaga, na portugalski dela Ive Andrića, Miloša 

Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića, Dušana Kovačevića. Oglašavao 

se na različite društveno zanimljive teme, kao publicista, bloger, 

bio je i kolumnista NIN-a. Autor je zbirke priča "Odakle sam bila, 

više nisam" i romana "Estoril" i "Zamalek", koji su postigli zavidne 

tiraže. Dobitnik je priznanja "Isidora Sekulić", "Dušan Vasiljev", 

kao i nagrade Evropske Unije za književnost.

2023 - U Pragu, Češka, student David Kozak upao je u zgradu 

Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta, na trgu Jan Palah u centru grada, 

otvorivši vatru na studente i druge prisutne. Potom je pucao sa krova 

zgrade na prolaznike. Poginulo je ukupno 18 osoba, uključujući napadača 

koji je, zvanično, izvršio samoubistvo, a povređeno je odnosno ranjeno 

dodatnih 25 lica.