Dogodilo se na današni dan

 

Danas je sreda, 11. decembar, 2024. Do kraja godine ima 20 dana.

     1282 - Umro je vizantijski car Mihailo VIII Paleolog,

osnivač poslednje dinastije i obnovitelj Vizantije posle 57 godina

latinske okupacije, kada je središte carstva vraćeno iz Nikeje u

Konstantinopolj (Carigrad). Na presto je, kao savladar nikejskog

cara, došao 1259. a 1261. postao je vladar obnovljenog carstva.

Tokom vladavine se s promenljivim uspehom odupirao agresivnoj

politici kralja Sicilije i Napulja Karla I Anžujskog i njegovih

saveznika, među kojima je bila i Srbija. Prihvatio je 1274. uniju

s rimokatoličkom crkvom (Lionska unija), ali je nije sproveo zbog

unutrašnjih otpora. Pred smrt je uspeo da 1282. izazove ustanak na

Siciliji (Sicilijansko večernje), čime je zemlju oslobodio pretnje

sa Zapada, ali je oslabio odbranu u Maloj Aziji, što je olakšalo

kasnije tursko nadiranje. Pred kraj njegove vladavine Vizantija je

1282. zauvek izgubila Skoplje, koje je potom srpski kralj Milutin 

učinio prestonicom Srbije.

        1475 - Rođen je italijanski rimokatolički sveštenik

Đovani de Mediči, koji je kao papa Lav X od 1513. do smrti 1521.

kao veliki zaštitnik umetnosti učinio Rim centrom evropske

kulture. Uprkos silnim naporima, uključujući ekskomunikaciju

osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo

da suzbije pokret verske reformacije započet tokom njegovog

pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve.

        1515 - Papa Lav X predao je Francuskoj Parmu i Pjaćencu, 

u skladu s Bolonjskim ugovorom.

        1803 - Rođen je francuski kompozitor Hektor Berlioz,

romantičar koji je stvarao dela izvanrednih tonskih boja. Napisao

je "Nauku o instrumentaciji". Dela: "Fantastična simfonija",

"Harold u Italiji", "Romeo i Julija", "Faustovo prokletstvo",

"Rekvijem", opere "Benvenuto Čelini", "Trojanci".

        1810 - Rođen je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise,

kojeg je nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala za

najlepše i najuzbudljivije lirske pesme "Noći" i "Pismo Lamartinu"

i "Ispovest jednog deteta ovog veka". Ostala dela: stihovane "Priče

iz Španije i Italije", pesme "Namuna", "Rola", drama "Lorenćaco",

komedije "S ljubavlju se ne igra", "Ne treba se ni u šta zakleti",

"Marijanine ćudi".

        1843 - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od

osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu

1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), skinuvši veo

tajne s opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil

antraksa i pronašao izazivača kolere, bolesti koja je kroz

istoriju uništavala čitave oblasti. Ispitivao je afričku bolest 

spavanja, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.

        1856 - Rođen je ruski filozof i estetičar Georgij

Valentinovič Plehanov, jedan od osnivača prve ruske

socijaldemokratije i Druge internacionale. Dela: "Razvitak 

monističkog pogleda na svet", "Naša razmimoilaženja", "Anarhizam 

i socijalizam", "Prilozi istoriji materijalizma", "O ulozi ličnosti 

u istoriji", "Osnovna pitanja marksizma", "Pisma bez adrese", 

"Umetnost i društveni život", "Književni pogledi V. G.Belinskog", 

"Estetska teorija N. D. Černiševskog", "Dobroljubov i

Ostrovski", "Karl Marks i Lav Tolstoj".

        1858 - Svetoandrejska skupština zbacila je s prestola

srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića. Miloš Obrenović je

ponovo ponovo postao knez, a za njegovog naslednika proglašen je

Milošev mlađi sin, potonji knez srbije Mihailo Obrenović.

        1885 - Rođen je francuski pisac Emil Hercog, poznat kao

Andre Moroa, literata koji je pisao romane, eseje i romansirane

biografije. Dela: romani "Podneblja", "Porodični krug", biografije

"Bajron", "Dizraeli", "Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž Sand",

"Balzakov život".

        1894 - U Parizu je otvorena prva svetska automobilska

izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.

        1912 - Rođen je Karlo Ponti, italijanski filmski

producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i

remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine "Blow Up" i film

Dejvida Lina "Doktor Živago" iz 1965. za koji je bio nominovan za

Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko

Felini i Žan Lik Godar. Ponti je otkrio Sofiju Loren, s kojom se 

kasnije i venčao.

        1918 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Isajevič

Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. U

sibirskim logorima proveo je punih devet godina. Na robiju je

odveden 1945. pravo sa fronta, na kojem se istakao kao oficir

sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši

se u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je

najvišu državnu nagradu - Orden svetog apostola Andreja

Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u

kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ)

1999. bio je veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom 

"Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu 

Staljinovih logora, što je razvio romanom "Arhipelag Gulag". 

Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD, takođe 

je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. 

Ostala dela: pripovetka "Matrjonini dani", romani "U krugu prvom", 

"Onkološka klinika", "Avgust Četrnaeste", "Crveni točak", 

"Rusija u provaliji", kritička autobiografija "Borio se šut 

s rogatim", drame "Gozba pobednika", "Zarobljenici", "Republika 

Rada", "Svetlost koja je u tebi", publicističko delo "Lenjin 

u Cirihu", "Dva veka zajedno", scenariji "Tenkovi znaju istinu", 

"Parazit".

1923 – Rođena je Milka Ivić, lingvista, profesor 

univerziteta, akademik. Redovni član SANU postala je 1983. Bila 

je članica i nekolicine stranih akademija (norveške, saksonske) 

odnosno naučnih asocijacija, i prevođena je na desetine 

jezika.

1931 - Usvojen je Vestminsterski statut, prema kojem su

dominioni Velike Britanije stekli potpunu zakonodavnu nezavisnost.

Dominioni su bili teritorije u sastavu Britanske imperije sa najvećim

nivoom samostalnosti, poput Kanade, Australije, Novog Zelanda.

        1937 - Italija se povukla iz Društva naroda.

        1938 - U Kraljevini Jugoslaviji su održani parlamentarni

izbori, sedmi i poslednji između dva svetska rata.

        1941 - Nemačka i Italija su u Drugom svetskom ratu

objavile rat SAD.

        1946 - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF

(Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci).

1948 - Uredbom vlade FNRJ osnovana je Akademija za 

pozorišnu umetnost u Beogradu. Nastava na novoosnovanoj Akademiji

počela je februara 1949. Prvi dekan bio je Dušan Matić, a prvi 

profesori glume bili su Mata Milošević i Jozo Laurenčić, njihovi 

asistenti Miroslav Belović, Stevo Žigon i Soja Jovanović. Prvi 

profesori režije novoustrojene Akademije bili su Bojan Stupica 

i Hugo Klajn.

1956 - Osnovane su Dečje novine, izdavačka kuća iz 

Gornjeg Milanovca, koja je u negdašnjoj Jugoslaviji bila najveći 

strip izdavač, s ogromnim tiražima. Na vrhuncu, Dečje novine koje 

su imale i kvalitetnu uređivačku politiku kao izdavač knjiga, 

svrstavane su u red najvećih evropskih izdavača za decu i omladinu. 

Poznatija izdanja: "Dečje novine", "Tik-Tak", "Zeka", "Eks almanah", 

"Ju strip", "Ju strip magazin", "Gigant", "Biser strip", "Nikad robom", 

"Džuboks", "Kulture Istoka". 

        1961 - Dve američke helikopterske jedinice sletele su 

u Sajgon, danas Ho Ši Min, što je bilo prvo direktno vojno

uplitanje SAD na strani Južnog Vijetnama.

        1972 - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" spustili su

se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".

        1973 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački

predsednik vlade Lubomir Štrougal potpisali su ugovor, čime je i 

formalno poništen takozvani Minhenski sporazum iz 1938. kojim su 

Velika Britanija i Francuska prepustile Nemačkoj Adolfa Hitlera 

oblast Sudeta (pogranična oblast sa znatnom nemačkom manjinom) 

a u krajnjem i celu Čehoslovačku.

        1990 - U Albaniji je dopušteno formiranje opozicionih

političkih stranaka.

        1991 - Lideri 12 zemalja Evropske zajednice odlučili su da

ustroje zajednicu sa zajedničkom spoljnom politikom i jedinstvenom

valutom od 1999.

        1992 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio je da

pošalje blizu 800 "plavih šlemova" u Bivšu Jugoslovensku Republiku

Makedoniju.

        1994 - Ruske trupe su ušle u Čečeniju kako bi smirile

separatističku oružanu pobunu u toj autonomnoj republici i

uspostavile redovnu upravu centralne vlade.

        1995 - Francuska je hitno smenila komandanta snaga UN u

Sarajevu generala Renea Bašlea, pošto je kritikovao Dejtonski 

mirovni sporazum, predviđajući da će prepuštanje Srpskog Sarajeva

Muslimansko-hrvatskoj federaciji neminovno izazvati masovno

iseljavanje Srba.

        1995 - Izraelske trupe su na osnovu mirovnog sporazuma

Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije napustile Nablus,

okončavši 28-godišnje prisustvo u tom gradu na Zapadnoj obali.

        1998 - Prilikom pada "erbasa" aviokompanije "Taj Ervejz" na

jednu poplavljenu plantažu na jugu Tajlanda, poginula je 101 osoba, 

putnici i članovi posade.

        2001 - Kina je postala članica Svetske trgovinske

organizacije.

        2007 - U dve paralelne eksplozije u Alžiru, poginulo

je 67 lica, od čega 5 službenika UN. Meta jednog napada bila je

kancelarija UNHCR u alžirskoj prestonici, a druga bomba je eksplodirala

nedaleko od zgrade Vrhovnog suda. U pozadini napada najverovatnije se

nalazio severnoafrički ogranak Al Kaide, koji je delovao pod imenom - Al

Kaida u islamskoj severnoj Africi. Napad u Alžiru najtragičniji je

napad na UN od avgusta 2003. kada su u Bagdadu ubijena 22 pripadnika UN,

među kojima se nalazio i šef misije UN u Iraku, brazilski diplomata 

Serhio Viela de Melo.

        2008 - Umro je akademik Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog

fakulteta u Beogradu. Rođen u Ljubljani 1950. doktorirao je na

Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. i osnovna oblast njegove

delatnosti bila je medicinska biohemija.

2016 - U terorističkom napadu u koptskom katedralnom hramu 

u Kairu poginulo je 47 osoba, a povređeno je 48. Odgovornost za napad 

na crkvu preuzela je tzv. Islamska država.

2018 - U Strazburu se dogodio teroristički napad na Božićnom 

vašaru u centru grada. Napadač je bio Šerif Šekat, motivisan islamskim 

ekstremizmom. Pet osoba je poginulo a 11 je povređeno.

2019 - Preminuo je Dejvid Belami, britanski prirodnjak, medijski 

prezenter, pisac. Autor je i voditelj više stotina televizijskih emisija 

o botanici i ekologiji. Napisao je 45 knjiga.

2022 - Preminuo je Jagoš Purić, fizičar, rektor Univerziteta 

u Beogradu od 1998. do 2000. godine. Predavao je primenjenu spektroskopiju 

i fiziku atoma. Bio je ošnivač i rukovodilac Centra za nauku i tehnološki 

razvoj. Autor je više priručnika, udžbenika i zbirki zadataka iz fizike. 

Sve vreme je bio i politički aktivan, kao član SK, a devedesetih JUL.