Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 18. decembar, 2024. Do kraja godine ima 13 dana.

 1626 - Rođena je švedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okončala rat s Danskom i 1648. Tridesetogodišnji rat, učinivši Švedsku velikom silom, a Baltik "švedskim morem". Kraljica je postala 1632, u osmoj godini života, a krunisana je 12

godina docnije. Na dvoru je okupljala učene ljude i bila je mecena nekolicini naučnika i umetnika, među kojima se nalazio i Rene Dekart. Prinuđena je da abdicira 1654. zbog tajnog prelaskau rimokatolicizam. Ostatak života provela je putujući po Evropi, da bi se na kraju nastanila u Rimu, gde je i umrla.

        1709 - Rođena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, kćerka Petra Velikog. Njena vladavina, od 1741. do 1762. nije obeležena teritorijalnim širenjem Rusije što je bilo karakteristično za njenog oca, kao i za Katarinu Veliku, koja je na presto došla nekoliko meseci nakon Jelisavetine smrti.

        1737 - Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari,

najpoznatiji svetski graditelj violina i drugih gudačkih

instrumenata, koji je napravio oko 1.100 violina, viola i gitara.

S njegovim potpisom sačuvano je oko 500 violina, 12 viola i 50

violončela. Stručnjaci nisu pronikli u tajnu savršenstva

rezonance njegovih violina. Hemijski sastav laka kojim je premazivao 

instrumente, verovatni uzrok posebnog kvaliteta, nepoznat je.

        1803 - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i

protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom "Ideje o

filozofiji istorije čovečanstva" znatno uticao na mladog Johana

Volfganga Getea, književni pokret "Šturm und drang" i uopšte

nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam

Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik

formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka

narodnih pesama "Glasovi naroda u pesmama" u kojoj su i četiri

srpske pesme, uključujući "Hasanaginicu" u Geteovom prevodu. Bitno

je doprineo popularisanju Srba, odnosno Slovena uopšte, u 

intelektualnim krugovima Zapada.

        1856 - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson,

predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u

Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je

1897. elektron, takođe atomističku strukturu elektriciteta i dao

naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

        1863 - Rođen je prestolonaslednik Austrougarske, 

nadvojvoda Franc Ferdinand, čije je ubistvo u Sarajevu 1914. 

Zvanični Beč iskoristio kao izgovor za napad na Srbiju, 

započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor 

kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja Austrougarske 

zaposedanjem Srbije. Bio je izraziti pristalica rimokatoličkog 

ekskluzivizma. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, 

provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu 

Sarajevu, što se završilo njegovom pogibijom.

        1865 - Predstavnici pobedničkih država Severa i poražene

Konfederacije južnih džava potvrdili su 13. amandman Ustava SAD

kojim je ropstvo formalno ukinuto. 

        1879 - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji se sa

Valerijem Kandinskim i Francom Markom smatra začetnikom apstraktnog slikarstva 

i osnivača grupe "Plavi jahač". Njegova dela čudesne mašte i bogate

invencije odlikuju osećajnost i poetičnost i otvorila su nove

puteve savremenog slikarstva. Napisao je knjigu "Pedagoška

beležnica" i dnevnik "Otisci polusna".

        1903 - Američko-panamska ugovorna zona Panamskog kanala

stavljena je pod kontrolu SAD.

        1911 - Rođen je je američki filmski režiser Žil Dasen.

Stvarao je filmove kriminalističkog žanra s dozom političke

angažovanosti. Početkom pedesetih godina 20. veka, u vreme

makartističke antikomunističke kampanje, optužen je za

antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega

se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Grčkoj. Filmovi:

"Naci agent", "Brutalna snaga", "Goli grad", "Rififi", "Onaj koji

mora da umre", "Zakon", "Nikad nedeljom" (Deca Pireja), "Fedra", 

"Topkapi".

        1913 - Rođen je nemački državnik Vili Brant, pravo ime

bilo mu je Herbert Ernst Karl Fram, dobitnik Nobelove nagrade za mir

1971. Bio je kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je

podneo ostavku pošto je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih

saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast

1933. emigrirao je, i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu

otpora u Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio

u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za

gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966.

U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera bio je

vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef

Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s

liberalima. Vodio je politiku popuštanja prema istočnoevropskim 

zemljama, čiji je simbolični vrhunac bilo poklonjenje u prestonici 

Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma, i veoma je doprineo 

stabilizaciji u Evropi. Posle 1974. kad se povukao s položaja, 

predvodio je Socijalističku internacionalu.

1925 - Rođen je Zdravko Randić, filmski reditelj,

koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske kinematografije. 

Karijeru je započeo 1953. kao asistent režije u filmu "Daleko 

je sunce". Debitovao je filmom "Cipelice na asfaltu" 1956. a 

svoje najznačajnije filmove "Opklada" i "Tragovi crne devojke" 

snimio je sedamdesetih 20. veka, po scenarijima Živojina Pavlovića 

i Aleksandra Tišme. Drugi filmovi: "Zemljaci", "Leptirov oblak". 

        1935 - Edvard Beneš izabran je za predsednika

Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države

Tomaša Masarika.

        1940 - Tajnim planom pod šifrom "Operacija Barbarosa",

vođa Nemačke Adolf Hitler naredio je Generalštabu nemačke armije 

da pripremi invaziju na Rusiju.

        1948 - Holandija je obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji

Indoneziji (Holandska Istočna Indija), koja je proglasila

nezavisnost 1945. i zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekršivši

sporazum kojim je 1946. priznala njegovu vladu. Sukarno i još

desetak vođa su oterani u progonstvo, ali je pod pritiskom pokreta

otpora i svetskog javnog mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949.

konačno priznala suverenitet Indonezije, bez Zapadnog Irijana.

        1956 - Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni

ugovor s Japanom u septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48

zemalja, ali ne i Sovjetski Savez, s kojim je Japan okončao ratno

stanje tek 19. oktobra 1956. što mu je otvorilo vrata svetske

organizacije.

        1961 - Indijska armija ušla je u Gou, na zapadnoj 

obali indijskog potkontinta, središte portugalske kolonijalne 

Indije, sastavljene od nekoliko enklava. Goa je bila portugalski 

posed od samog početka 16 veka.

        1970 - U Italiji je posle višegodišnjih sučeljavanja

stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju

rimokatoličke crkve.

        1972 - Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpočeli masovno

bombardovanje glavnog grada Vijetnama Hanoja. Tokom 12 narednih

dana i noći, nazvanih "božićnjim bombardovanjem", bombe iz

džinovskih aviona "B 52" usmrtile su više od 1.600 vijetnamskih

civila. Takođe je poginulo ili je zarobljeno 70 američkih pilota.

        1980 - Umro je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič

Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio

je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih 

čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do 

direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle 

čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. 

bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog 

saveta, a 1960. prvi potpredsednik. Od 1964, posle pada s vlasti 

Nikite Hruščova, obavljao je dužnost predsednika Ministarskog 

saveta (vlade).

        1991 - Vođa Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival

lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saopštio je

da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj

Africi.

        1995 - U Bonu je održana konferencija predstavnika 31

zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i

uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni 

i Hercegovini.

        1995 - U nesreći zairskog putničkog avona, koji se

srušio na severu Angole, poginula je 141 osoba, putnici i članovi 

posade.

        1999 - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga

povređena je u eksploziji bombe. U terorističkom napadu tamilskih 

separatista poginule su 33 a ranjeno je 137 osoba. 

        2001 - Umro je francuski pevač Žilber Beko, šansonjer

koji je tokom pola veka komponovao više od 400 pesama,

uključujući čuvenu "Natali". Njegov hit "A sada" doživeo je

veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre 

i Barbre Strejsend.

        2005 - Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo

Morales i, kao pripadnik indijanskog naroda Ajmara, postao je prvi

predsednik starosedelac u modernoj izbornoj istoriji Latinske

Amerike.

        2006 - Umro je Džo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih

filmova kao što su Tom i Džeri, porodica Kremenko, Štrumfovi i

Skubi Du. Barbera je prvi uspeh doživeo sa crtanim filmovima o Tomu

i Džeriju. Dvojica stvaralaca započela su saradnju 30-ih, uspeh i

popularnost stekli su 60-ih.

        2008 - Umro je Mark Felt, agent američkog FBI, "duboko grlo"

čuvene afere Votergejt. Felt, bivši zamenik direktora američkog

Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima "Vašington posta"

Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pružao smernice o

detaljima operacije prisluškivanja vođene iz kabineta tadašnjeg

predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona. Istraga je ustanovila

da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje Demokrata, pa se

čitava afera okončala njegovom ostavkom.

2011 - Umro je Vaclav Havel, bivši predsednik Češke

(prethodno Čehoslovačke) i nekadašnji disident. Bio je angažovani 

literata, jedna od ključnih ličnosti tokom takozvane Plišane 

revolucije 1989. i aktivan učesnik u pokretu Praško proleće 1968. 

Zagovarao je bombardovanje Srba devedesetih 20 veka u više navrata.

2014 - Preminula je Virna Lisi, italijanska glumica. Bila je 

poznata glumica u Italiji pre nego što su je "otkrili" holivudski 

producenti koji su sredinom šezdesetih tražili novu Merlin Monro. 

Sa Džekom Lemonom je 1965. snimila film "Kako da ubijete suprugu" a 

potom sa Tonijem Kertisom "Nećeš moju ženu" i Frenkom Sinatrom 

"Napad na kraljicu". Ipak odbijala je slobodnije uloge i vratila se u 

Evropu posle samo tri godine rada za Paramount. Njen film "Ptice, pčele 

i Italijani" dobio je Zlatnu palmu u Kanu 1966. Upamćena je i po ulozi 

Katarine Mediči u filmu "Kraljica Margo" koja joj je 1994. donela 

francuskog Cezara i nagradu za najbolju glumicu u Kanu.

2015 - U Britaniji je zatvoren poslednji dubinski kop rudnika 

uglja "Kelingli Kolieri", što je doživljeno kao kraj jedne ere. 

Kompanija Ju Kej Koal (UK Coal) zatvorila je rudnik u Severnom Jorkširu 

zbog nekonkurentnosti na globalnom tržištu. Tradicionalno, industrija 

uglja bila je nosilac privrede Britanije i zapošljavala je 1,2 miliona 

radnika u skoro 3.000 rudnika. 

2016 - Umrla je Za Za Gabor, američka glumica. Rođena 1917. 

u Budimpešti kao Sari Gabor, godine 1936. pobedila na je izboru za Mis 

Mađarske, a pet godina potom odlazi u Ameriku gde započinje filmsku 

karijeru. Proslavili su je filmovi "Mulen Ruž" (1952.), "Lili" (1953), 

"Dodir zla", "Priča o tri ljubavi".

2019 - Deonica autoputa "Miloš Veliki" Surčin-Obrenovac, 

dužine 17,6 kilometara svečano je otvorena, prigodnom svečanošću 

u prisustvu najviših zvaničnika zemlje uključujući i predsednika 

Aleksandra Vučića.

2021 - U bujičnim poplavama koje su pogodile Maleziju, usled 

obilnih kiša, 3.786 osoba je poginulo. Kako je saopšteno, u osam od 

16 saveznih džava i teritorija došlo do porasta nivoa vode na "opasan 

nivo".

2022 - Fudbalska reprezentacija Argentine treći put u istoriji 

osvojila je titulu prvaka sveta, pošto je u finalu u Dohi, Katar, savladala 

Francusku posle boljeg izvođenja penala 4:2 - 3:3 (2:2). Argentinci su 

došli do treće titule, nakon 1978. i 1986. godine.