Dogodilo se na današnji dan

  Danas je subota, 23. novembar,  2024. 

   1221 - Rođen je kastiljanski kralj Alfonso X Učeni,

utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva. Tokom 

vladavine, Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti 1284. dvor u 

Toledu je  pretvorio u svojevrstan centar i utočište za brojne 

učene ljude, uključujući i Jevreje, Mavare (Arape). Njegovim 

zalaganjem prevedeni su Sveto pismo, Talmud i Kuran i napisan je 

niz značajnih dela: "Kraljevski zakon", "Astrološka znanja",

"Mineralogija", a 1270. je započeto pisanje "Velike i opšte

istorije". Zauzeo je 1262. luku Kadis na obali Atlantskog  okeana,

okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

        1831 - Štrajk lionskih tkača prerastao je u oružani

ustanak. Posle dvodnevnih borbi, tkači i drugi radnici zauzeli su

Lion i izabrali privremenu vladu, ali je početkom decembra u grad

ušla vojska i ponovo uspostavila poredak. Njihovi zahtevi su

odbačeni. Bila je to prva masovna pobuna te vrste u

postrevolucionarnoj Francuskoj.

        1853 - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan

Stejić. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, 

Kragujevcu i Valjevu. Bio je načelnik saniteta, sekretar Državnog 

saveta. U filozofskim spisima racionalist i protivnik verskog 

fanatizma. Autor je i jedne kritike Vukovog prevoda "Novog zaveta". 

        1855 - Rođen je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske

kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj

književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je

u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević,

takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima

Srbije 1876-78 Veći deo života proveo je kao srednjoškolski

profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite

pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao

naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim

događajima. Pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" objavio je

poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame

"Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira",

"Vukadin", politička satira "Limunacija na selu".

        1876 - Rođen je španski kompozitor i pijanista Manuel 

de Falja, čija su dela sinteza andalužanske narodne muzike i

francuskog impresionizma. Nastojao je da oslobodi špansku muziku

vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna

dela "Noći u španskim vrtovima" i "Sedam španskih narodnih

pesama", a po povratku u otadžbinu izvedeni su baleti "Ljubav

čarobnica" i "Trorogi šešir". Razočaran diktaturom generala

Franciska Franka, uspostavljenoj u Španiji posle građanskog rata,

1939. je otišao u Argentinu u kojoj je ostao do smrti 1946.

        1881 - Rođena je srpska književnica Milica Janković.

Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u

Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Kao posledica teške

bolesti, veći deo života provela je vezana za postelju.  Dela:

zbirke pripovedaka "Ispovesti", "Neznani junaci",  romani "Pre

sreće", "Plava gospođa".

        1883 - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko.

Smatran je najvećim slikarom murala u 20. veku i dekorisao je

mnoge građevine širom Meksika i SAD. Inspirisao se indijanskim 

i staromeksičkim motivima.

        1887 - Rođen je američki filmski glumac engleskog

porekla Vilijam Henri Prat, poznat kao Boris Karlof. Glumio 

je u prvim horor filmovima i četiri decenije je bio neka vrsta

zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi: "Zakon podzemlja", "Ludi

genije", "Frankeštajn", "Lice sa ožiljkom", "Izgubljena patrola",

"Mumija", "Maska Fu Mančua", "Stara mračna kuća", "Čudotvorac",

"Crna mačka", "Frankeštajnova nevesta", "Hodajuća smrt",

"Frankeštajnov sin", "Teror", "Mete".

        1890 - Veliko vojvodstvo Luksemburg osamostalilo se od

Holandije.

        1896 - Rođen je čehoslovački lider Klement Gotvald,

predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. Generalni sekretar

Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929. a 1935. izabran

je za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve

posle Drugog svetskog rata 1945. postao je zamenik predsednika

vlade, ubrzo i šef vlade. Posle ostavke Eduarda Beneša postao je 

predsednik Čehoslovačke.

        1933 - Rođen je je Kšištof Penderecki, poljski kompozitor 

i dirigent. Najznačajniji je predstavnik modernizma i avangarde 

u poljskoj muzici, uz Vitolda Lutoslavskog. Bio je osobeni inovator 

novih perspektiva u muzici. Dela: "Simfonija br. 3", "Tužbalica žrtvama 

Hirošime", "Pasija po Luki", "Poljski rekvijem".

        1940 - Vlada rumunskog diktatora Jona Antoneskua pristupila

je Trojnom paktu.

        1945 - Umro je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir

srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio

je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu

razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog

umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s

motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i

izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: "Stari

Pariz" i "Iz naših krajeva" i tri albuma crteža olovkom: "Iz

Južne Srbije", "Predeli Šumadije i Južne Srbije" i "Jugoslovenski

predeli".

        1961 - Dominikanska Republika promenila je naziv glavnog

grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

        1971 - Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti

Ujedinjenih nacija.

        1976 - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro,

učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata i pripadnik 

Pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj. U vladi generala Šarla De 

Gola postao je 1959. ministar informacija i kulture, ali je podneo 

ostavku posle studentskih demonstracija 1968. U duhu 

umetnosti analizirao je problematiku savremenog sveta. Dela: 

"Kraljevski put", "Nada", "Altenburški orasi", "Antimemoari", 

"Iskušenje Zapada", "Osvajač", "Ljudska sudbina", "Imaginarni 

muzej", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova".

        1978 - Ciklon je usmrtio najmanje 1.000 osoba na istočnoj

obali Šri Lanke.

        1980 - U južnom italijanskom gradu Eboli u zemljotresu je

poginulo 2.735 lica.

        1983 - Sovjetski Savez je napustio razgovore o ograničenju

naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih

krstarećih raketa u Evropi.

        1994 - Velika količina uranijuma pogodnog za izradu atomskog 

oružja, iz Kazahstana je, kako je objašnjeno iz bezbednosnih

razloga, prebačena u SAD.

        1995 - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal. Njegova

filmska ostvarenja odisala su naglašenim intelektualizmom. Filmovi:

"Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Zaza u Metrou", "Privatan

život", "Viva Marija", "Kalkuta", "Lakom Lisjen",  "Crni mesec",

"Atlantik siti".

        1996 - Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika 

i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto 

je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 osoba.

        1997 - Umro je Ivan Đurić, srpski istoričar/vizantolog

i političar. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu. Bio je profesor na katedri za Istoriju Vizantije i

saradnik  Vizantološkog instituta Srpske akdemije nauka i

umetnosti, kao i  gostujući profesor u Francuskoj, da bi se ranih 

devedesetih posvetio politici. Dela: "Sumrak Vizantije" (proširen 

doktorat pod nazivom "Vreme Jovana VIII  Paleologa"), saradnik na

zajedničkom delu "Oksfordski rečnik Vizantije".

        2003 - Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo je

ostavku, kao posledica masovnih demonstracija njegovih političkih

protivnika.

        2006 - U Bagdadu su najmanje 202 osobe ubijene, a 250

je ranjeno u seriji napada, prilikom eksplozija 3 automobila bombe, 

napada bombaša samoubica, kao i u minobacačke vatre.

        2006 - Umro je francuski glumac Filip Noare. U svojoj

55-godišnjoj karijeri snimio je 125 filmova i osvojio je dva puta

francusku filmsku nagradu - Cezar, za najboljeg glumca,  1976. i

1990. za uloge u filmovima "Stara puška" u kome je  igrao sa Romi

Šnajder i "Život i ništa drugo".

        2007 - Umro je Vladimir Krjučkov, poslednji čelnik KGB-a

(Komitet državne bezbednosti Sovjetskog Saveza). Krjučkov, general

Sovjetskog Saveza, pedesetih i šezdesetih radio je u diplomatiji, a

od 1967. nalazio se u KGB-u. U avgustu 1991. kao pripadnik Državnog komiteta za vanredno stanje, učestvovao je u pokušaju državnog udara, s ciljem očuvanja sovjetske države. Svi pripadnici Komiteta su uhapšeni a Jeljcin ih je amnestirao 1994. Do poslednjeg dana Krjučkov je tvrdio da će SAD nastojati da teritorijalno razbiju 

i Rusiju.

2021 - Prilikom eksplozije u fabrici "Edepro" u naselju Leštane, 

Beograd, tri osobe su poginule a 16 je povređeno. Kako je zvanično 

saopšteno ekspolozija se dogodila u magacinu.

2022 - Preminuo je Puriša Đorđević, reditelj, scenarista, 

pisac. Rođen 1924. u mladosti je radio kao novinar. Docnije je bio urednik u Filmskim Novostima. Snimio je više od pedeset kratkih i dokumentarnih filmova. Đorđevićeva filmska ostvarenja poput "Sna", "Jutra", "Podneva", "Devojke" svrstala su ga među najznačajnije autore srpske i jugoslovenske kinematografije. Bavio se i literarnim radom. Autor je devet knjiga. 

2022 - Preminuo je Milovan Danojlić, srpski književnik, pesnik, 

član SANU. Diplomirao romanistiku u Beogradu. Izvesno vreme radio je u listu Borba. Prvu knjigu "Urođenički psalmi" objavio je 1957. Sledile su pesničke knjige "Nedelja" (1959), "Noćno proleće" (1960), "Glasovi" (1970), "Čistine" (1973), "Grk u zatvoru" (1975). Pisao je za decu: " Kako spavaju tramvaji" (1959), "Furunica-jogunica" (1969), "Kako živi poljski miš" (1980), "Pesme za vrlo pametnu decu" (1994). Druga dela: "Lirske rasprave" (1967), "Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju" (1977), "Tajna kokoške Leposave" (1979), "Zmijin svlak" (1979), "Senke oko kuće" (1980), "Brisani prostor" (1984). 

Prevodio je Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira. Bio je predsednik Srpske književne zadruge. 

2023 - U masovnom nemirima u Dablinu, Irska, oštečheni su ili 

uništeni brojni lokali i vozila. Povređeno je oko 60 učesnika, tri osobe 

teško, kao i niz pripadnika policije. U centru grada, tog dana, dogodio se napad nožem. Pet osoba, uključujući troje dece, povređeno je. Petogodišnja devojčica teže. Iste večeri usledili su masovni nemiri, izazvani činjenicom da je napadač bio imigrant, Alžirac, kako se verovalo motivisan islamskim ekstremizmom.