Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 9. novembar, 2024.

  1799 - Napoleon Bonaparta zbacio je Direktorijum i kao prvi

konzul postao stvarni vladar Francuske.

        1818 - Rođen je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev,

jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je

ruski pisac čija su dela masovnije prihvaćena na Zapadu i za

života je uživao veći ugled u francuskim nego u ruskim

književnim krugovima. Zanimao ga je tip "suvišnog čoveka",

plemića-intelektualca kao i tip "nihiliste", građanskog

intelektualca, sukobljenog s normama tradicionalne Rusije.

U izvesnoj meri predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. 

Dela: romani "Očevi i deca", "Plemićko gnezdo", "Rudin", "Dim", 

"Novina", "Uoči novih dana", pripovetke "Prolećne vode", "Asja", 

"Lovčevi zapisi", drama "Mesec dana na selu".

        1835 - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla

Davorin Jenko, autor muzike za srpsku himnu "Bože pravde", jedan od

utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske

akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta

"Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido",

"Milan", fantazija "Prvo Doba Srbije", muzika za komade "Blago cara

Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović",

"Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost

Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez

Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac",

"Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera",

"Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih

kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

        1841 - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković. Školovao 

se u Irigu, Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu, Kežmarku gde je 

studirao filozofiju. Radio je kao profesor u Novom Sadu. U svoje 

vreme bio je izuzetno popularan i čitan, da bi potom uglavnom 

pao u zaborav najviše zaslugom Vuka Karadžića, čiji je bio 

protivnik. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni junoša", 

"Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".

        1858 - Obnarodovan je prvi Zakon o Narodnoj skupštini 

u Srbiji i važio je samo za jedan saziv (prethodno je postojala 

samo jedna zakonska odredba iz 1839). Na osnovu njega sazvana 

je Svetoandrejska Narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. 

do 31. januara 1859. u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova Narodne 

skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji. Od 

početka 19. veka do 1858. godine održavane su običajne narodne 

Skupštine. Sazivali su ih knjaz ili Savet kada su nalazili za 

potrebno. Održavane su i za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka 

1804-1815 "ustaničke narodne skupštine". Prema Zakonu o Narodnoj 

skupštini, izglasanom na Svetoandrejskoj skupštini, skupština je 

dobila ime "Srpska narodna skupština" i to je bio zvanični naziv 

do 1918.

        1887 - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a

dva meseca potom počeo je da izlazi nedeljnik "Srpski zanatlija".

1918 - Umro je Dragiša Stanojević, profesor, literata, 

prevodilac, političar. Stanojević je bio upravnik Narodne biblioteke 

od jula 1897. do septembra 1900. Po okončanju studija u Nemačkoj, 

gde u Bonu doktorirao prava, pošto se 1867. vratio u Srbiju postaje 

profesor na Pravnom fakultetu u sastavu tadašnje Velike škole. Bio 

je među osumnjičenima pošto se dogodio atentat na knjaza Mihajla 

Obrenovića 1868. Oslobođen optužbi 14 godina provodi u emigraciji. 

Po povratku postaje sekretar u Ministarstvu finansija, a 1890. komesar 

Narodne banke i narodni poslanik na listi Pašićeve Radikalne stranke. 

Bio je pristalica političkih zamisli ranih radikala, sklon 

socijalističkim idejama. Srpsku kulturu zadužio je prevodima, odnosno 

prepevima, Danteove "Božanstvene komedije", "Oslobođenog Jerusalima" 

Torkvata Tasa, "Besnog Rolanda" Lodovika Ariosta. Kao upravnik Narodne 

biblioteke upamćen je po valjanim merama, između ostalog i po pripremi 

Zakona o Narodnoj biblioteci koji je usvojen 1901. Dela: "Pismo narodu 

srpskom: od narodnog poslanika Dragiše Stanojevića", "Gluho doba u 

Radikalnoj stranci", "Nemačka misija na Istoku", "Interesi srpstva", 

"Pesme protiv tiranije".

        1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici

izašli na ulice, vojnici poslati da ih zaustave pridružili su se

pobuni protiv monarhije, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u

Holandiju.

        1926 - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas

"Domingin", verovatno najbolji svetski borac s bikovima u 20. veku.

Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja.

        1937 - Umro je britanski državnik Džejms Remzi Mekdonald,

jedan od osnivača Laburističke partije. Kao prvi laburista na tom

položaju, 1924. postao je premijer Velike Britanije, a vladu je

potom predvodio i od 1929. do 1935.

        1938 - Nemački nacisti otpočeli su pogrom Jevreja u

"Kristalnoj noći", ubijen je neutvrđen broj ljudi, i spaljeno

stotine sinagoga, više od 7.000 jevrejskih prodavnica i kuća.

        1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čemberlen,

vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. 

do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom,

potpisao je krajem 1938. Minhenski pakt s Hitlerom, što je

omogućilo nacistima da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.

        1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel

Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela

od 1948. do smrti. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog

admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke

organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do

1931. i od 1935. do 1946.

        1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa

poginula su 452 rudara, a istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru

teretnog voza s putničkim vozom koji je saobraćao prema Tokiju.

        1970 - Umro je francuski državnik Šarl de Gol, osnivač

i prvi predsednik Pete republike, koji je kao vođa  pokreta

"Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu predvodio francuski

otpor nacistima. Kad je maršal Filip Peten formirao vladu pod 

okupacijom, otišao je u London, odakle je 18. juna 1940. pozvao 

Francuze na borbu protiv okupatora. Posle rata rukovodio je 

privremenom vladom, a od 1947. do 1953. bio je predsednik Francuske. 

Posle "alžirskog puča" 1958. postao je predsednik vlade, a 1959.

predsednik Pete republike. Ojačao je izvršnu vlast i prerogative 

šefa države. Okončao je rat u Alžiru napuštanjem te teritorije 

i uopšte raspuštanjem francuskog kolonijalnog carstva. Politički 

se često razilazio sa saveznicima u NATO, posebno sa SAD, u težnji 

da povrati uticaj Francuske u Evropi. Pošto nije dobio većinu na 

referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju senata 1969. se 

povukao s položaja. Dela: "Ratni memoari", "Memoari nade".

        1971 - Predstavnici Kine prvi put su se pojavili u

Ujedinjenim nacijama. Do tada Kinu je predstavljao Tajvan, kao

nacionalistička Kina (nekomunistička).

        1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov postao je s 23

godine najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu

pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

        1989 - Počelo je rušenje Berlinskog zida, koji je 28

godina bio simbol nemačke i evropske podvojenosti. Tim potezom

novog rukovodstva Istočne Nemačke započet je lanac događaja koji

su u oktobru 1990. omogućili ujedinjenje Nemačke. Gradnja zida

započeta je 13. avgusta 1961. prema ideji sovjetskog lidera Nikite

Hruščova.

        1991 - Održan je plebiscit srpskog naroda u Bosni i

Hercegovini na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila ogromna

većina Srba - gotovo 1,3 miliona.

        1991 - Umro je francuski pevač i glumac italijanskog

porekla Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za

strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice

iz Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se

volimo", "Z", "Priznanje".

        1993 - Hrvatske jedinice su salvama topovskih granata

oborile u Neretvu Stari most u Mostaru, sagrađen 1566.

        1995 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na

zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan

prethodnog meseca u oba doma ruske skupštine (Dume).

        1995 - Predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije

Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael, otišavši u porodičnu

kuću četiri dana ranije ubijenog izraelskog premijera Jicaka

Rabina, čijoj je udovici izrazio saučešće.

        1996 - Predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić

smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS generala Ratka

Mladića.

        2002 - Izraelske snage likvidirale su u gradu Dženin na

Zapadnoj obali vođu vojnog krila terorističkog "Islamskog

džihada" Ijada Savalhu.

        2003 - Islamski terorista samoubica ubio je u stambenoj

četvrti u Rijadu 18 ljudi, uljučujući petoro dece.

        2005 - Umro je bivši indijski predsednik Kočeril Raman

Narajanan, prvi pripadnik kaste "nedodirljivih", najnižeg sloja

indijskog kastinskog društvenog sistema, koji je dospeo do

položaja šefa države.

        2005 - U samoubilačkim bombaškim napadima na hotele

"Hajat", "Radison" i "Dejs in" u glavnom gradu Jordana, Amanu,

poginulo je najmanje 57, a ranjeno oko sto osoba. Najviše žrtava

bilo je u "Radisonu", gde je bombaš uleteo među svatove. Al kaida

u Iraku preuzela je odgovornost za ove napade.

        2006 - U vazdušnom napadu snaga NATO-a u provinciji

Kandahar, na jugu Avganistana, poginulo je 28 talibanskih

ekstremista.

        2006 - Umro je Markus Volf "Miša", dugogodišnji šef 

spoljne obaveštajne službe ŠTAZI. Bila je to tajna služba 

Ministarstva za državnu sigurnost Istočne Nemačke. Volf je važio 

za ključnu figuru Hladnog rata, a posle nemačkog ujedinjenja, za 

sivu eminenciju sveta špijunaže i osobu sa vrha liste protiv kojih 

se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istočno-nemačke obaveštajne 

mreže u inostranstvu. Zahvaljujući njemu nemački kancelar Vili Brant 

bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao "čovek bez lica", 

pošto je samo jednom fotografisan i to 1978. u Stokholmu, do tada su 

ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. 

Rođen je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine 

života je proveo u Štutgartu, a detinjstvo u Švajcarskoj i Sovjetskom

Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.

        2006 - Vojska Šri Lanke je nedaleko od severne obale te

ostrvske zemlje u Indijskom okeanu potopila 22 broda pobunjenih

Tamilskih tigrova, optuživši pobunjenike da su pokušali da potope

jedan civilni brod sa 300 putnika. Tamilski tigrovi se od 1983. bore

za autonomiju na istoku i severu Šri Lanke, gde živi tamilska

etnička grupa. U sukobima pobunjenika i snaga vlade u Kolombu do

2006. poginulo je više od 60.000 osoba.

2014 - Preminuo je Nikola Simić, glumac. U rodnom Beogradu 

diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. 

Prvu ulogu dobio je kao student 1957. u Jugoslovenskom dramskom 

(JDP), čiji je stalni član postao 1959. i u kome je igrao do kraja 

karijere. U najdugovečnijoj predstavi "Buba u uhu" Žorža Fejdoa, 

Simić je igrao više od 1.600 puta, pred milion gledalaca, bez prekida 

duže od 4 decenije. Posebno je upamćen po filmskim ulogama, poput 

Mite Pantića u filmskom serijalu "Tesna koža" (1982 - 1991), ali 

i po sinhronizacijama crtanih filmova na srpski, gde je glas 

"pozajmljivao" Dušku Dugoušku i drugim crtanim junacima.