Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 15. novembar, 2024.

    1492 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo napravio je

zabelešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je

prvi pisani dokument o toj biljci koja je ubrzo osvojila svet.

        1577 - Engleski gusar, admiral Frensis Drejk započeo 

je putovanje tokom kojeg će oploviti svet, postavši nakon

trogodišnje  plovidbe prvi Englez kojem je to uspelo. Tokom

putovanja obišao  je obale Afrike i Amerike, izvodeći usput

povremene pljačkaške  napade na španske brodove.

        1630 - Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar

Johan Kepler, koji je s tri zakona o kretanju planeta konačno

utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove

astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih

tela koja do tada nisu proučavana.

        1708 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Stariji,

vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. do

1768. čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku

Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu a Francusku gotovo

lišila kolonija. Kao šef diplomatije i ministar vojni sprovodio je

politiku kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji

rat, posle kojeg je Francuska 1763. morala da Kanadu ustupi Velikoj

Britaniji i da se povuče iz Indije.

        1738 - Rođen je engleski astronom nemačkog porekla

Frederik Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio Uran, sedmu planetu

Sunčevog sistema. Bio je najpre muzičar, potom potpuno posvećen 

astronomiji sam je brusio ogledala i konstruisao teleskope. Posle 

otkrića Urana postao je član a docnije i predsednik Londonskog 

kraljevskog društva. Otkrio je i dva Uranova i dva Saturnova 

satelita. Proučavanje maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda, 

Mlečnog puta i Sunčevog sistema donelo mu je naziv tvorca 

zvezdane (stelarne) astronomije.

        1787 - Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk,

kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije.

Reformisao je operu. Utro je put muzičkoj drami. Napisao je

stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta,

simfonija, uvertira i oda. Dela: opere "Orfej i Euridika",

"Alčesta", "Paris i Helena", "Armida", "Ifigenija na Tauridi",

"Ifigenija na Aulidi".

        1862 - Rođen je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1912. Njegova lirika ima

idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika

najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije.

Napisao je niz drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i

autobiografskih knjiga. Dela: "Tkači", "Pred zoru", "Luda u Hristu

Emanuel Kvint", "Dabrovo krzno", "Ifigenija u Delfima", "Zimska

balada", "Crveni petao", "Agamemnonova smrt", "Elektra", ",

"Prevoznik Henšel", "Usamljeni ljudi", "Svečanost mira",  "Kolega

Krampton", "Potopljeno zvono", "A Pipa igra", "Roza  Bernd",

"Pacovi", "Čuvar pruge Til".

        1889 - Abdicirao je car Pedro II, drugi i poslednji

brazilski monarh i Brazil je proglašen republikom. Prilikom

sticanja nezavisnosti 1822. koju je bivša metropola priznala tek

1828. jedan od prinčeva iz portugalske kraljevske porodice

Braganca postao je vladar Brazila, s titulom cara.

        1891 - Rođen je nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan

"pustinjska lisica", koji je kao komandant ekspedicionih snaga

Nemačke u Drugom svetskom ratu 1941. i 1942. zabeležio više

pobeda nad saveznicima u severnoj Africi, ali je u decembru 1942.

poražen u ključnoj bici kod El Alamejna. Nije uspeo da spreči

savezničko iskrcavanje u Normandiji u junu 1944. Posle neuspelog

atentata na Hitlera u julu 1944. u koji je bio umešan, primoran

je da izvrši samoubistvo.

        1914 - Rođen je narodni heroj Petar Drapšin, general,

dobrovoljac u Španskom građanskom ratu. Rodom iz Bačke, jedan je 

od organizatora ustanka u Hercegovini. Bio je komandant 12. divizije, 

Šestog udarnog korpusa i Četvrte armije i Prve tenkovske armije. 

Vojničke sposobnosti je ispoljio naročito u oslobađanju Istre 

i Trsta.

        1916 - Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1905. koji je svetsku literarnu

slavu stekao istorijskim romanima. Dela: romani "Quo vadis", "Ognjem

i mačem", "Potop", "Pan Volodijovski", "Bez dogme", "Porodica

Polanjeckih", "Kroz pustinju i prašumu", zbirka pripovedaka "Skice

ugljenom".

        1920 - Skupština Društva naroda je održala prvu sednicu

u Ženevi. Društvo je osnovano posle Prvog svetskog rata s ciljem

obezbeđenja mira i međunarodne saradnje, ali je ubrzo zbog

suprotnosti među velikim silama izgubilo na značaju.

        1923 - Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla

vrhunac - četiri triliona maraka menjano je za jedan američki

dolar.

        1928 - Veliki fašistički savet u Italiji postao je

vrhovno telo u zemlji i preuzeo je svu vlast.

        1929 - Umro je srpski arhitekta Andra Stevanović, član

Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i  Beogradskog

univerziteta. Projektovao je više monumentalnih građevina,

uključujući zgrade Uprave fondova (danas Narodni  muzej),

Beogradske zadruge u Karađorđevoj, Srpske kraljevske akademije

(danas SANU). Proučavao je staru srpsku crkvenu arhitekturu i

sakupio je značajnu građu za monografije o manastirima

Gračanica, Kalenić, Dečani.

        1935 - Manuel Keson je postao prvi predsednik Filipina.

        1940 - Nemačke okupacione vlasti su izgradnjom zida

potpuno izolovale geto u Varšavi od ostatka grada. Generalni

guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi u oktobru

1940. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i

drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu

je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u

logore smrti i ubijeno. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali 

su tokom odmazde gotovo svi stradali.

        1942 - U ilegalnoj štampariji u Novom Sadu u Drugom

svetskom ratu štampan je prvi broj "Slobodne Vojvodine". List je

kasnije štampan povremeno u Surduku, a posle sloma okupatora počeo

je da izlazi kao dnevni list u Novom Sadu. Počev od 1. januara 1953. 

izlazi pod imenom "Dnevnik". 

        1942 - Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu u Drugom svetskom

ratu je okončana trodnevna bitka japanske i američke flote i

avijacije, koja je označila preokret u ratu na Pacifiku. Japanci su

pretrpeli manje gubitke u brodovima, ali je strateški uspeh pripao

Amerikancima, koji su pored brodova uništili gotovo kompletnu

japansku diviziju.

        1946 - Ugovorom potpisanim u Lingđatiju Holandija je

priznala Indoneziju, ali samo na teritoriji Jave, Sumatre i Madure.

Holandija je, suprotno ugovoru, 1947. i 1948. pokušala oružjem da

da ponovo zaposedne Indoneziju, ali je na konferenciji u Hagu 1949.

definitivno priznala nezavisnost te zemlje, koja je bila njena

kolonija pod imenom Holandska Istočna Indija.

        1954 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac

Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio glumeći Olivera Tvista,

a pred kraj života je kao težak invalid, sedeći u stolici,

odigrao više izvanrednih karakternih uloga. Filmovi: "Grand hotel",

"Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica", TV serija

"Dr Kilder".

        1971 - Delegacija Kine je prvi put zvanično zauzela mesto

u OUN. Do tada je Kinu predstavljao Tajvan, kao nacionalistička Kina

(nekomunistička).

        1976 - Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak

Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem

pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića

postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san

- primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano

Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo

glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke

kreacije dobio je niz priznanja, uključujući "Zlatnu medalju

Stanislavskog" koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na

čijim je daskama često gostovao.

        1976 - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žan

Gaben, jedna od najsugestivnijih ličnosti svetske kinematografije.

Igrao je u oko 90 filmova, tumačeći mahom karakterne uloge, s

neponovljivim šarmom i uverljivošću, protkanim karakterističnim

nenametljivim humorom. Filmovi: "Zastava", "Pepe le Moko", "Velika

iluzija", "Obala u magli", "Zver-čovek", "Zora sviće", "Iza

rešetaka", "Noć je moje carstvo", "Ne diraj u lovu", "U slučaju

nesreće", "Klošar Arhimed".

        1976 - Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad

Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u

Libanu.

        1978 - Prilikom pada, u Šri Lanki, islandskog putničkog

aviona "DC-8", koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske

hodočasnike, poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

        1983 - "Turska Republika Severni Kipar", koju je priznala

jedino Ankara, proglasila je "nezavisnost".

        1988 - Prvi sovjetski raketoplan "Buran" poleteo je na

uspešan let u Kosmos. Bila je to letelica koja je mogla uspešno

da sleti nazad na Zemlju, kao i da se ponovo koristi u vasionskim

letovima, nasuprot ranijim tehničkim rešenjima. 

        1988 - U Alžiru je palestinska skupština u izbeglištvu

proglasila nezavisnu palestinsku državu na Zapadnoj obali i Gazi 

s Jerusalimom kao glavnim gradom.

        1990 - U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se

odnosio na konvencionalno naoružanje, Varšavski pakt i NATO su se

u principu dogovorili da drastično smanje količinu tog oružja.

        1994 - Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je

prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta (Kneset) da 

je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna ulogu koju 

je imala u nacističkim zločinima.

        2002 - Ruski general Igor Šifrin ubijen je u zasedi

čečenskih islamskih terorista u Groznom.

        2003 - Ispred dve sinagoge u centru Istanbula skoro

istovremeno su eksplodirala dva automobila puna eksploziva,

usmrtivši ukupno 23 osobe. Odgovornost je preuzeo "Islamski front

boraca Velikog Istoka", osnovan 1985. godine s ciljem da formira

islamsku državu u Turskoj.

        2005 - Izraelski i palestinski zvaničnici postigli su

dogovor koji, prvi put od izraelske okupacije 1967. godine, daje

Palestincima kontrolu nad graničnim prelazom Rafa, između pojasa

Gaze i Egipta.

        2007 - Ciklon "Sidr" odneo je najmanje 3000 života  u

Bangladešu. "Sidr" je brzinom od 250 kilometara na čas "sravnio sa

zemljom" stotine hiljada kuća u jugozapadnim delovima te zemlje,

dok je nekoliko miliona ljudi ostalo bez struje, uključujući i

pojedine delove Dake, desetomilonske prestonice Bangladeša. Ciklon

je izazvao i talas visine pet metara koji je pogodio priobalna

područja zemlje, nateravši oko 3,2 miliona ljudi na evakuaciju.

        2009 - Umro je patrijarh srpski Pavle. Rođen 

je 1914. u Slavoniji, teologiju je završio u Beogradu a 

postdiplomske studije u Atini. Zamonašio se 1946. a 1957,

postao je arhijerej. Na čelu Srpske pravoslavne crkve nalazio 

se od 1990. Uživao je veliku popularnost, najviše zbog 

naglašene skromnosti.

       2012 - Sirijska Opservatorija za ljudska prava objavila 

je da je u toj zemlji tokom 20 meseci, od početka oružanih sukoba, 

poginulo više od 39.000 osoba, i to 27.410 civila, 9.800 vojnika i 

1.359 vojnih dezertera, pri čemu je naglašeno da ove brojke 

verovatno nisu potpune.

2023 - Umro je Žarko Laušević, glumac. Diplomirao je 

na beogradskom FDU 1982. kada postaje član Jugoslavenskog dramskog 

pozorišta. Spadao u poznatije jugoslovenske i srpske glumce druge 

polovine osamdesetih. Popularnost je stekao ulogama u seriji "Sivi 

dom", u filmovima "Šmeker", "Braća po materi", "Boj na Kosovu", 

"Kaži zašto me ostavi", "Oficir s ružom". Karijera mu je 

prekinuta posle tragičnog događaja 1993. kada je počinio ubistvo, 

zbog čega je osuđen na višegodišnju robiju. Docnije je živeo 

u SAD. Poslednjih godina igrao je u filmovima i serijama "Smrdljiva 

bajka", "Senke nad Balkanom", "Koreni". Knjiga: "Godina prođe, 

dan nikad".