Da se nikada ne zaborave: Stevo Žigon

 Ekscentrik, za neke čak i čudan čovek, ali legendarni glumac i reditelj Stevo Žigon imao je veoma buran život. Pored fascinantne karijere koja je trajala, čak, 6 decenijna, imao je i porodicu kojoj su se svi divili. Priznao je da je grešio, ali na kraju, njegovi bližnji smatraju da je na onaj svet otišao spokojan, jer je dobio oprost koji je čekao, čini se, godinama.

Prema sebi i svom delu bio je veoma kritičan, te nije dozvolio da ga svetla refelektora i ogromna popularnost promene.

Stevo Žigon bio je poznati jugoslovenski glumac, reditelj i pisac. Rođen je 8. decembra 1926. godine u Ljubljani, tada delu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Njegova porodica bila je slovenačkog porekla, uglavnom iz italijanske administrativne oblasti Slovenačke Primorje. Otac mu je bio iz sela Volčji Grad blizu Komena u Krasu, dok je majka bila iz slovenačke zajednice u Trstu (sada u Italiji).

Tokom Drugog svetskog rata, Žigon je bio aktivan član Komunističke omladinske lige i učestvovao je u mnogim sabotažnim akcijama koje je organizovao Narodnooslobodilački front Slovenaca.

Godine 1942, Žigon je uhvaćen od strane italijanske vojske. Kao maloletnik, bio je pošteđen od pogubljenja i proveo je godinu dana u italijanskom vojnom zatvoru u Pokrajini Ljubljana.

Nakon italijanskog primirja u septembru 1943. godine, Žigon je uhvaćen od strane Vermahta i poslat u koncentracioni logor Dahau, gde je naučio nemački.

Žigon se kasnije oženio srpskom glumicom Jelenom Jovanović - Žigon. Njihova ćerka Ivana takođe je glumica. Jelena je bila poznata srpska i jugoslovenska glumica.

Stevo Žigon imao i vanbračnog sina Vida. Pre nekoliko godina u ispovesti na društvenim mrežama Vid je progovorio o svom ocu i njihovom poznanstvu.

- Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je u ljubljanskoj drami režirao Pigmaliona. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica. Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija. Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani - napisao je Vid u svojoj ispovesti.