Gledam dete koje mi je ubilo sina: Suzana Stanković Čikić priznala: ''Tražite razloge zašto dišete i živite!''

 Majka Andrije Čikića, ubijenog dečaka u masovnom ubistvu u OŠ ''Vladislav Ribnikar'' koji je 3. maja prošle godine izvršio Kosta Kecmanović, Suzana Stanković Čikić, govorila je za TV Prva o svedočenju maloletnog ubice pred Specijalnim sudom u postupku koji se vodi protiv njegovih roditelja Vladimira i Miljane Kecmanović.

- Ono što mogu da kažem je da je bilo zaista uznemirujuće za obe strane - počela je priču Andrijina majka i istakla da smatra da je ovaj slučaj trebalo da bude otvoren za javnost:

- Mislim da bi bilo dobro da je otvoreno za javnost, i većina nas roditelja je bila za to, ali tužilaštvo je smatralo da ne treba da bude, kao i neki roditelji, bojali su se senzacionalizma, lično mislim da bi bilo bolje da je otvoreno za javnost.

Na pitanje kako živi nakon stravične tragedije, Suzana Stanković Čikić je rekla kako pokušava da nađe svoj put.

- Čovek traži razlog što diše, zbog čega živi, tražite neku svoju misiju, put. Među nama ima roditelja koji imaju još dece, treba tu decu da izvedu na put njima da budu podrška. Ja nemam više dece, pokušavam da nađem svoj put, razlog zašto postojim, negde to vidim upravo u tome da uradim nešto da se ovakva tragedija nikada ne ponovi, ako mogu da zaštitim drugu decu, svog sina ne mogu da vratim, ali ću uraditi sve da ne nastrada više nijedno dete.

- Pokušavam da razumem šta se desilo, kako je moglo da se desi, ko je odgovoran za to. Mi imamo situaciju u ''Ribnikaru'', nakon masakra u ''Ribnikaru'' da niko nije odgovoran za 10 ugašenih života. Moramo hitno da menjamo mnogo toga u našem sistemu kako nam se ovo ne bi ponovilo. Sada je aktuelna rasprava o izmeni krivičnog zakonika, lično mislim da je to prvi korak koji moramo da napravimo, kako bismo zaštitili drugu decu - rekla je Suzana i dodala:

- Mi smo svesni da je nasilje postalo suviše prisutno u našem društvu. Verujem da je nasilje postojalo u velikoj meri i pre tragedije u ''Ribnikaru'', ali nekako nakon tragedije u ''Ribnikaru'', kada su maloletna lica shvatila i saznala da nisu krivično odgovorno, da je nasilje eskaliralo. Mislim da je jako važno da se spusti starosna granica krivične odgovornosti, uz svu pažnju koja bi to granica bila, mislim da bi 12 godina bila adekvatna starosna granica, jer kada kažem da treba da vodimo računa mislim da maloletno lice mora da bude dovoljno zrelo, svesno svojih postupaka i svesno posledica svojih postupaka. S druge strane ispod te granice ne možemo da kažemo, niko nije odgovoran. Mi roditelji smo odgovorni za svoju decu dokle god oni nisu sposobni da sami vode računa o sebi. 

Profesorka sa Pravnog fakulteta Vanja Bajović ističe da je Kostina izjava da su roditelji uvelikoj meri krivi za ono što je učinio samo potvrda teza tužilaštva.

- To samo potkrepljuje dokazne teze tužilaštva, s druge strane, nezahvalno je komentarisati postupak koji je u toku i koji je zatvoren za javnost. U konkretnom slučaju ponašanje roditelja koje jeste za svaku osudu, ne može biti opravdanje za zločin koji je maloletnik učinio.

Suzana je rekla i da pokušava da shvati kako je ovako nešto moglo da se dogodi.

- Pravim korake ka tome, mislim da su roditelji dobrim delom odgovorni za ovo što se desilo, a zašto je dečak pribegao baš ovom činu, nemam uvid u ono što se radi i analizira na klinici, verujem da ćemo u jednom momentu i to znati. Kako je moglo da se desi da do toga dođe u školi, kako je moguće da niko nije primetio da dete ima problema, ja sada od nekih njegovih vršnjaka čujem da im je bio čudan u smislu da nije umeo da pokaže osećanja, nije imao facijalnu ekspresiju, to je deci bilo upadljivo, kako je moguće da odrasli ljudi to nisu primetili? Nije problematično dete u školi samo ono koje je nasilno, ima dece koja su problematična, a to ne pokazuju otvoreno i svakodnevno. 

Ona je prokomentarisala i način na koji Miljana Kecmanović, majka maloletnog ubice dolazi na sud i kako se ponaša.

- I za nas je neshvatljivo. Mi smo u samom početku mislili da ćemo se mi zaista u jednom momentu naći na istoj strani roditeljskog bola, i meni je neshvatljivo kako neko može da se drži tako gordo nakon svega, To govori o toj porodici i uticaju na to dete. Verujem da ćemo tek vremenom saznati i shvatiti kako je funkcionisala ta porodica, i koliko je takvo funkcionisanje i roditeljsko ponašanje uticalo na njihovu decu. Mi moramo da probudimo svest kod ljudi da roditeljstvo nije igra, to je jedna vrlo odgovorna uloga i mislim da se sitem potpuno iskrivio i da su se u tom iskrivljenom sistemu vrednosti, uloge roditeljsa su se izgubile u potpunosti. 

Na izjavu advokat Ognjen Božović, koji zastupa roditelje nastradale dece, da je ovaj slučaj najteži u njegovoj karijeri, kao i da nikada nije bio na težem saslušanju, Suzana je rekla da je to mnogo puta čula.

- Ja do sada nisam imala prilike da učestvujem u bilo kakvim sudskim procesima, ali sam od svih advokata čula isto. Vidite jedno dete koje je ubilo mog sina, pokušavate da razumete...