Dogodilo se na donošnji dan

  Danas je subota, 26. oktobar,  2024. 

    1685 - Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Domeniko

Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je više od 550

kompozicija za čembalo, čuvenih sonata u jednom stavu, takozvanog

Skarlatijevog sonatnog oblika, upotrebljavajući novu tehniku s

briljantnim rezultatima. Razvio je bogatu čembalističku tehniku 

i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Španiji i Engleskoj.

        1759 - Rođen je francuski revolucionar Žorž Žak Danton,

vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji, koji je

14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu

Bastilju. Kao sve vođe revolucije bio je principijelan protivnik

monarhije, ali se protivio revolucionarnom teroru, zbog čega se

sukobio s vođom jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se

za sporazum s krupnom buržoazijom i za mir sa Engleskom. Bio je

ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije, 

a u kritičnim situcijama je lično predvodio borbu zbog čega 

je bio popularan. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je 1794.

optužio za pokušaj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.

        1826 - Rođen je mađarski političar Lajoš Močari,

osnivač i predsednik opozicione Nezavisne stranke Mađarske,

dugogodišnji poslanik i borac za ravnopravnost svih narodnosti

Ugarske. Bio je poslanički kandidat srpskih radikala, trijumfalno

dočekivan u Novom Sadu i drugde u Vojvodini.

        1842 - Rođen je ruski slikar Vasilij Vasiljevič

Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se

ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a

usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne

kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog

života i realistične studije tipova i pejzaža.

        1863 - U Ženevi je počela međunarodna konferencija 

14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi 

koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske

konvencije o zaštiti žrtava rata.

        1893 - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan

stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i 

u Beču i Parizu. Osim književnog rada bavio se profesurom, 

žurnalistikom, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine 

Srba, Hrvata i  Slovenaca (docnije Jugoslavije). Većinom se nalazio 

pri diplomatskim predstavništvima  na strani. Drugi svetski rat ga 

je zatekao u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz 

emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je 

prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje 

Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je 

nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja 

smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani "Dnevnik o 

Čarnojeviću", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", "Roman 

o Londonu", pesme  "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela 

"Priča o muškom",  drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", 

putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", 

"Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po povratku u Beograd 

objavio je "Embahade".

        1896 - U Adis Abebi je potpisan mirovni sporazum Italije 

i Etiopije. Italija je tada pokušala da osvoji Etiopiju ali je 

strahovito poražena u bici kod Adue. Mirovni sporazum potpisan 

iste godine u Adis Abebi označio je priznanje suverenosti drevnog 

etiopskog carstva od strane Italije.

        1905 - Tokom neuspele revolucije u Rusiji, radnici su u

Petrogradu osnovali prvi Sovjet.

        1905 - Švedski kralj Oskar II priznao je i formalno 

suverenost Norveške, odnosno odrekao se prava na presto te zemlje, 

na osnovu dogovora u Karlštadu. Do tada Norveška se nalazila u 

personalnoj uniji sa Švedskom. Na presto Norveške stupio je pod 

imenom Hakon VII, princ Karl iz danske kraljevske porodice. Do 

Napoleonovih ratova Norveška se nalazila pod Danskom, a od 1815. 

pod Švedskom.

        1916 - Rođen je francuski državnik Fransoa Miteran, 

koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika 

Francuske, ostavši na tom položaju 14 godina. Rođen je u 

izrazito konzervativnoj duboko religioznoj porodici. Od mladalačkog 

desničarskog stava vremenom je postao neprikosnoveni čelnik 

francuskih socijalista. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme 

nalazio se u aparatu vlade maršala Petena, a potom je postao jedan

od predvodnika francuskog Pokreta otpora. U svetu politike upadljivo

se izdvajao i činjenicom da je bio retko učen i istančan 

intelektualac. Bio je ministar u nizu vlada, a od 1971. predvodio 

je Socijalističku partiju Francuske, da bi počev od 1981. tokom 

dva mandata bio predsednik Francuske.

        1917 - Brazil je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom

ratu.

        1919 - Rođen je iranski šah (car) Mohamed Reza Pahlavi,

monarh Irana od 1941. do 1979. kada je zbačen u pobuni islamista

pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vladao je autokratski,

što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne

pristajući na politiku predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta

Mohameda Mosadeka, ali je posle samo desetak dana povratio vlast 

zahvaljujući intervenciji vojske organizovanoj uz snažnu podršku 

SAD. Posle njegovog zbacivanja januara 1979. monarhija je ukinuta 

i u Iranu je uvedena islamska teokratija.

        1921 - Na smrt vešanjem je osuđen član komunističke

terorističke organizacije "Crvena pravda" Alija Alijagić, koji 

je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine 

Srba, Hrvata i Slovenaca Milorada Draškovića. Povod za atentat 

bio je Zakon o zaštiti države uperen protiv komunista, poznat 

kao "Obznana", donet krajem 1920. kojim je komunistička delatnost

zabranjena kao teroristička i antidržavna.

1928 - Rođen je Slobodan Marković Libero, literata, 

novinar, slikar. Rođen u Skoplju, rano detinjstvo proveo je u Peći 

da bi potom živeo u Beogradu. Objavio je čak šezdesetak knjiga, 

i to poezije, eseja, dramskih tekstova, putopisa, reportaža, scenarija. 

Pisao je čak, vrlo duhovito, i o kulinarstvu. Kao prevodilac najviše 

je radio na prepevima ruskih poeta, posebno Jesenjina. Svoje novinarske 

i literarne radova sam je ilustrovao, izuzetno vešto, radeći kao 

žurnalista duže od četiri decenije, najduže u listu Borba.

        1955 - Skupština Austrije je, dan posle odlaska poslednjih 

savezničkih okupacionih vojnika, proglasila Deklaraciju o stalnoj 

neutralnosti te zemlje.

        1961 - Švedska kraljevska akademija donela je odluku da

srpskom piscu Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost,

za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni

rad. U najužem izboru su se tada, pored Andrića, nalazili i

engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek

i Italijan  Alberto Moravija. Nagrada mu je dodeljena u Stokholmu

10. decembra  1961. na prigodnoj svečanosti, u dvorani Koncertne

palate Švedske kraljevske akademije. 

        1972 - Umro je rusko-američki konstruktor aviona i 

helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira 

avijacije, koji je helikopter konstruisao još 1908. a 1913. prvi je 

izgradio avion s više motora. Njegove velike letelice su ga proslavile 

u Prvom svetskom ratu, posebno avion "Ilja Muromec" s četiri motora 

po 55 konjskih snaga. Posle emigriranja u SAD nastavio je da konstruiše

višemotorne avione za interkontinentalne letove, a izradi helikoptera 

se vratio 1939. usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i kasnije.

        1976 - Generalna skupština UN je jednoglasno osudila

aparthejd i pozvala vlade zemalja članica da zabrane sve kontakte

s Transkejom (bantustan-rezervat, koji je tada formalno proglašen 

za nezavisnu državu).

        1979 - Predsednika Južne Koreje Park Čung Hija je ubio

šef njegove bezbednosti Kim Je Kju.

        1994 - Izrael i Jordan su potpisali su mirovni sporazum.

        1995 - Na Malti je ubijen vođa palestinske terorističke

islamske organizacije "Islamski džihad" Fati Šakaki, koji je

planirao napade u kojima su ubijene desetine Izraelaca.

        1998 - Predsednici Perua i Ekvadora potpisali su formalnu

deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih

zemalja, nastao još početkom 19. veka, zbog kojeg su više puta

ratovale.

        2000 - Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni

član Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

        2002 - Pripadnici ruskih specijalnih snaga upali su u

moskovsko pozorište "Dubrovka" i likvidirali svih 50 čečenskih

terrorista koji su punih 60 časova držali oko 800 gledalaca kao

taoce uz pretnju da će podići u vazduh i sebe i sve prisutne

ukoliko ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i 

ne povuku se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u

pozorište ruskih snaga bezbednosti poginulo je 128 talaca i 

50 terorista.

        2004 - Izraelski Kneset (skupština) odobrio je plan

predsednika vlade Arijela Šarona o povlačenju izraelskih

naseljenika iz pojasa Gaze i delova Zapadne obale, okupiranih 

1967.

        2007 - Okružni sud u Beogradu rehabilitovao je Slobodana

Jovanovića, stručnjaka za ustavno pravo, profesora Pravnog fakulteta 

u Beogradu, predsednika Srpske kraljevske akademije i predsednika vlade

Kraljevine Jugoslavije, jednog od najvećih i najplodnijih srpskih

istoriografa i pravnih stručnjaka.

2013 - Nacionalna aviokompanija Er Srbija započela 

je rad prvim letom aviona Erbas A 319 sa beogradskog aerodroma 

"Nikola Tesla" za Abu Dabi.

2020 - Na površini Meseca uočena je voda. Džim Bridenstajn, 

administrator NASA-e obelodanio je ovo otkriće na osnovu nalaza do kojih 

se stiglo putem SOFIA teleskopa.