Nikad ih nećemo zaboraviti: Zoran Radmilović

 Legendarni glumac Zoran Radmilović, koji sa pravom nosi epitet barda srspkog glumišta, rođen je na današnji dan 1933. godine u Zaječaru.

Za života ostao je upamćen po brojnim ulogama koje je imao poput uloga u filmovima "Maratonci trče počasni krug", "Majstori, majstori", "Majstorska radionica", "Radovan III" i "Kralj Ibi".

Zoranov otac Momčilo je bio sudija, a majka Ljubica domaćica, odrastao je sa mlađom sestrom Mirom. Njegov deda Rihard Lang je bio Nemac koji je u Srbiju došao da gradi železnicu. Tada se zaljubio u Stevku, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Kada je Zoran krenuo u osnovnu školu, počeo je Drugi svetski rat i njegov otac je odveden u zarobljeništvo.

Zbog tih okolnosti osećao je veliku odgovornost prema majci i sestri. Kada se otac vratio, Zoran se malo opustio, te je počeo da svira gitaru, bavio se sportom i više je izlazio sa društvom.

Završio je gimnaziju i bio je član dramske sekcije koju je vodio Milan Srdoč. Kada se preselio u Beograd, nastavio je da se bavi glumom. Igrao je kod prve srpske pozorišne i filmske režiserke Soje Jovanović u KUD "Ivo Lola Ribar". Pošto je želeo da udovolji ocu, upisao je Pravni fakultet. Nakon dve godine se upisao na Arhitektonski fakultet, koji je takođe napustio.

Započeo je studije engleskog jezika na Filološkom fakultetu, ali je i od njih odustao i upisao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. U međuvremenu je služio vojsku, a glumu je diplomirao 1963. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

- Ja sam čovek koji pokušava da gleda život sa smešnije strane. Čini mi se da bi tako trebalo. Preporučio bih svim ljudima da pokušaju tako da žive - tako je govorio jedan od najboljih srpskih i jugoslovenskih glumaca, koji je tokom svog života glumio u 104 ostvarenja. Neprevaziđeni majstor improvizacije preminuo 21. jula 1985. godine.

U svojoj bogatoj glumačkoj karijeri ostvario je pozamašan broj uloga, a publika će ga zauvek pamtiti kao Radovana Trećeg u istoimenoj komediji. Dramski pisac Dušan Kovačević napisao je „Radovana Trećeg“ kao završni rad na četvrtoj godini. Od početka mu je želja bila da naslovnu ulogu igra upravo Radmilović. Predstava je izvedena tačno 299 puta, a poslednje izvođenje bilo je mesec i po dana pre smrti čuvenog glumca.

Prošlo je skoro pola veka od premijere pomenutog komada, a ne igra se već 37 godina. Odlazak legendarnog Zorana Radmilovića, koji je tumačio naslovnu ulogu, označila je i kraj komada. Međutim, zanimljivo je da malo ljudi zna da je Radmilović želeo da napusti iz matičnog pozorišta, o čemu je jednom prilikom govorio Voja Brajović.

- Najavio mi se da dođe da razgovara sa mnom. Tad sam bio upravnika JDP. Tražio je da sastanak bude diskretan. Hteo je da promeni pozorište i da iz Ateljea 212 pređe u JDP. "Neću više da izigravam glupog Avgusta", rekao mi je Zoran. Želeo je da igra Čehova, Šoa, Šekspira, Dostojevskog... Nažalost, nije došao u JDP, sledeće godine se razboleo - ispričao je Voja Brajović.

Zoran Radmilović je junake iz hit serije "Otpisani“ - Prleta, Tihog i Mrkija - zvao "tri praseta" u svojim performansima. Na jednom izvođenju Dragan Nikolić, koji je tumačio lik Prleta, je odlučio da dođe kao gost iznenađenja, kada se desila zanimljiva situacija.

- Svi ostali glumci su znali da ću ja ući na scenu sem njega. U trenutku kad je on to rekao, ja pokucam na vrata. Uđem privatno obučen i kažem: „Druže Radovane, mene su poslali s televizije da se izvinim“. Radmilović je samo rekao: "Prle" i pao u nesvest - ispričao je davne 1993. Dragan Nikolić, koji je odmah potom pobegao sa scene, u emisiji "Nivo 23".

Glumac, režiser i književnik Tomo Kuruzović bio je više od 80 godina u pozorištu. Najslađe mu je bilo kad je nakon predstave s kolegama u bifeu vodio duge razgovore. Uspomene za kafanskim stolom često prepričava, posebno one s pokojnim Zoranom Radmilovićem.

- Kad sam igrao "Petoricu pod barjakom", Zoran je uvek dolazio iza zavese, stavljao dupli vinjak pored sebe i gledao me. "Prošli put si pričao nešto o bibliotekama?", upitao me je jednom Zoran. "Jeste". "E, da se ti i ja nešto sad dogovorimo. Da ti meni prodaš to o bibliotekama da ja to govorim". I tako mu to "članstvo" prodam za turu vinjaka. Tako je nastao "član biblioteke" - otkrio je Kuruzović.

Mizantrop

Sa scene Ateljea najviše se pamte njegove scene s Mirom Banjac, koja je otkrila da i nije baš voleo ljude.

- Zoran je bio jedan remorker, a mi smo bili ti koji smo za tim tegljačem išli. Zoran nije bio čovek kojeg ste videli na sceni. Privatno je bio mizantrop. Veoma povučen, nije hteo da rasipa taj svoj duh, verovatno je sve to čuvao za scenu, koja mu je značila ceo život. To je ono što je obeležilo Atelje. On je u stvari znak Ateljea 212 i to je nešto što u našoj duši i našim srcima ostaje dok smo živi - ovako je o svom kolegi priča glumica.

Dina i Zoran Radmilović bili su svetli primer velike, bezrezervne ljubavi, kakve možda više ne postoje. Njihova bajka započela je nešto pre 1966. godine, kada su se jedno drugom zavetovali na ljubav do kraja života. Upoznali su se na snimanju TV drame Mome Kapora “Provod”, a Dina – anđeoski lepa, bistra, ljupka, gipkog i skladnog tela, tada već jedna od najpopularnijih beogradskih glumica, bila je, očekivano, verena.

Međutim, Radmilović nije odustao u nameri da je osvoji, te je lepa glumica raskinula veridbu i poklonila svoju ljubav i poverenje neprevaziđenom šarmeru, prešavši iz ogromnog, luksuznog roditeljskog stana u njegovu mansardu.

- Ja imam svega dovoljno i meni je lako da tako živim - govorio je svojevremeno čuveni glumac.

Naslednica

Njihovu sreću upotpunila je ćerka Ana, koja je odnos ova dva umetnika dodatno obogatila i učvrstila. Zoran je uživao u ulozi oca, do te mere da je pisao dnevnik o odrastanju svoje ćerke, a trudio se da njen detinji mozak nauči da funkcioniše po princpima mašte i sanjarenja.

Smrt kćerke

Dina se nakon Zoranove smrti povukla iz javnosti i posvetila brizi o Ani, uloživši sve svoje snage da je vaspitava u Zoranovom duhu i da ne dozvoli da sećanje na njega zamre.

- Zoran je Dini praktično umro na rukama. Bilo mi je strašno. Prvo sam mislila da me lažu. Bila sam ljuta na nju, pa na njega. Mislila sam da me je izdao, da ne može da se ostavlja tako. I dan danas možda ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema - rekla je svojevremno Ana Radmilović.

Nažalost, Dina Rutić Radmilović imala je tu nesreću da za života sahrani dve svoje najveće ljubavi – supruga i ćerku, jer je i sama Ana otišla prerano - preminula je u 43. godini u februaru 2017.

Već 33 godina na Sterijinom pozorju dodeljuje se nagrada za glumačku bravuru koja nosi ime slavnog glumca, a od 1991. ustanovljeno je i priznanje "Zoranov brk" na manifestaciji Dani Zorana Radmilovića. Priznanje za prethodnu sezonu uručeno je glumici Branki Katić za ulogu u predstavi "Tramvaj zvani želja" Lenke Udovički, što predstavlja njenu prvu nagradu u karijeri.