Na suđenju Kecmanovića otkrivena bolna istina: Tek šesta odrasla osoba ušla u kabinet da spašava decu

 Parnica porodice Dukić protiv dečaka ubice i njegovih roditelja nastavljena je danas u Višem sudu svedočenjem troje svedoka masakra.

Na jučerašnjem suđenju Kecmanovićima odnosno u parnici koju je pokrenula porodica ubijene Adriane Dukić, devojčice koja se sa svojima iz Francuske doselila u Srbiju, o masakru su svedočili školska policajka, Ivanka Jovanović pomoćnica direktora i nastavnik geografije Zoran Nišević. 

Na osnovu njihovih svedočenja i pitanja kojim ih je "rešetala" Snežana Dunjić punomoćnik porodice Dukić, te njihovih odgovora, zaključuje se da ranjenoj deci nije pružena pomoć pravovremeno i na tome je Dunjićeva insistirala. 

Nastavnik Zoran Nišević je čovek koji je prvi ušao u "mrtvi razred" iako je pre njega petoro ljudi videlo masakr. Jedna od njih je i Dragana Tomić razredna nastradalog VII2 odeljenja koja je čak dva puta bila pre njega na vratima i videla masakr, zatim spremačice iz škole, kao i nastavnica iz susedne učionice. 

- Jedno dete se na hodniku borilo za život, kao i ranjena deca u razredu. Možda bi preživeli da im je neko pritrčao ranije - rekla je advokatica Dunjić koja je posle današnjeg suđenja za Republiku i Srpski telegraf otkrila da je bilo izuzetno teško pratiti današnju parnicu jer se videlo koliko je ljudski faktor zakazao u slučaju "Ribnikara".

 

- Ne mogu da verujem da odrasli ljudi, zaposleni u školi nisu priskočili odmah u pomoć ranjenoj deci bez razmišljanja o svojoj bezbednosti. Zakazali smo kao ljudi i to je poražavajuće. Danas smo malo dublje zagrebali i došli do toga da su zaposleni u toj školi samo otaljavali posao. Tog 3. maja pomoćnica direktora je radila malo kao nastavnik muzičkog malo kao pomoćnica direktorke, a direktorka nije bila u školi kad se masakr desio. Policajka je rekla da je bila u III beogradskoj gimnaziji u vreme masakra, tačnije da je u Ribnikaru bila od 7 do 7.30, a onda u III gimnaziji. Vratila se u "Ribnikar" tek sat i deset minuta kasnije i ispričala da je izvukla pištolj iz futrole, što nije tačno i na to sam ukazala sudu. Trebalo je da isprati situaciju makar dok ne počne nastava. Dobro ako je bila do gimnazije, šta je radila toliko vremena. Petoro njih je došlo do te učinionice i tek je šesti ušao. Kako je to moguće - pita se Dunjićeva. 

Pomoćnica direktora je ispričala pred sudom priznala da nije pokušala da zaustavi dečaka koji puca već je pobegla i zatvorila se , iako ga je videla svojim očima. 

- Videla sam dečaka koji drži pištolj. Nisam znala ko je u pitanju i da je to Kosta Kecmanović, to mi je posle rekao nastavnik Nišević - rekla je Jovanovićeva.  

S druge strane, Zoran Nišević nastavnik car i heroj kako ga zovu đaci i roditelji posle lavovske borbe za život ranjenih u maskaru je uleteo u pokošeni razred i na rukama nosio dečicu da ih spasava. Video je ranjenog dečaka Vladimira Popevića koji je pogođen u kičmu i koji se nalazi na lečenju u Americi.

- Kada sam otvorio kabinet istorije, deca su ležala ispod stolova. Prepoznao sam Adrijanu i Katarinu. Počeo sam da vičem: "Šta je ovo". Sećam se da sam viknuo: "Ima li još ko živ?", jedan dečak se javio kao pravi đak, podigao je dva prsta. To je bio mali Veljko, bio je ranjen, pogođen u nogu i ruku. Video sam da je Popke teško ranjen u kičmu. Znao sam da ne smem da ga pomeram. Veljko mi je rekao da je pucao Kosta. Vratio sam se po dečaka ranjenog u butinu, da ubrzam da dobije pomoć, izneo sam ga na rukama. Preskakao sam decu - ispričao je nastavnik Nišević verno svedočeći o užasu koji mu je promenio život. 

Adrianina majka je ridala dok je nastavnik prepričavao strahovote scene iz učionice. 

Porodica Dukić je podnela tužbu u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha. Njihovu predivnu ćerku i sestru Adrianu je ubio školski drug Kosta Kecmanović u kabinetu istorije, uz još petoro dece, pošto je na hodniku usmrtio tri devojčice i školskog čuvara. U svom razredu dečak monstrum je ranio petoro dece i nastavnicu istorije i vodi se više parnica protiv porodice Kecmanović i škole OŠ "Vladislav Ribnikar" za maskakr 3. maja. Krivični postupak protiv Miljane i Vladimira, majke i oca je u toku, dok dečak nije krivično odgovoran pošto je imao manje od 14 godina u vreme izvršenja zločina.