Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 13. septembar, 2024.

     1506 - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja,

tvorac veličanstvenih fresaka u crkvi eremita u Padovi, srušenoj

u Drugom svetskom ratu, ka i u dvorcu u Mantovi. Slike: "Parnas", 

"Raspeće", "Sveti Sebastijan", "Obrezanje", "Poklonstvo

kraljeva".  

1583 - Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor

Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama.

Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje,

koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate,

kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

        1598 - Umro je španski kralj Filip II, koji je predvodio

zemlju u ratovima protiv Turske od 1571. do 1578. i protiv Engleske 

od 1588, okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma 

njegove "Nepobedive armade" 1588. u bici s engleskom mornaricom 

u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila 

prvog reda, kao što je to bila do tada.

        1788 - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom

SAD.

        1804 - Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je

prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za

ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota

Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su

hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu

pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih

ratova pa je i Rusija bila vrlo oprezna.

        1808 - U Beogradu je besedom Dositeja Obradovića "O dužnom 

počitaniju k naukama" počela s radom Velika škola. Među dvadesetak

učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka

Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog

ustanka 1813. njen rad je obustavljen. Taj datum danas se uzima

kao Dan Univerziteta u Beogradu.

        1819 - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman,

jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu

karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je

dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, kao i Ludviga van

Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.

        1874 - Rođen je austrijsko američki kompozitor Arnold 

Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, 

profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los 

Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, da 

bi vremenom došao do atonalnosti. Uveo je dvanaestotonski način 

komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao 

je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za kontrapunkt" 

i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije i Aron", 

simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider", 

"Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire",

monodrama "Očekivanja".

        1882 - Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o

korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku

kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje 

i susednog Sudana. Egipat je od tada samo pro forme bio deo Turske. 

        1894 - Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli,

autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenom

kritikom. Dela: romani "Dobri drugovi", "Englesko putovanje",

"Ponoć u pustinji", "Anđeosko sokače", drame "Opasna okuka",

"Dođoše do grada", "Inspektor je došao", "Čaša piva", eseji

"Engleski komični likovi", "Engleski roman", "Engleski humor",

"Dikens i njegov svet", "Književnost i zapadnjak".

        1903 - Rođen je srpski pisac Branimir Ćosić. Mahom

je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima

njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu.

Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva",

pripovetke "Priče o Boškoviću", "Egipćanka i druge priče",

eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i

književnost".

1922 - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog

porekla Ima Sumak, jedinstvenog raspona glasa od četiri oktave, od

visokog soprana do dubokog alta. U njenom repertoaru preovlađivale

su obrade indijanskih narodnih melodija.

        1922 - U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša

temperatura u hladu - 58 stepeni Celzijusa.

        1923 - U Španiji je vlast prigrabio general Miguel Primo

de Rivera. Uz podršku kralja Alfonsa XIII zaveo je izrazito desnu

diktaturu kojom su privremeno ugušene revolucionarne tendencije.

        1924 - Rođen je francuski kompozitor Moris Žar, dobitnik

čak tri Oskara za filmsku muziku: za "Lorensa od Arabije (1962), 

"Doktora Živaga (1965) i "Put za Indiju" (1982). Sarađivao je 

sa mnogim velikim režiserima kao što su Alfred Hičkok, Džon 

Hjuston, Lukino Viskonti i Piter Vir. Autor je muzike za 150 filmova 

među kojima su i hitovi "Godina opasnog življenja", "Gorile u Magli" 

i "Društvo mrtvih pesnika". 

        1955 - Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su

diplomatske odnose.

        1971 - U napadu američke policije i Nacionalne garde,

kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika,

poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.

        1989 - Najveće ikad održane demonstracije protiv

aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, predvodio je nadbiskup

Dezmond Tutu.

        1991 - Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave

doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.

        1993 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija

potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.

        1995 - Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija

potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz

međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da

promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema

teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.

        2001 - Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi

put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen

kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva

dana ranije i u kojima su u Njujorku i Vašingtonu poginule najmanje

2.973 osobe.

2011 - Umro je britanski slikar i dizajner Ričard 

Hamilton, jedan od utemeljivača pop arta. Hamilton, često nazivan

ocem tog pokreta, proslavio se tokom 50-ih kolažom "Šta je ono 

što današnji dom čini tako drugačijim, tako privlačnijim?".

Neretko, navode ga kao najvećeg britanskog umetnika 20. veka.

2019 - Preminuo je Đerđ Konrad, mađarski pisac, poznati 

disident, jedan od prvaka demokratske opozicije u Mađarskoj u vreme 

socijalizma. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Međunarodnog PEN-a, 

a od 1997. do 2003. predsednik je Akademije umetnosti Berlin-Brandenburg. 

Dela: "Odlazak od kuće i povratak kući", "Pomračenje sunca, na brdu", 

"Posetilac", "Osnivač grada", "Ostavština", "Tuga petlova", "Klatno", 

"Antipolitika", "Jugoslovenski rat".

2021 - Umro je Borisav Jović, političar, prvi čovek 

Predsedništva SFRJ 1990 - 1991, u vreme raspada Jugoslavije. Bio 

je visoki funkcioner SPS-a i jedan od najbližh saradnika Slobodana 

Miloševića do 1995. Knjige: "Poslednji dani SFRJ" (1995), "Knjiga 

o Miloševiću" (2001).

2021 - Preminuo je Entoni Hjuiš, britanski naučnik, fizičar,

radio astronom, dobitnik Nobelove nagrade. Diplomirao je na Kembridžu. 

Nobelovu nagradu dobio je 1974, za odlučujuću ulogu u otkriću pulsara. 

Bio je član Kraljevskog društva (akademije nauka) od 1968, dobitnik  niza priznanja, uključujući šest počasnih univerzitetskih diploma. Zanimljivo je da je držao da nauka i religioznost ne samo da se ne isključuju nego su komplementarne.

2022 - Umro je Kornelije Kovač, muzičar, kompozitor, pijanista, 

aranžer. Poreklom sa severa Bačke, rođen je u Nišu 1942. Roditelji 

su bili muzičari, otac violinista, majka pevačica u horu opere. Prvu 

kompoziciju "Pusti trotoari" komponovao je kao petnaestogodišnjak 1956. 

Završio je Muzičku akademiju u Sarajevu. Karijeru je započeo kao džez muzičar, sastavom BKB, 1961. Bio je član sarajevskog sastava Indeksi. 

Septembra 1968. godine preselio se u Beograd, gde je osnovao Korni grupu. 

Predstavljao je Jugoslaviju 1974. na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku  za teatar, film, TV. Sarađivao je sa brojnim velikanima muzike u zemlji  (Zdravko Čolić, Dragan Stojnić, Bisera Valetanlić i dr.) i svetu, i autor je više kompozicija koje su postale široko popularne: "April u Beogradu", "Jedna zima sa Kristinom", "Pevam danju, pevam noću", "Ti si mi u krvi",  "Milo moje",  "Etida", "Ivo Lola", "Moja generacija", "Maestro i violina", "Poljubi me na kiši".