Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 28. septembar, 2024. 

480. p. n. e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u

Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla

porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je

osigurana prevlast Atine na moru.

        48. p.n.e. - Rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej

ubijen je u Egiptu, gde se sklonio pošto ga je u bici kod Farsale

porazio Gaj Julije Cezar. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih

robova koji je od 71. do 69. pre nove ere predvodio Spartak, a glas

velikog vojskovođe stekao je 66. p.n.e. pobedom nad pontskim

kraljem Mitridatom VI Eupatrom, čime je učvrstio rimsku vlast u

Maloj Aziji. Osvojio je Jerusalim 61. p.n.e, a godinu dana kasnije

sa Cezarom i Krasom stvorio je Prvi trijumvirat, na šta je bio

prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu diktaturu. 

U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, ali je i vlast 

i glavu izgubio porazom kod Farsale.

        1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj

Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa svojom vojskom kod Pevensija u

južnoj engleskoj pokrajini Saseks i započeo osvajanje Engleske.

        1803 - Rođen je francuski pisac Prosper Merime. Odlikovao

ga je uglađen i sažet stil. Njegove novele "Karmen" i "Kolomba"

inspirisale su  njegovog sunarodnika Žorža Bizea da komponuje

opere. Ostala dela: istorijski roman "Hronika vremana Šarla IX",

novele "Mateo Falkone", "Zauzimanje utvrđenja", "Tamango",

"Etrurska vaza", "Lokis", "Seljačka buna".

1821 - Potpisan je sporazum u Kordobi kojim je Meksiko

postao nezavisna država. 

        1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen

Klemanso, istaknuti francuski političar, predsednik vlade od 1906.

do 1909. i od 1917. do 1920. Bio je ministar rata u kritičnim

danima Prvog svetskog rata. Po obrazovanju lekar, bio je levo

orijentisan, izraziti antiklerikalac. Imao je važnu ulogu na

Vesajskoj konferenciji posle Prvog svetskog rata.

        1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva

međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut

i Osnivački manifest izradio Karl Marks.

        1891 - Umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana

"Mobi Dik", oštrouman kritičar američkog društva, pri čemu je

majstorski koristio simbole i alegoriju. Ostala dela: "Tajpi",

"Omu", "Bili Bad".

        1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster,

pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio

je i da se hrana može konzervisati sprečavanjem razmnožavanja

bakterija, zahvaljujući čemu je razvijen postupak nazvan

"pasterizacija". Osnivač je mikrobiologije i stereohemije i

organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim

imenom.

        1900 - Rođen je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je

satiričar, ilustrator, propagandista. Rodonačelnik je čitavog

novog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista

godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne

agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

        1914 - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan

Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog

društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na

Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i

Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku

školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje

izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu

narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike,

a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog

pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških

studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo

pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika

"Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

        1916 - Rođena je Olga Lepešinskaja, balerina.

Po okončanju moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj

teatar u kojem je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama

u baletima "Don Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica".

Podučavala je klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom

Savezu, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj

i Kini. Bila je četvorostruki laureat nekada najviše umetničke,

Staljinove nagrade.

        1924 - Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo

Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj,

dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog

intelektualizma. Filmovi: "Devojke sa Španskog trga", "Hronika o

siromašnim ljubavnicima", "Bele noći", "Sladak život", "Razvod 

na italijanski način", "Noć", "Porodična hronika", "Osam i po",

"Privatan život", "Leo poslednji", "Miris žene".

        1928 - Rođena je američka pevačica Koko Tejlor, 

poznata kao "kraljica bluza". Crnoputa pevačica karakterističnog 

glasa, čije je pravo ime Kora Volton, rođena je u Memfisu.

Njen prvi veliki hit "Wang Dang Doodle" iz 1967. prodao se u 

više od milion primeraka. Dobitnica je brojnih priznanja, među 

kojima je i jedan Gremi (1984). Njen karakterističan reski glas 

inspirisao je mnoge, poput Dženis Džoplin i Boni Rajat.

        1934 - Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo,

najveći filmski erotski simbol. Stekla je nezapamćenu popularnost

u vreme kada se pojavila kao mlada glumica. Njeni filmovi izvesno

vreme bili su najunosniji izvozni artikal Francuske. Rano je

prestala da se bavi glumom i posvetila se zaštiti životinja.

Filmovi : "I Bog stvori ženu", "Žena i njena igračka", "U

slučaju nesreće", "Istina", "Babet ide u rat", "Privatan život",

"Prezir", "Odmor ratnika", "Parižanka", "Viva Marija".

1939 - Posle 19 dana otpora i neprestanog trodnevnog

bombardovanja, Varšava se predala Nemcima u Drugom svetskom ratu.

        1944 - Jedinice Sovjetske armije prešle su u Srbiju, 

odnosno Jugoslaviju, iz Rumunije, na osnovu prethodnog dogovora

Tito-Staljin, što je imalo dalekosežne posledice pošto je

prisustvo sovjetskih jedinica definitivno označilo promenu 

sistema u Jugoslaviji po okončanju Drugog svetskog rata.

        1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o

prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i

Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera"

- Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra,

Čehoslovačka 4. oktobra 1949.

        1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton. U

psihoanalizi je video sredstvo za otkrivanje umetničke istine.

Pokušao je da u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i

1930. primeni takav stav na teoriju umetnosti, stvorivši teorijsku

osnovu nadrealizma. Sa francuskim piscima Lujom Aragonom i Filipom

Supoom osnovao je 1919. časopis "Literatura", organ dadaističkog

pokreta. Vlada u Višiju zabranila je 1941. njegovu "Antologiju

crnog humora", posle čega je izbegao u SAD. Vratio se 1946. i u

Parizu je 1947. organizovao Međunarodnu nadrealističku izložbu.

Dela: "Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje",

"Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i

slikarstvo".

        1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser,

predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan 

od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke

vojne organizacije "slobodni oficiri" i državnog udara jula 1952. 

kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suec, a 1958. 

postaje predsednik Ujedinjene Arapske Republike, unije Egipta i Sirije, 

koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 

1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na 

položaj šefa države.

        1978 - Umro je papa Jovan Pavle I, poglavar rimokatoličke

crkve samo 33 dana. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu 

je izabran 26. avgusta 1978. Njegove ideje koje je izložio na samom 

početku pontifikata dočekane su s uznemirenjem, a prebrzi odlazak 

bio je predmet različitih tumačenja.

        1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski

diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao

Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog

pokreta otpora. Godine 1959. postao je predsednik Senata, a 1965.

nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku

veoma popularan, pa je ponovo izabran za predsednika 1969. Na kraju

drugog mandata trebalo je da se povuče sa vlasti, ali je u

septembru 1972. zaveo vanredno stanje, uz podršku SAD. Zbačen je

1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao na Havaje.

        1990 - Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto

ustavno rešenje iz 1974. Ustavom iz 1990. uveden je višepartijski

sistem. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su

autonomiju, ali bez atributa državnosti.

        1994 - U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u

Evropi, u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale, potonuo 

je feribot "Estonija". Poginule su 852 osobe. 

        1995 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija

potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne

obale pod palestinsku samoupravu.

        2000 - Umro je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji 

je s prekidima vodio zemlju 16 godina. Prvi put izabran je za

predsednika vlade 1968. i na vlasti je ostao do 1979. a potom je

ponovo predvodio vladu Kanade od 1980. do 1984. Na čelu Liberalne

partije nalazio se od 1968. do 1984.

        2003 - Umro je američki filmski režiser grčkog porekla

Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za

životno delo. Njegovih sedam filmova dobilo je čak 20 Oskara u

raznim kategorijama, uključujući dva za režiju. Filmovi:

"Džentlmenski sporazum" (Oskar), "Na dokovima Njujorka" (Oskar),

"Istočno od raja", "Sjaj u travi", "Viva Zapata", "Bumerang",

"Panika na ulicama", "Bejbi Dol", "Divlja reka", "Amerika, Amerika",

"Posetioci", "Tramvaj nazvan želja".

        2005 - Američki vojni sud osudio je Lindi Ingland,

pripadnicu vojske SAD, koja se na fotografiji snimljenoj u

bagdadskom zatvoru Abu Graib vidi kako drži jednog nagog

iračkog zatvorenika kaišem oko vrata. Osuđena je na tri 

godine zatvora zbog zlostavljanja zatvorenika.

2018 - Umro je Predrag Ejdus, srpski glumac. Diplomirao 

je 1972. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 

u Beogradu. Odigrao je oko 150 dramskih uloga i snimio više od 

50 filmova. U njegove posebno zapažene pozorišne uloge ubrajaju 

se likovi Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, kneza Miškina, 

Franca Kafke, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, 

Kir Janje. Predavao je glumu na Akademiji umetnosti.

2018 - Na ostrvu Sulavezi, u rejonu Palu, Indonezija, 

dogodio se razoran zemljotres. Stradalo je 4.340 osoba a 10.679 je 

povređeno. Evakuisano je više od 70.000 osoba.