Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 14. septembar, 2024.

  1262 - Snage kastiljanskog kralja Alfonsa X Učenog zauzele

su luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu

mavarsku okupaciju grada.

        1321 - Umro je italijanski pisac i mislilac Dante Aligijeri

(pravo ime Aligijeri Durante) najveći italijanski pesnik. Izučavao

je jezike, pravo i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega 

je 1302. doživotno proteran iz rodne Firence. Odbio je da se vrati 

u Firencu i kada je 1316. pomilovan, pa je i umro u izgnanstvu, u

Raveni. U delu "Božanstvena komedija" pominje i srpskog (raškog) 

kralja Milutina. Ostala dela: "Novi život" (sa autobiografskim 

crtama), "O pisanju na vulgarnom jeziku", "Rime", filozofski spis 

"Gozba", "O monarhiji", "Ekloge", "Poslanice".

        1523 - Umro je papa Adrijan VI, jedini Holanđanin poglavar

rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Papa je postao u januaru

1522. i njegov pontifikat trajao je nepune dve godine. Nije uspeo da

ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv

Turske.

        1547 - Rođen je holandski državnik Johan van

Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Zajedno s Viljemom

Oranskim, koji se nalazio na čelu novostvorene protestanske

republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, predvodio je krajem 

16. veka pobunu protiv Španaca. Pobuna je bila i verski motivisana, 

zbog strogog rimokatolicizma Španije. Odlučujuće je doprineo 

ekonomskom poletu Holandije, trgovinskoj ekspanziji i osnivanju 

Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni 

protestantizam toliko zasmetao Viljemovom sinu princu Morisu od 

Nasaua da ga je uhapsio pod optužbom za religioznu subverziju i 

1619. pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane 

holandske istorije.

        1580 - Rođen je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo

i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog 

pera bio i povlašćen na dvoru i zatvaran. Izvanredno je slikao 

život ulice. Ali njegova lirika je izraz izuzetne barokne 

istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", "Plutonov 

svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima 

i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri 

poslednje kastiljanske Muze".

        1752 - Velika Britanija i njene kolonije prihvatile su

Gregorijanski kalendar, pa je umesto 3. septembra prema Julijanskom

kalendaru računanje vremena nastavljeno 14. septembrom.

Protestantske zemlje teško su prihvatale reformu kalendara iz

okrilja rimokatoličke crkve.

        1812 - Francuski car Napoleon I ušao je u Moskvu, koju su

Rusi u povlačenju zapalili, sprečivši zimovanje i snabdevanje

njegovih trupa. Francuske trupe će ubrzo početi povlačenje pošto

im je bilo onemogućeno svako snabdevanje. Iz Rusije se na kraju

povuklo svega nekoliko desetina hiljada vojnika iako je Napoleon u

pohod na Rusiju krenuo s vojskom od oko 600.000 vojnika.

        1829 - Posle poraza u ratu koji je 1828. započela protiv

Rusije, Turska je u Jedrenu potpisala mirovni ugovor kojim je Rusiji

prepustila deltu Dunava i kavkasku crnomorsku obalu. Na osnovu

Jedrenskog mira, 1830. Srbija je dobila hatišerif (sultanov ukaz) o

samoupravi, a Grčka nezavisnost.

        1842 - Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog 

srpskog ustanka Karađorđa, Narodna skupština održana na 

Vračaru, proglasila je za kneza Srbije, pošto su ustavobranitelji 

proterali Mihaila Obrenovića. U vreme njegove vladavine donet je 

Građanski zakonik (1844.) i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. 

na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Knez Aleksandar 

doveo je u tadašnju Srbiju mnoštvo školovanih Srba iz Austrije, 

većinom iz Vojvodine. Zbog suprotstavljanja Savetu i delimičnog 

vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbaciće ga 

1858. na Svetoandrejskoj skupštini, kada će na presto 

biti vraćen knjaz Miloš Obrenović.

        1851 - Umro je američki pisac Džejms Fenimor Kuper,

začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je

literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog, odanog

heroja, prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u

filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na brojne evropske pisce

pustolovnih romana. Dela: romani "Špijun", "Pilot", "The Bravo",

"Indijanci", ciklus romana "Priče o Kožnoj Čarapi" ("Lovac na

jelene", "Poslednji Mohikanac", "Izvidnik", "Pioniri", "Prerija").

        1852 - Umro je britanski vojskovođa i državnik

feldmaršal Velington Artur Velzli, koji se proslavio ratovima

protiv francuskog cara Napoleona I. Kada se Napoleon 1815. vratio

na vlast, nakon bega sa Elbe, Velington je postao vrhovni

saveznički komandant i porazio ga je 18. juna 1815. kod Vaterloa 

(danas Belgija). Kao predsednik vlade od 1828. do 1830. opirao

se izbornoj reformi.

        1886 - Rođen je Jan Garig Masarik, šef čehoslovačke 

diplomatije, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. 

Bio je predratni ambasador Čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji, 

a potom od 1940. ministar inostranih poslova. Protivio se ustrojstvu 

koje su sovjeti nametnutnuli njegovoj zemlji.

        1911 - Ruski predsednik vlade Petar Stolipin smrtno je

ranjen u atentatu u pozorištu u Kijevu i umro je četiri dana

docnije. Kao šef vlade od 1906. sprovodio je krupne liberalne 

reforme, čiji se učinak različito tumači. 

        1914 - General Erih fon Falkenhajn zamenio je u Prvom

svetskom ratu generala Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika

štaba nemačke Vrhovne komande.

        1918 - Na Solunskom frontu počela je masivna 

artiljerijska priprema za ofanzivu, odnosno proboj fronta. 

Priprema je trajala do početka proboja 15. septembra u 5:30 

časova kada je oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo početak 

napada savezničkih armija, pri čemu su udarni deo proboja 

izneli Srbi. Ovaj datum prihvaćen je danas kao Dan artiljerije 

i Dan Mešovite artiljerijske brigade Vojske Srbije.

        1920 - Rođen je Mario Benedeti, urugvajski književnik 

i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 

zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je 

postao poznat romanom "Odmor" (1960.) koji je preveden na čak 

19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao 

je "Pokret 26. mart" levičarsku koaliciju koja je decenijama 

docnije preuzela vlast u Urugvaju.

        1927 - U automobilskoj nesreći poginula je američka

igračica Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20.

veka, začetnik modernog baletskog pravca u kojem slobodno

oblikovan igrački pokret izražava emocije. Napisala je više

članaka i rasprava o baletu i autobiografiju "Moj život".

        1937 - Umro je čehoslovački državnik Tomaš Masarik,

profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik

Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je 1900. Narodnu stranku,

koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je

poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije u kojem se borio protiv

režima Austro-Ugarske monarhije, odnosno za veća prava Čeha. 

Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i 

aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i 

jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog 

svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije 

saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: 

"Socijalno pitanje", "Principi morala Dejvida Hjuma", "Osnove 

konkretne logike", "Ideali humaniteta", "Najnovija filozofija 

religije".

        1939 - Helikopter "VS-300" ruskog konstruktora Igora

Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan

helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva.

        1941 - Rođen je Bogdan Tirnanić Jedan od

najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski

kritičar i kolumnista. Rođen u Beogradu,  novinarstvom je

počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je  urednik avangardnog

omladinskog časopisa "Susret", glavni  urednik "RTV revije",

urednik kulturne rubrike magazina "NIN",  glavni urednik časopisa

"Nju moment". Objavljivao je i u "Politici", "Borbi", "Dnevnom

telegrafu". Dobitnik je nagrada  "Laza Kostić", "Jug Grizelj",

"Veselko Tenžera". Uživao je  retku popularnost kod široke

čitalačke publike. Knjige: "Beograd za početnike", "Ogled o Paja

Patku", "Coca-Cola art", "Crni talas". Uloge: "Rani radovi"

Želimira Žilnika ("Zlatni medved" u Berlinu), "Crni bombarder",

"Živeti kao sav normalan svet", "Zbog jedne divne crne žene",

serija "Otpisani". Koscenarista je filmova "Dečko koji obećava",

"Poslednji  krug u Monci".

        1959 - Sovjetska "Luna 2" postala je prvi vasionski brod

koji se spustio na Mesec.

        1960 - U Bagdadu je okončan sastanak predstavnika zemalja

proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK

(Organizacija zemalja izvoznica nafte).

        1982 - Dan posle automobilske nesreće, umrla je princeza

Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli.

Filmovi: "Tačno u podne", "Provincijalka" (Oskar), "Pozovi M radi

ubistva", "Visoko društvo", "Prozor u dvorište".

        1982 - U eksploziji bombe koju su u središte libanske

Hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo

je predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 osoba.

        1995 - Ruski predsednik Boris Jeljcin odbio je da potpiše

zakone Državne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija

protiv SR Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.

        1996 - Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk objavio je

formalni oprost jednom od vođa maoističke organizacije "Crveni

Kmeri" Jengu Sariju, optuženom zbog uloge koju je imao u periodu

njihove vlade. Crveni Kmeri, odnosno njihov vođa Pol Pot vladali 

su Kambodžom od aprila 1975. do januara 1979. 

        1997 - U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu

Indije poginulo je najmanje 56 osoba, a istog dana u centralnom delu

te zemlje poginuo je 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza

survalo s mosta u reku.

        1997 - U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad

Atlantskog okeana blizu obale Namibije poginule su 33 osobe.

1999 - U Jajce su, iz Splita, vraćeni posmrtni ostaci poslednjeg 

vladara srednjovekovne Srpske despotovine i Bosne Stjepana Tomaševića, 

gde su položeni u renovirani rimokatolički manastir Svetog Luke. 

Tomašević, koji je bio oženjen Jelenom Branković najstarijom kćerkom 

srpskog despota Lazara Brankovića, bio je despot Srbije od marta do juna 

1459. a od 1461. do 1463. je vladao Bosnom s titulom "kralj Srba, Bosne, 

Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih 

strana". Pogubio ga je turski sultan  Mehmed II 1463. 

        2000 - Visoki funkcioner kineske skupštine Čeng Kedži

pogubljen je pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara.

Čeng Kedži je najviši kineski zvaničnik osuđen na smrt, zbog

korupcije, od 1949.

        2001 - Umro je Ahmad Šah Masud, godinama vodeći gerilski

komandant u Avganistanu protiv vladajućih talibana, podlegavši

povredama koje mu je pet dana ranije naneo terorista, samoubica 

koji je aktivirao eksploziv u Masudovoj kancelariji.

        2003 - Građani Švedske su se na referendumu ubedljivom

većinom izjasnili protiv uvođenja evra kao zvanične valute u toj

zemlji. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.

        2003 - Vojska je pučem preuzela vlast u maloj

zapadnoafričkoj zemlji Gvineja Bisao (negdašnja Portugalska

Gvineja).

        2004 - U eksploziji automobila bombe na prepunoj pijaci u

zapadnom delu Bagdada, u neposrednoj blizini policijske stanice,

poginulo je 47, a ranjeno preko stotinu osoba. Odgovornost za napad

preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu

Musab al Zarkavi.

        2005 - Umro je američki filmski producent i režiser

Robert Vajs, koji je osvojio četiri Oskara za mjuzikle "Priča sa

zapadne strane" i "Moje pesme, moji snovi".

        2005 - U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u

Bagdadu poginulo je više od 150 osoba, a ranjeno oko 540.

        2007 - Međunarodni Crveni krst saopštio je da je najmanje

150 osoba poginulo, a više stotina hiljada evakuisano, zbog poplava

i olujnog nevremena koje je pogodilo Afriku. Nevremenom su najviše

pogođene Etiopija, Ruanda i Uganda. Ujedinjene nacije saopštile su

da su poplave ugrozile 500.000 stanovnika 12 afričkih zemalja i

uništile obradivo zemljište i stambene objekte a u nekim zemljama

poplavljeni su celi gradovi.

        2009 - Umro je američki glumac Patrik Svejzi. Najpoznatije 

uloge ostvario je u filmovima "Prljavi ples", koji je bio veliki hit, 

i "Duh". Bio je poznat i kao odličan profesionalni plesač, karijeru 

je i započeo u mjuziklima na Brodveju.

2022 - Umrla je Irena Papas, grčka glumica. Karijeru je započela 

u pozorištu a 1951. godine na filmu. Upamćena je po ulogama u filmovima 

"Z", "Topovi Navarona" i "Grk Zorba". Bila je otvoreni protivnik vojne 

uprave u Grčkoj (od 1967. do 1974) kada je boravila u egzilu u Italiji 

i SAD. Tokom karijere koja je trajala više od 50 godina, igrala je u 

više od 70 filmova, neretko uloge jakih žena.

2022 - Započeli su sukobi između Kirgizije i Tadžikistana. 

Tokom pograničnih sukoba do 20. septembra, poginulo je najmanje stotinu 

osoba a 139 je ranjeno. Iz zone sukoba raseljeno je 136.000 lica. 

Incidenti propraćeni žrtvama događali su se u više navrata tokom 2022. 

kao i prethodne godine, kulminacija je međutim bila između 14. i 19. 

septembra. Postoji spor oko granice kao i manjinski problem koji je 

izvor netrpeljivosti.