Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je četvrtak, 5. septembar, 2024. 

 1568 - Rođen je italijanski filozof Tomazo Kampanela,

dominikanski kaluđer, utopijski filozof, koji je 27 godina proveo 

u tamnici. U delu "Država sunca", napisanom po uzoru na Platona,

njegove sledbenike i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom

društvu kao nekoj vrsti platonističke socijalne države.

        1638 - Rođen je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj

Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti

oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope.

Vodio je više ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske, 

s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog

apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za

18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo

postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na

Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod

Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta.

Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

        1735 - Rođen je nemački kompozitor, pijanista i dirigent

Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana Baha, koji 

je živeo i u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i

"engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator

muzičkog života i postao muzički učitelj kraljice Šarlote.

Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko

stilu, po čemu je preteča mladog Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela:

15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13

uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

        1791 - Rođen je nemački kompozitor Đakomo Majerber.

Pravo ime bilo mu je Jakob Libman Ber. Odigrao je vidnu ulogu u

stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je

njegova muzika izazivala i brojne polemike. Dela: opere "Hugenoti",

"Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok".

        1798 - Turska je objavila rat Francuskoj.

        1800 - Malta je pala u ruke Britanaca pod admiralom

Horejšom Nelsonom, koji je prethodno blokirao francuske trupe na

tom sredozemnom ostrvu i tako ga preoteo od Francuske.

        1857 - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont,

jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije.

Dela: "Kurs pozitivne filozofije", "Rasprava o celini pozitivizma",

"Sistem pozitivne politike", "Pozitivistički katehizam".

        1860 - Rusija, Britanija, Francuska, Pruska, Austrija 

i Turska potpisali su ugovor o uspostavljanju reda u Siriji (tada 

turska teritorija) posle masakra koji su nad hrišćanima počinili 

muslimani.

        1888 - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali

Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu,

Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik

Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je

zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i

mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka

i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije,

nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u

mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela:

"Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Religija

i društvo", "Kalki, ili budućnost civilizacije", "Istorija

Istočne i Zapadne filozofije".

        1902 - Rođen je američki filmski producent Daril Frensis

Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju "Tventi senčeri

foks". Bio je producent niza značajnih filmova: "Plodovi gneva",

"Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi

gospodin Linkoln".

        1914 - Nemački vojnici ubili su u Prvom svetskom ratu

francuskog pisca i filozofa Šarla Pjera Pegija, jednu od ključnih

javnih ličnosti u oslobađanju nevino osuđenog kapetana Alfreda

Drajfusa. Kao urednik lista "Petnaestodnevne sveske" rozobličio je

pozadinu montiranog sudskog procesa Drajfusu kao navodnom nemačkom 

špijunu. Dela: drama "Jovanka Orleanka", eseji "Naša mladost",

"Novac".

1914 - Francuske trupe su uz pomoć britanskog

ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom

500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni

u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana

nemačka vojska pretrpela težak poraz.

        1919 - U napadu belogardejaca na njegov štab, poginuo je

ruski revolucionar Vasilij Ivanovič Čapajev, komandant 25.

streljačke divizije boljševičke vojske u građanskom ratu koji 

je posle Oktobarske revolucije izbio u Rusiji. U Prvom svetskom 

ratu više puta je odlikovan za hrabrost, a početkom 1918. formirao 

je odrede za borbu protiv kontrarevolucije.

1932 - Rođen je Miro Glavurtić, slikar, ilustrator, pisac, 

izdavač. Rođen u Boki veći deo života proveo je u Beogradu. 

Otac je bio žandarmerijski oficir u vreme Kraljevine Jugoslavije. Iako 

nije imao formalno likovno obrazovanje, završio je šumarstvo, bio je, 

uz Leonida Šejku, osnivač i glavni teoretičar beogradske umetničke 

grupe "Mediala". Prvenstveno se bavio crtežom i grafikom. Estetički 

i politički bio je uvereni tradicionalista, opredeljeni monarhista, 

dosledni rimokatolički hrišćanin, neka vrsta mistika. Iako je 1992. 

napustio Srbiju, do kraja života je naglašavao naklonost Beogradu. 

Samostalno je izlagao od 1964. Priredio je petnaest izložbi, u Beogradu, Valjevu, Zagrebu, Kotoru, Podgorici, Novom Sadu, Minhenu, Strombergu, Ženevi. Njegovi radovi čuvaju se u Narodnom muzeju Beograd, Muzeju savremene umetnosti, Istorijskom muzeju Beograd, Modernoj galeriji Valjevo, brojnim privatnim zbirkama. Knjige: studije "Satana", "Pakao", književna dela "Glad", "Zvekir", "Psine".

        1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom

ratu. Taj stav je docnije promenjen.

        1960 - Predsednik Konga (bivši Belgijski Kongo, kasnije

Zair) Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog

pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika, Patrisa Lumumbu.

Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu

Čombeu, čiji su ga plaćenici ubili u februaru 1961.

        1972 - Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11

izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su 

prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula 

su i četvorica terorista i jedan nemački policajac.

        1977 - Zapadnonemački komunistički teroristi (crvene

brigade) oteli su predsednika Federacije zapadnonemačke industrije

Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. 

u Francuskoj.

        1990 - Predsednici vlada Severne i Južne Koreje susreli 

su se u Seulu. Bili su to prvi razgovori na tako viskom nivou od 

Korejskog rata 1953.

        1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na

pacifičkom ostrvu Mururoa u Francuskoj Polineziji, što je izazvalo

osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na

Tahitiju.

        1997 - Na stadionu u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, 

u vreme održavanja političkog mitinga, usled iznenadne oluje

srušila se tribina usmrtivši 37 osoba.

        1998 - Skupština Severne Koreje izabrala je Kim Džong

Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za

odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je

ukinuta predsednička funkcija.

        2002 - U eksploziji autombila-bombe u glavnom gradu

Avganistana Kabulu ubijeno je najmanje 26 osoba. Istog dana 

pokušan je, u Kandaharu, atentat na avganistanskog predsednika 

vlade Hamida Karzaija.

        2005 - Indonežanski putnički avion tipa "Boing 737-200" 

pao je na stambeni deo Medana, grada na severu ostrva Sumatre. Od 

ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, 

dok je na zemlji zivot izgubilo 47 lica.

        2011 - U Beogradu je počela konferencija Pokreta nesvrstanih.

Pola veka nakon prvog osnivačkog samita nesvrstanih koji je održan 

u Beogradu, septembra 1961. Srbija je, iako nije članica Pokreta, 

ponovo bila domaćin samita Nesvrstanih. U Beogradu je održan i 

1989. samit tog pokreta, deveti po redu.

2017 - Uragan Irma koji se 30. avgusta formirao kod 

Zelenortskih Ostrva dostigao je iznad Kariba, odnosno Portorika, 

najvišu 5. kategoriju. Uragan te jačine izuzetno je razoran. 

Ukupno, do 12. septembra kada je oslabila, Irma je u Karibima 

i na jugu SAD odnela 134 života i nanela štetu od čak 64 

milijarde US dolara.  

2020 - Umro je Jirži Mencl, češki reditelj. Nagrađen 

je Oskarom 1967. godine, za film "Strogo kontrolisani vozovi".  Mencl 

je bio jedan od nosilaca fenomena koji je u kinematografiji poznat kao 

češki novi talas. Stvarao je inteligentna, vrlo cinična, filmska 

dela s uglavnom neskrivenom političkom porukom. Tako je njegov film 

"Ševe na žici" iz 1969, bio zabranjen do raspada istočnog bloka. 

Drugi filmovi: "Zločin u devojačkoj školi",  "Hirovito leto", 

"Služio sam engleskog kralja".

2023 - Brazilski predsednik Lula da Silva legalizovao je dve 

zaštićene teritorije, rezervate za autohtono stanovništvo amazonske 

prašume, Akapuri de Sima i Rio Gregorio u državama Amazonas i Akra. 

Lula, koji je obećavao da će legalizovati najveći mogući broj 

rezervata, potpisao je ukupno osam uredbi o priznavanju zaštićenih 

zona za autohtonu populaciju Amazona. Polovina od približno 1,6 

miliona brazilskih starosedelaca nalazi se u šumama Amazonije u, 

veruje se, 180 plemena.