Od Cerske bitke 110 godina: Za dolinu Jadra ovih dana vodi se još jedna

 Ovih dana obeležava se 110. godina od Cerske bitke koja se zove i "Bitka na Jadru". Jedna druga ovih godina i dalje se vodi. Bitka protiv rudarenja litijuma.

Mnogim stanovnicima Srbije jalovište na Jadru je nezamislivo.

„Okupacija dođe i prođe, a ovaj otrov što nam spremaju traje vekovima. Tu je kraj priče. Bez vode i zemlje džabe nam sve“, kaže nam jedan stanovnik Tršića.

Na područiju na kome je planiran rudnik, avgusta 1914. godine borili su se Šabački, Loznički i Ljubovijski odred. Tu su kosti srpskih junaka. Udaljenost između Donjih Nedeljica i Lešnice gde se odigrao presudni deo bitke je 20 kilometara, dok je u neposrednoj blizini drugo stratište – Draginac, gde su Nemci 1941. godine ubili više od 3.000 civila, žena, dece, starih, muškaraca…

Cerska bitka bila je prva pobeda snaga Antante (saveznici) u Prvom svetskom ratu, borbe su vođene danima, a odlučena je borbom prsa u prsa. Bitka je trajala od 15. do 24. avgusta, kada je i poslednji neprijateljski vojnik bio ili zarobljen ili van granica Srbije.

Procene o broju žrtava se razlikuju. Uzima se da su Srbi imali više od 3.000 poginulih sa približno 15.000 ranjenih, dok je suprotna strana imala oko 8.000 mrtvih i oko 30.000 ranjenih. Zarobljeno je 4.500 austrougarskih vojnika.

Prvi svetski rat započeo je napadom Austrougraske na Srbiju 28. jula 1914. godine. To je bilo tačno mesec dana posle tragičnog atentata u Sarajevu, kada je mladić Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, što je iskorišćeno kao povod za ultimatum i potonju objavu rata.

Odmah po objavi, usledili su artiljerijski napadi preko Save i Dunava, po Beogradu, Smederevu, Gradištu, Šapcu i drugim pograničnim mestima. Prvi plotun ispaljen je sa broda Bodrog na Beograd. Taj brod je i dalje u jednom komadu i pod imenom Sava nalazi se pored Brankovog mosta u Beogradu.

Srbi su znali da je nemoguće da braniti celu granicu u dužini od 550 km, pa se vojska povukla na odbrambene linije u Šumadiji, gde su mogli brzo da dejstvuju na zapadu i severu, a jaki odredi su postavljeni u Valjevu i Užicu,

U početku Vrhovna komanda je očekivala da će austrijska 2. armija da izvrši glavni napad duž Save i Dunava i da će se probiti dolinom Morave.

Međutim, Austrougari pokušavaju da pređu Drinu kod Ljubovije i Savu kod Šapca, da bi okupatorska vojska 12. avgusta ušla u Loznicu. Tu i u selu Lešnica, 13. austrougarski armijski korpus je prešao Drinu, a istog dana 4. austrougarski armijski korpus je prešao Savu severno od Šapca.

Dan kasnije okupiran je i Šabac a na frontu dugom 160 kilometara srpski odredi na Drini i Savi pružili su žilav otpor, koristeći obilato bolje poznavanje terena. Vojvoda Radomir Putnik je naredio kontranapad.

Susret dve vojske desio se u noći, praćen velikim letnjim neveremenom na putu Šabac – Tekeriš.

Shvatajući presudnu važnost planine Cer komandant Druge srpske armije, general Stepa Stepanović je obrazovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije i Kombinovane divizije sa ciljem napada u dolini Jadra, a zatim i zauzmanja dominantnih kota Trojan i Kosanin grad. Kombinovana divizija je podnela najveći teret borbe. Iz stroja je izbačeno 22 odsto ljudstva – 4.984 vojnika i 66 oficira.

Približno u 3 sata ujutro 15. avgusta, Kombinovana divizija zaputila se usiljenim maršem potezom Banjani, Svileuva Draginje, Kaona, Krivaja, put Cera, dužine oko 40 kilometara. Delovi te grupe nailaze na trupe Austrougarske noću oko 23.00, na padinama Cera, kod Tekeriša.

Usledila je bitka. Borbe su vođene i prsa u prsa, da bi potom sledili artiljerijski dueli. Iako s promenljivim uspehom Srbi su potukli trupe Austrougarske.

Možda prelomni deo desio se 18. avgusta, kada Srbi odbili Austrougarski jutarnji napad dok je na drugom mestu, kontraofanziva Druge srpske armije nastavljena duž Cera i Iverka. Prvi napad Srba je odbijen, ali su napadi nastavljeni i tokom noći, da bi izjutra 19. avgusta, Srbi su uništili austrougarske snage i zauzeli gradić a zatim počeli da potiskuju neprijatelja duž celog fronta.

Do 20. avgusta bio je u toku beg prema Drini. Iz Šapca su pobegli noću 23. na 24. avgust posle žestokih borvi oko grada.

„Vi mene oboriste, đenerale, a Švabe preko Drine“

Jedan od onih koji su se srčano borili tamo gde je bilo najteže bio je major Kursula. Njega je kao studenta vojvoda Stepa Stepanović oborio na ispitu, jer je Kursula tvrdio da će u slučaju napada na Srbiju Austrougarska krenuti preko Drine. Taj detalj je obrađen i u filmu „Marš na Drinu“.

„Vi mene oboriste na Akademiji, gospodine đenerale… Sećate se… Iz strategije… Rekoh na ispitu da će Švabe udariti preko Drine…to će biti iznenađenje…oboriste me na ispitu a pokaza se…“

„Kursula…“, prekide ga Stepa pomalo ljutito.

„Pa šta što su udarili preko Drine… Koga su iznenadili… Vidiš da ćemo ih satrti… Proći će isto kao i ti na ispitu, moj majore Kursula“.

Onda priđe majoru, skide šapku i zagrli ga. Pažljivo ga poljubi u čelo, posred onih zavoja. Retko je to činio Stepa, vrlo retko.

„Danas te ocenila Srbija, gospodine majore…najvišom ocenom…“odmače se pa nastavi.

„Srećne ti rane Kursula… Da je Srbiji više ovakvih oficira kao što ste Vi, gospodine majore… Mogu Švabe da udare sa Marsa, svejedno… Oborio Vas jesam…. Ali sam ponosan da sam predavao vojniku koji je izrastao u takvog oficira… A sad u trupu, brzo… Vojska Vas čeka, Kursula… Zbogom i pozdravite mi Šturma…“

Mnogi austrougarski vojnici su se udavili u reci bežeći u panici. Srpski izveštaji sa fronta su govorili „da se neprijatelj povlači u najvećem neredu”. Radomir Putnik je obavestio srpskog kralja Petra I u telegramu “da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer i da ih njihove snage progone”.

Poraz snaga Oskara Poćoreka bio je potpun. Na slobodnoj srpskoj teritoriji nije ostao nijedan austrougarski vojnik.

General 2. srpske armije Stepa Stepanović je dobio čin vojvode, posle njegovog uspešnog komandovanja u bici.

Francuski novinar Anri Barbi je izvestio:

“Prostor između Cera i reke Jadar, gde se silna bitka dogodila, nije bio ništa drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso… Iz senke šume se širio smrad tako gadan da je prilaz vrhu Cera bio nemoguć. Broj leševa je bio tako veliki da je Druga armija zbog nedostatka vremena bila primorana da prekine njihov pokop”.

Na kraju borbi, Srbi su otkrili dokaze o strašnim zločinima u gradovima i selima, koja je austrougarska vojska okupirala. Stotine muškaraca je nasumično ubijeno, a mnoge žene i deca su najpre silovani, pre nego što su ubijani. Mnoge zločine su činili drugi Južni Sloveni, služeći u austrougarskoj vojsci.

Srpski general Pavle Jurišić Šturm je izjavio:

“Austrijska vojska je počinila strašna zverstva na našoj teritoriji. Grupa od 19 (muškaraca, žena i dece) su pronađeni pored gostionice Krivajica. Svezani su zajedno i zatim užasno izmasakrirani. Takva grupa ljudi je nađena i kod Zavlake. Male grupe ubijenih i unakaženih ljudi, uglavnom žene i dece, su nađeni širom sela. Jednoj ženi je oderana koža, a drugoj su odsečene grudi… Još jedna grupa od 12 žena i dece su pronađeni svezani zajedno i izmasakrirani. Seljaci kažu da se takve stvari mogu videti svuda”.

Uspeh bitke je privukao svetsku pažnju na Srbiju i doneo joj naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama jer je bitka bila prva saveznička pobeda nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu.

Kao posledica, mnogi stranci su došli u Srbiju krajem 1914. nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć. Novinski članci u odbrani Srbije su postali češći u britanskim novinama, a zemlja je bila toliko cenjena da su određene kulturne grupe u Italiji podržavale ulazak Italije u rat na strani saveznika, koristeći Srbiju i Crnu Goru za primer.

Mala Srbija sa oko 4.000.000 stanovnika na teritoriji od 87.800 km² morala se suprotstaviti napadu daleko moćnije Austro-Ugarske monarhije sa 51.390.000 stanovnika na teritoriji od 676.615 km².