Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 17. avgust, 2024. 

    1552 - Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu,

poznate kao "Beogradsko četvorojevanđelje". Knjigu je krupnim

ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao

Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je

nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije smrti je

preuzeo njegovu štampariju. "Četvorojevanđelje" je dragocen

izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.

1629 - Rođen je poljski kralj Jan III Sobjeski, koji je

tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogućio dublji prodor

Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Beča 1683. vojska pod

njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade. Njegova

pobeda nad Turcima pod Bečom 1683. smatra se presudnim trenutkom u

odbrani Evrope. Usledilo je uzmicanje Turske iz Evrope koje je 

trajalo do 20. veka.

        1753 - Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, otac

slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog

jezika, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Proučavao

je sve slovenske jezike i književnosti, rad slovenskih

prosvetitelja Ćirila i Metodija, azbuku i staroslovenski jezik.

Dela: "Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika

češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika", slavističke

zbirke "Slavin", "Slovanka".

        1786 - Rođen je američki nacionalni junak Dejvi Kroket,

član Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je

1836. braneći s teksaškim dobrovoljcima tvrđavu Alamo, u okršaju

sa znatno nadmoćnijim meksičkim trupama. Meksiko je tada, bez

uspeha, pokušavao da sačuva svoju teritoriju Teksas.

        1786 - Umro je pruski kralj Fridrih II Veliki, čovek čije

ime je sinonim za militarizam. Tokom vladavine od 1740. do smrti

1786. od Pruske je stvorio evropsku silu prvog reda.

        1850 - Umro je argentinski general i nacionalni heroj Hose

de San Martin, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio

latinoamerički pokret za nezavisnost, oslobodilac današnje

Argentine, Čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti. Ukinuo je

ropstvo, proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke.

        1876 - Rođen je srpski generalštabni pukovnik Dragutin

Dimitrijević "Apis". Bio je glavni inspirator oficirske zavere 

i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 11. juna 

1903. poznate kao "Majski prevrat" (po starom kalendaru). Potom 

postaje načelnik Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba 

Srpske vojske. Organizacija koju je predvodio poznata kao Crna 

ruka u periodu između 1903. i 1914. držala je u strahu čitav

državni vrh Srbije. Zbog pokušaja atentata na regenta Aleksandra 

streljan je u Solunu 1916. 

        1893 - Rođena je američka filmska glumica Me Vest, koja

se iskazala kao izuzetan komičar, ali su je mnogi kritičari

prevashodno smatrali seks simbolom. Zbog uloge u predstavi

"Seks" 1926. u jednom brodvejskom pozorištu, čak je osuđena na

osam dana zatvora. Filmovi: "Seks", "Dijamantska Lili", "Nisam

anđeo", "Klondajk Eni", "Svaki dan je praznik", "Idi na zapad,

mladi čoveče", "Mura Brekendridž", "Učinila mu je krivo".

        1896 - Džorž Karmak je otkrio zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnjih "zlatnih groznica" i istoriji.

        1908 - Umro je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar.

Oštro je prikazivao vlastodršce, ali i lažno rodoljublje i 

servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu 

radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz 

službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi 

odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao 

je satirični list "Stradija". Osim opore satire pisao je i 

gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: 

satirične pripovetke "Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo

more", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima".

        1913 - Rođen je Mark Felt, agent američkog FBI, "duboko

grlo" čuvene afere Votergejt. Felt, bivši zamenik direktora

američkog Federalnog istražnog biroa, odavao je novinarima

"Vašington posta" Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i

pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja vođene iz

kabineta tadašnjeg predsednika SAD republikanca Ričarda Niksona.

Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prisluškivanje

Demokrata, pa se čitava afera okončala njegovom ostavkom.

        1929 - Rođen je američki pilot Frensis Geri Pauers, koji

je oboren 1960. dok je iznad sovjetske teritorije leteo špijunskim

avionom tipa "U-2", što je izazvalo veliku diplomatsku krizu između 

SAD i Sovjetskog Saveza. Pauers se tada spasao iskakanjem, zarobljen 

je i 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

        1941 - Nemački okupatori su u Drugom svetskom ratu obesili

o bandere na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih

građana i ostavili ih da vise više dana. Prethodno su ih streljali 

u dvorištu Gestapoa: studenta Milorada Pokrajca, krojačkog 

radnika Jovana Jankovića, obućara Svetislava Milina, seljaka iz 

okoline Sopota Velimira Jovanovića i borca Kosmajskog partizanskog 

odreda Ratka Jevića.

        1943 - Rođen je američki filmski glumac Robert De Niro.

Dobio je Oskara za uloge u filmovima "Kum II" i "Razjareni bik".

Ostali filmovi: "Taksista", "Dvadeseti vek", "Bilo jednom u

Americi", "Lovac na jelene", "Njujork, Njujork", "Vrelina",

"Obožavalac".

        1945 - Vođa indonežanske borbe za nezavisnost Ahmed

Sukarno proglasio je posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom

ratu nezavisnost Indonezije, čemu se usprotivila Holandija.

Sukarno je 1927. osnovao Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne

holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalističke

politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po

izlasku s robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do

japanske okupacije Indonezije (Holandske Istočne Indije) tokom

Drugog svetskog rata 1942, posle čega je, u interesu

nacionalnooslobodilačkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima.

Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske republike

1945. Holandija, koja je vojno intervenisala, nije priznala tu vladu

i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle

potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma u junu 1949 (kojim

je i stvarno Indonezija postala nezavisna - osim Zapadnog Irijana

koji je pripojen šezdesetih). Doživotnim predsednikom proglašen

je 1963. ali je lišen svih funkcija 1967. dve godine posle vojnog

udara generala Suharta.

        1960 - Afrička država Gabon stekla je nezavisnost od

Francuske. Ranije je bila sastavni deo Francuske ekvatorijalne

Afrike.

        1975 - Sovjetski ledolomac na nuklearni pogon "Artika"

postao je prvi brod koji je prispeo na Severni pol.

        1976 - U zemljotresu koji je izazvao katastrofalnu plimu,

na filipinskom ostrvu Mindanao poginulo je oko 8.000 ljudi.

        1985 - U eksploziji automobila-bombe koju su u hrišćanski

deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 60 osoba.

        1987 - Nacistički ratni zločinac Rudolf Hes, zamenik

Adolfa Hitlera, pronađen je mrtav pošto se obesio električnim 

kablom u ćeliji zatvora "Špandau". U maju 1941. navodno na svoju 

ruku, avionom je odleteo u Škotsku u nameri da kod britanske vlade 

izdejstvuje separatni mir s Nemačkom. Njegov predlog nije prihvaćen 

i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u Britaniji. 

Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju.

        1988 - Od eksplozije bombe podmetnute u vojni avion, ubrzo

posle poletanja poginuo je pakistanski diktator general Mohamed 

Zija ul Hak, koji je na čelo države došao 1977, pošto je vojnim

udarom oborio premijera Zulfikara Ali Buta i potom se proglasio

šefom države. S predsednikom Pakistana poginuo je i ambasador 

SAD u Islamabadu Arnold Rafel.

        1990 - Kao odgovor na noćni napad specijalnih snaga 

hrvatske policije na milicijske stanice u Benkovcu i Obrovcu, 

dolazi do otpora lokalnih Srba u Kninskoj Krajini, preuzimanja 

oružja lokalnog sastava milicije i postavljanja barikada na 

saobraćajnicama.

        1990 - Irak je dramatično zaoštrio zalivsku krizu

saopštenjem da će zapadne civile smestiti u vojne baze i ostale

ključne objekte dok ne prođe ratna opasnost.

        1996 - S kosmodroma u Bajkonuru u vasionu je poletela prva

Francuskinja Klodi Andre Dešaj, koja je potom provela 16 dana u

naučnoj misiji na ruskoj svemirskoj orbitalnoj stanici "Mir".

        1998 - Predsednika SAD Bila Klintona u Beloj kući je

četiri sata ispitivao nezavisni tužilac Kenet Star, posle čega

je šef američke države na televiziji opisao seksualne odnose s

pripravnicom u Beloj kući Monikom Luinski kao "nepodobnu vezu".

        1999 - U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske,

u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmir, oko 150 kilometara

jugozapadno od Istanbula. Prema zvaničnim turskim podacima, 

poginule su 18.373 osobe, a povređeno je 48.901. 

2015 - Preminuo je Arsen Dedić, poeta, muzičar, pevač,  

šansonjer. Već u petnaestoj godini svirao u pozorišnom orkestru 

i u Šibenskom narodnom sastavu. Diplomirao je flautu na Muzičkoj 

akademiji u Zagrebu 1964. a prvi LP "Čovek kao ja", objavio je 1969. 

Prvu knjigu poezije "Brod u boci" obelodanio je 1971. i ona je imala

niz izdanja i ukupan tiraž od čak 80.000. Pisao je muziku i za 

teatar, film i TV. U negdašnjoj Jugoslaviji uživao je izuzetnu 

popularnost i ugled.       

2017 - U terorističkim napadima u Barseloni i obližnjim 

mestima Alkanaru i Kambrilu, ubijeno je 16 osoba a 152 su povređene. 

Centralni napad dogodio se Barseloni gde je napadač, islamski 

ekstremista, Junis Abujakub gazio prolaznike kombijem u turističkoj 

zoni kod avenije Las Ramblas. Takozvana Islamska država preuzela 

je odgovornost za napad.