Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 3. avgust, 2024.

    216. p.n.e. - Kartaginski vojskovođa Hanibal naneo je u

Drugom punskom ratu kod Kane u današnjoj jugoistočnoj Italiji

strahovit poraz Rimljanima. Njegova brojčano slabija vojska do nogu

je potukla rimske legije. Kod Kane je poginulo oko 50.000 rimskih

vojnika, pa pošto je postalo jasno da više ne postoji vojska koja 

bi mogla da brani Rim u njemu je zavladala panika. Tada se kao 

izraz panike pojavila izreka "Hanibal ante portas" ("Hanibal 

je pred vratima"). Rimska država tada je izbegla katastrofu samo

zahvaljujući mudrosti Fabija Kunktatora.

        1347 - Engleski kralj Edvard III zauzeo je u Stogodišnjem

ratu francuski grad Kale.

        1460 - Škotskog kralja Džejmsa II, koga su savremenici

nazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka

Roksburg.

        1492 - Španski moreplovac, najverovatnije italijanskog

porekla, Kristifor Kolumbo isplovio je na brodu "Santa Marija" iz

španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje "za Indiju" -

na kojem je otkrio Ameriku. Verovao je da će otkriti morski put 

do Indije.

        1778 - U Milanu je posle dve godine gradnje, prema

projektu italijanskog arhitekte Đuzepea Pjermarinija, otvorena

Milanska skala, jedna od najznačajnijih operskih kuća u svetu.

        1792 - U Beču je objavljen prvi broj srpskog lista

"Slaveno-serbskija vedomosti". Pod uticajem Dositeja Obradovića

"Vedomosti" je pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je

širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List

je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu,

Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u

Vlaškoj, Rusiji. U "Vedomostima" su bili objavljivani pozivi na

prenumeracije srpskih knjiga, poput "Istorije" Jovana Rajića.

Zapavši u dugove, Novaković je dve godine docnije prodao

štampariju, pa je izlaženje lista obustavljeno.

        1872 - Rođen je norveški kralj Hakon VII, monarh od 1905.

do smrti 1957. Hakon VII je postao kralj Norveške kada se ova 1905.

odvojila od Švedske i postala suverena država. Odbijanjem da

abdicira snažno je uticao na podanike da organizuju Pokret otpora

nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.

        1881 - Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec,

što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. zaposedne čitavu

zonu Sueckog kanala.

        1884 - Završen je železnički most u Beogradu na reci

Savi, zahvaljujući čemu je narednog meseca puštena u saobraćaj

pruga Zemun-Beograd. Srbija se još na Berlinskom kongresu 1878.

obavezala da će izgraditi prugu kojom će preko njene teritorije

biti spojena Austrija sa Solunom u tadašnjoj Turskoj. Most je

razaran u oba svetska rata i potom oba puta obnavljan.

        1902 - Rođen je Dušan Baranin, srpski romansijer i

publicista. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je,

takođe, apsolvirao istoriju. U knjizevnost je stupio zbirkama

pripovedaka "Seljaci", "Šume padaju" kao i romanom "Njih troje".

Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski

romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: "Zeka

Buljubaša", "Prota Mateja", "Karađorđe", "Hajduk Veljko", "Veliki

gospodar", "Kralj Milan". Iako mu kritika nije bila sklona, njegova 

dela su uživala i uživaju široku popularnost.

        1903 - Rođen je tuniski državnik Habib Ben Ali Burgiba,

vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od  1957.

Proglašen je 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen

s vlasti u državnom udaru.

        1914 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Francuskoj. Istog dana Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene

trupe prođu kroz tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila

Nemačku da bi invazija na Belgiju bila povod za ulazak Londona u rat.

        1924 - Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef

Konrad. Po rođenju bio je sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad

Korženovski). Dospeo je, u ranoj mladosti, u Englesku, s namerom

da postane pomorac. Njegova dela odlikuju se ironijom i pesimizmom

ali iznad svega avanturističkim duhom. Kao pripadnik britanske

trgovačke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio

širom sveta. Njegova literarna dela najvećim delom opisuju

živote pomoraca. Dela: romani "Lord Džim", "Tajfun", "Nostromo",

"Tajni agent", "Pod zapadnim očima", "Pobeda", "Srce tame" (ova

knjiga poslužila je kao predložak da Milius napiše scenario za

Kopolin film "Apokalipsa sada"), autobiografsko delo "Ogledalo

mora".

        1936 - Američki atletičar afričkog porekla Džesi Ovens

je skokom u dalj od 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne

medalje na Olimijskim igrama u Berlinu. Potom je pobedio i na 100 

i 200 metara i u štafeti 4X100 metara. Ovakav uspeh jednog

afroamerikanca bio je razočarenje za nacističke glavešine, 

domaćine te olimpijade.

        1940 - Litvanija je i formalno postala deo Sovjetskog

Saveza pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika.

Okupacija baltičkih republika bila je sastavni deo sporazuma

Staljin-Hitler o podeli Poljske iz 1939. godine. Do Prvog svetskog

rata te zemlje su vekovima bile sastavni deo carske Rusije.

        1945 - Svim etničkim Nemcima i Mađarima u Čehoslovačkoj

je oduzeto državljanstvo.

        1954 - Umrla je francuska književnica Sidonija Gabrijela

Kolet, jedna od najuticajnijih francuskih spisateljica 20. veka. U

romanima je majstorski slikala ženske likove i pozorišnu sredinu 

i s mnogo ljubavi pisala o prirodi i životinjama. Dela: "Klodina u

školi", "Klodina u Parizu", "Skitnica", "Sedam životinjskih

dijaloga", "Sido".

        1958 - Američka atomska podmornica "Nautilus" pod komandom

Vilijama Andersona prva je prošla ispod ledenog pokrivača Severnog

pola.

        1975 - U Beograd je doputovao predsednik SAD Džerald Ford

u dvodnevnu zvaničnu posetu Jugoslaviji, istakavši tom prilikom da

politika nesvrstavanja Jugoslavije aktivno doprinosi većem

razumevanju među narodima.

        1977 - Umro je kiparski arhiepiskog Makarios III, vođa

pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik

te mediteranske zemlje od 1960. do smrti. Bio je i jedan od

istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

        1989 - Ali Akbar Hašemi Rafsandžani je preuzeo dužnost

predsednika Irana.

        1992 - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca otkriveno je bogato

arehološko nalazišste iz ranog paleolita. Nađeni predmeti

pripadaju tzv. ašelskoj kulturi.

        1994 - Dan posle zahteva vlade Srbije rukovodstvu Republike

Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i

Hercegovinu, Skupština Republike Srpske je odlučila da konačnu

odluku o tome donese narod na referendumu 27. i 28. avgusta, a

sutradan je SRJ zavela sankcije Srbima u BiH i blokadu na Drini.

        2000 - Indonežanski državni tužilac formalno je optužio

za korupciju bivšeg predsednika Indonezije Suharta.

        2002 - Turska skupština ukinula je smrtnu kaznu, u

nastojanju da zemlju približi Evropskoj uniji.

        2005 - Vojna hunta svrgla je mauritanskog predsednika Mauja

Sid Ahmeda Ulda Taju i imenovala dugogodišnjeg šefa državne

policije Elija Uld Mohameda Vala za novog lidera države.

        2006 - Umrla je Elizabet Švarckopf proslavljeni austrijski

sopran svetskog ranga. Svetsku slavu je stekla tumačenjem likova iz

Opera Mocarta i Štrausa. Pevanjem se aktivno bavila do 1975.

Poslednje godine provela je povučeno u svojoj kući u gradu Šruns

u najzapadnijoj Austrijskoj pokrajni Vorarlberg.

        2007 - Oko 150 osoba utopilo se u Sijera Leoneu, pošto se

brod na kome su se nalazili prevrnuo usled jakih pljuskova na ušću

reke Veliki Skarsis u Atlantski okean. Brod sa oko 200 putnika

kretao se od prestonice Fritaun ka gradu Rokpur.

        2008 - Umro je ruski pisac Aleksandar Isajevič

Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. 

Na robiju je odveden 1945. sa fronta, gde je bio oficir sovjetskih 

inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši se 

u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je

najvišu državnu nagradu - Orden svetog apostola Andreja

Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u kojoj 

se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve 

vreme je bio veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom 

"Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih

logora. Posebno je njegov roman "Arhipelag Gulag" razobličio laž

"komunističkog raja". Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj

Evropi i u SAD, takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti

savremenog Zapada. Ostala dela: pripovetka "Matrjonini dani", romani

"U krugu prvom", "Onkološka klinika", "Avgust Četrnaeste", "Crveni

točak", "Rusija u provaliji", kritička autobiografija "Borio se

šut s rogatim", drame "Gozba pobednika", "Zarobljenici", "Republika

Rada", "Svetlost koja je u tebi", publicističko delo "Lenjin u

Cirihu", "Dva veka zajedno", scenariji: "Tenkovi znaju istinu",

"Parazit".

        2008 - Najmanje 148 hinduističkih hodočasnika poginulo

je, a više od 100 je povređeno, u stampedu u hramu "Naina Devi" 

u severnoj Indiji, pošto je zbog velikog broja hodočasnika,

okupljenih povodom praznika Šaravan Aštami popustila ograda

stepeništa koje vodi do svetilišta smeštenog na uzvisini, u

državi Himačal Pradeš, oko 320 kilometara severno od Nju Delhija.

Veliki broj žrtava posledica je panike koja je zahvatila

prisutne. U istom hramu se 1981. desila slična tragedija, tada 

su u stampedu život izgubila 53 vernika.

2017 - Brazilski fudbaler Nejmar potpisao je petogodišnji 

ugovor o transferu iz Barselone u Pari Sen Žermen, ukupne vrednosti 

222 miliona evra, čime je zvanično postao najskuplji igrač u 

istoriji fudbala.

2021 - Umro je Miroslav Lazanski, novinar, vojnopoliticki 

analitičar, diplomata. Završio je Pravni fakultet u Zagrebu, gde 

je i započeo novinarsku karijeru. Radio je za "Start", "Polet", 

"Vjesnik", "Danas". Godine 1991. seli se u Beograd gde radi za list 

"Politika". Izveštavao je iz Avganistana, Libana, Iračko-iranskog 

rata, Pustinjske oluje, Zaira, Čečenije. Bio je ambasador Srbije 

u Moskvi od 2019. godine. Autor je sedam knjiga i više televizijskih 

serijala.