Dogodilo se na današnji dan

  Danas je ponedeljak, 26. avgust, 2024.

  1346 - U bici kod Kresija na severu Francuske u

Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda

III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške

oklopnike kralja Filipa VI, Englezi i Velšani su prvi put

upotrebili samo pešadiju naoružanu ogromnim lukovima,

poznatim kao "longbouz", koji su izbacivali strele na

izuzetno veliku daljinu i pokazali se kao veoma ubojiti.

        1541 - Sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao

Mađarsku, koja je do 1686. bila turska provincija Budimski

pašaluk. Turska je zaposela centralne i južne delove Ugarske

dok su severni i zapadni deo zauvek ostali van turskih teritorija

i od tada su uključeni u sklop Habzburških zemalja.

        1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpol,

prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog

Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742,

najduže u istoriji Velike Britanije.

        1723 - Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk,

koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći 

optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu 

je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400

mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture

kostiju, mišića, eritrocita i spermatozoida objavljivao je u

izdanjima Londonskog kraljevskog društva čiji je bio član.

        1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel

Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi

vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

        1743 - Rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije,

jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša

kiseonika i azota, dokazao je da je voda spoj kiseonika i vodonika,

utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio

Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za

kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da

je kristalizovani ugljenik. Revolucionarni sud ga je, sa još 27

optuženih, osudio na smrt i pogubio istog dana na giljotini u

maju 1794. na vrhuncu jakobinskog terora tokom Francuske revolucije, pod optužbom da je "zastupnik ubiranja kraljevskog poreza".

        1899 - Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat

kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik,

autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama "Modri

smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje", pripovetke

"Srce na pazaru", roman "Španski zid".

        1906 - Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin,

pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza).

Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je

masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

        1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam

Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj

u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela:

"Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem",

"Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

        1914 - Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan

od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke

priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća

imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju

socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka "Tajno

oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide",

"Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice",

"Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija

kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti

kosmoputa".

        1920 - Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su

žene dobile pravo glasa.

        1934 - Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj

ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je

Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod

francusku okupaciju i privremenu upravu.

        1939 - Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. 

Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) 

Kraljevine Jugoslavje Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske

seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska 

i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, 

Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, 

osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni 

Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije 

prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske 

diplomatije.

        1944 - Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, 

suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa

iz rata.

        1945 - Treće zasedanje AVNOJ-a potvrdilo je u Beogradu 

odluke donete posle zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. i usvojilo 

preporuke savezničke konferencije na Jalti. Doneta je i rezolucija 

o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog 

svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška 

Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža. 

AVNOJ je tada promenio ime u - Privremena Narodna skupština.

        1972 - Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu,

upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke

organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo kada je

ubijeno 11 izraelskih sportista.

        1974 - Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg,

koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa"

u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara

od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni

radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog

sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim

je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u

Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za

nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv

Sila osovine.

        1978 - Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je

papa Jovan Pavle I. Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično

saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko špekulisali

da je otrovan.

        1978 - Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos

u sovjetskom brodu "Sojuz 31".

        1982 - Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja

političkih partija.

        1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka,

koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu,

poginulo je 180 rudara.

        1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je

sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju

armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

        1996 - Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika

Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979.

izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika

Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.

        1997 - Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli

predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa

opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

        2003 - Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je

Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim

u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su

žtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija

je odbila da prizna zvanični rezultat.

        2004 - U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom

gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog

vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 osoba.

        2006 - Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat

po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. v.

Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri

godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena

dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da

je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego "Mona 

Liza" Leonarda da Vinčija, ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. 

Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, 

a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.

        2007 - Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita

i Kurda saopštili su da su potpisali sporazum o postizanju

pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici

šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera

protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

        2007 - U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik

je poginuo, a 41 je povređen. Udes se dogodio kada je kamion u

kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored

planinskog puta.

2019 - Na granici Srbije i Severne Makedonije otvoren je 

integrisani prelaz Preševo - Tabanovce, koji podrazumeva zajedničku 

kontrolu. Novi granični prelaz odgovor je na očekivanja privrednika 

da se ubrzaju procedure, usklade propisi, i time otklone barijere.

2021 - U Kabulu, kod aerodroma, u vreme paničnih evakuacija 

stranih trupa i mnoštva civila, dogodili su se teroristički napadi 

u kojima su poginule najmanje 183 osobe, od čega 13 vojnika SAD, 

a više od 150 osoba je povređeno. Napadnut je ulaz aerodroma, 

poznat kao Ebi gejt, kao i prostor kod hotela Baron. Bombaši 

samoubice ušli su u masu prisutnih i aktivirali eksploziv. Među 

žrtvama su bili i pripadnici talibanskih formacija, a kao počinilac 

oglasila se takozvana Islamska država.

2022 - Cena gasa u Evropi dostigla je cenu 3.319 dolara za 

hiljadu kubika, na londonskoj ICE berzi. Šokantne promene cena gasa 

usledile su ubrzo pošto je započeo rat u Ukrajini februara te godine.