Bliski istok na ivici sveopšteg sukoba: Nemoć Amerike i Netanjahuovo "flertovanje" sa eskalacijom

 Nakon što je u privatnoj rezidenciji u Teheranu ubijen Ismail Hanije, politički lider palestinske militantne grupe Hamas, Bliski istok čeka da vidi kakav će biti odgovor Irana i njegovih podružnica u regionu. Prema pisanju pojedinih izraelskih medija, očekuje se da će Iran napasti Izrael u narednih nekoliko dana, kao i da će napad biti žešći od onog u aprilu koji je izveden kao odgovor na izraelsko granatiranje iranskog konzulata u Damasku.

Pored Irana, u vojnom napadu na Izrael najverovatnije će učestvovati i libanska militantna grupa Hezbolah koja je uključena u rat još otkako je u oktobru prošle godine počeo sukob Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Zvaničnici administracije američkog predsednika Džoa Bajdena zbog toga su veoma zabrinuti jer su šanse za uspostavljanje primirja na Bliskom istoku sve manje izgledne.

Uz to, strah od sveopšteg bliskoistočnog sukoba sve je prisutniji, pa tako Njujork tajms piše da, manje od 100 dana pre nego što Amerikanci treba da izaberu novog predsednika, Sjedinjene Države možda nemaju dovoljno kapaciteta da spreče ili čak obuzdaju eskalaciju situacije. 

Netanjahu koristi politički vakuum u Vašingtonu

"Mislili smo da će Vladimir Putin, Si Đinping ili Kim Džong Un iskoristiti ovaj period u SAD. Niko nije računao da će to učiniti američki saveznik", kaže Vali Nasr, profesor međunarodnih odnosa na Školi za napredne međunarodne studije Džon Hopkins.

Prema njegovim rečima, to će region Bliskog istoka učiniti "izuzetno nervoznim".

"Nikada nije dobro da se na Sjdinjene Države gleda kao na nekog ko nema kontrolu", ističe Nasr, dodajući da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu verovatno odlučio da reaguje sada pošto u Vašingtonu postoji politički vakuum.

O tome da Netanjahu namerno provocira eskalaciju kako bi Ameriku uvukao u rat na Bliskom istoku, piše Haarec. Izraelski list ističe da osvete, bes i atentati ne mogu da budu deo ozbiljne strategije.

"Osveta i pravda su dve veoma jake motivacione i pokretačke snage u ljudskom ponašanju. Oni su podjednako moćni elementi u načinu na koji zemlje vode spoljnu politiku, posebno protiv terorizma. To što su se mnogi Izraelci radovali (ubistvu lidera Hamasa) bilo je prirodno, ljudski razmuljivo i opravdano, ali ni to nije problem", piše Haarec.

Kako navodi izraelski dnevnik, ubistvo Hanijea u Teheranu nema veze sa pravdom, već sa otvorenim "flertovanjem sa velikom eskalacijom".

"Ovo dovodi do dva moguća objašnjenja: da Izrael nije izvršio ozbiljnu analizu procene rizika i da je, umesto toga, bio motivisan trenutnim zadovoljstvom, ne obazirući se na posledice. Ili, obrnuto, da Izrael namerno provocira eskalaciju u nadi da će sukob sa Iranom uvući Sjedinjene Države u rat".

Odgovor Irana

Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei je, nakon ubistva Hanijea, na hitnom sastanku Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, naredio direktan napad na Izrael. Kada je reč o odgovoru Irana, Pol Salem iz američkog Instituta za Bliski istok navodi da će se Teheranu pridružiti Hezbolah, Huti, ali i irački Hašdi. On smatra da će mete biti vojne, obaveštajne ili infrastrukturne, ali ne i civilne.

"Moguće je da će gađati visoke političke i vojne lidere, kao i mete u gradovima kao što su Tel Aviv i Haifa, kao odgovor na napade u Bejrutu i Teheranu", napisao je Salem na Iksu.

Navodi da je lopta u terenu Teherana, ali ističe da će, nakon iranskog odgovora lopta preći u ruke izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji će morati da odluči na kojin način će reagovati na odgovor Irana i njegovih saveznika u regionu. Salem smatra da postoje dve opcije.

"Predstojeća eskalacija odgovora i kontra-odgovora dostići će nove nivoe opasnosti, ali će se onda zaustaviti novim neformalnim prekidom vatre i novim 'pravilima igre', kao nakon razmene Izraela i Irana u aprilu. Druga opcija je da se predstojeća eskalacija brzo razvije u rat punih razmera između Izraela i Hezbolaba i direktan sukob Izraela i Irana", navodi Salem, dodajući da je Amerika, u oba slučaja, neminovno na strani Izraela.

On takođe smatra da je "sasvim jasno" da Bajdenova administracija ima malo uticaja na Netanjahuovo donošenje odluka, kao i da, istovremeno, Kina i Rusija nemaju mnogo uticaja na Iran i njegove saveznike, zbog čega je sve manje izgledna opcija da svetske sile budu te koje će sprečiti izbijanje velikog regionalnog i međunarodnog sukoba.

Novi detalji o atentatu na Hanijea

U međuvremenu, isplivali su novi detalji o ubistvu Hanijea u Teheranu. Kako piše Njujork tajms, politički vođa Hamasa ubijen je eksplozivnom napravom koja je tajno prokrijumčarena. Bomba je navodno bila sakrivena pre dva meseca, u njegovu rezidenciju u Teheranu koju štiti elitni Korpus islamske revolucionarne garde.

Bomba je detonirana daljinski, a u eksploziji je stradao i Hanijev telohranitelj. Eksplozija je potresla zgradu, razbila nekoliko prozora i izazvala delimično urušavanje spoljašnjeg zida. 

Iako Izrael nije zvanično preuzeo odgovornost za napad, svetski mediji i međunarodna zajednica nemaju dilemu po tom pitanju zbog čega se postavlja pitanje kako je Izrael uspeo da probiju iranske bezbednosne mere. Prema pisanju američkog lista, atentatori su iskoristili propust u obezbeđenju navodno dobro čuvanog kompleksa, što je omogućilo da bomba bude postavljena i da na istom mestu ostane sakrivena mnogo nedelja pre nego što je konačno aktivirana.

Neimenovani iranski zvaničnici kažu da je to "katastrofalan neuspeh" obaveštajnih i bezbednosnih službi u Iranu, kao i da predstavlja ogromnu sramotu za Korpus islamske revolucionarne garde, koja kompleks, između ostalog, koristi za tajne sastanke i smeštaj istaknutih gostiju, poput Ismaila Hanijea.

Upravo zbog sramotnog propusta iranskih službi, Teheran "mora" da odgovori na drastičniji način nego u aprilu ove godine, pošto pored samog vojnog odgovora Izraelu, mora i da prikrije činjenicu da su atentatori usred elitnog naselja u iranskoj prestonici uspeli da ubiju jednu od najvažnijih političkih figura na Bliskom istoku.