Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 6. jul, 2024.

 1189 - Umro je engleski kralj Henri II Plantagenet, osnivač dinastije Plantageneta, koji je tokom vladavine započete 1154. ograničio ulogu Crkve u sferi sudstva i ojačao vlast krune.

        1415 - U Konstancu, Nemačka, na lomači je spaljen Jan Hus, češki verski reformator, propovednik i nacionalni radnik. Izvršio je reformu češkog jezika i pravopisa. Bio je rektor Univerziteta u Pragu i borac protiv nemačkog uticaja u Češkoj. Strogo je osuđivao zloupotrebe unutar visoke rimokatoličke hijerarhije. 

U borbi za reformu crkve stekao je mnoštvo pristalica, uključujući češkog kralja Vaclava IV. Papa ga je osudio kao jeretika 1410.

        1533 - Umro je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji jeviteški ep "Besni Orlando", s motivom ljubavnog ludila junakaOrlanda iz doba Karla Velikog, klašično delo italijanskerenesansne književnosti. Ep o Rolandu (Orlandu) vekovima ranije bio

je neizbežna tema srednjovekovne epske književnosti. Ostala dela:

komedije "Negromant", "Kasarija", lirske pesme, satire.

        1535 - Pogubljen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za 

poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve, osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu "Utopija", objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika odnosno rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo "Utopiju",oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin - Utopija postao je tako odrednica za neostvarljivo.

        1600 - Mihailo Hrabri, knez Vlaške, uspeo ja da ujedini pod svojom vlašću pokrajine Vlašku, Transilvaniju (Erdelj) i Moldaviju prvi put u istoriji. Konačno, te teritorije su ujedinjene u savremenoj Rumuniji posle Prvog svetskog rata.

        1796 - Rođen je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov.

Vladao je od 1825. do smrti 1855. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova, pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja) a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova,

Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Mađarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat

vođen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, kao i

deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).

        1809 - Francuzi su uhapsili papu Pija VII, koji je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve francuskog cara Napoleona I.

        1827 - Rusija, Britanija i Francuska u Londonu su potpisale sporazum o podršci borbi Grka za samostalnost. Tada je dogovoreno da se izvrši pritisak na Tursku da pristane na mir s grčkim  ustanicima.

        1832 - Rođen je austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan I Jozef Habzburg, kojeg je 1864. za cara Meksika nametnuo francuski car Napoleon III. Namera je bila da preko njega ostvari uticaj Francuske u toj zemlji. Meksički republikanci potukli su intervencionističke trupe i 1867. streljali su Maksimilijana I, a za predsednika Meksika ponovo je izabran Pablo Huares, nazvan "Vašington Meksika", koji je u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio meksički narod u borbi

za nost zemlje.

        1885 - Francuski biolog i hemičar Luj Paster prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, ubrizgavši je devetogodišnjem Žozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas.

        1893 - Umro je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de

Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma.

Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne

komade, putne beleške, pesme. Tumačio je ljudske karaktere,

psihološke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani "Jedan

život", "Nova banja", "Pjer i Žan", pripovetke "Strasti",

"Naličja", "Zamke", "U ratu", "Vodom".

        1919 - Britanski dirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku, postavši prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantski okean.

        1928 - U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka", prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.

        1935 - Rođen je tibetanski verski vođa Dalaj Lama, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1989.

        1937 - Poginuo je Blagoje Parović "Šmit", politički komesar 13. internacionalne (francuske) brigade i jedan od istaknutih rukovodilaca KPJ. Parović je poginuo u bici kod Brunete u Španskom građanskom ratu.

        1944 - U požaru koji je u glavnoj šatri cirkusa "Ringling Brothers and Barnum & Bailey" izazvao nevešti gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu poginulo je 167 osoba.

        1945 - Nikaragva je postala prva država koja je formalno prihvatila Povelju UN.

        1962 - Umro je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti kao i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Dela: romani "Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Komarci", "Medved", "Konjički gambit", "Uljez u prašinu", "Divlje palme", "Vojnikova plata", "Starac", "Gospodska kuća", "Rekvijem za iskušenicu", "Lupeži", "Utočište", pripovetke "Svetilište", "Nepobeđeni".

        1964 - Britanski protektorat u Africi Njasalend postao je

pod nazivom Malavi nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

Do tada on je bio sastavni deo Federacije Rodezija i Njasa.

        1967 - U Nigeriji je buknuo građanski rat, okončan u

januaru 1970. porazom oružanih snaga Biafre koja je pokušala 

da se otcepi. Biafra, jugoistočni deo Nigerije, nakon pronalaska 

značajnih količina nafte na njenoj teritoriji odlučila je da 

se odvoji od Nigerije.

        1971 - Umro je američki muzičar afričkog porekla Luis

"Sačmo" Armstrong, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom

karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač

neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom

sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu

"ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je

takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.

        1986 - Dvojica Australijanca su kao prvi Zapadnjaci

obešeni u Maleziji, na osnovu drakonskog zakona te zemlje o

trgovini drogom, pod optužbom da su švercovali drogu.

        1988 - U najgoroj nesreći od početka eksploatacije nafte

na moru, u eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskom

sektoru Severnog mora, poginulo je 167 osoba.

        1989 - Umro je mađarski državnik Janoš Kadar,

komunistički lider Mađarske od 1956. do 1988. U Drugom

svetskom ratu je kao sekretar Centralnog komiteta Komunističke

partije Mađarske učestvovao u organizovanju slabašnog pokreta

otpora snagama nacističke Nemačke. Tokom vladavine Maćaša

Rakošija postavljen je za ministra unutrašnjih poslova, ali 

je uhapšen 1951, u vreme čistki u političkom vrhu povodom 

rezolucije Informbiroa 1948. i optužbi protiv KPJ, nakon čega 

je u zatočeništvu proveo nepune tri godine. Posle pobune protiv 

Rakošijevog režima 1956. i intervencije sovjetskih trupa,

vraćen je u politički vrh i zaslužan je za postupno izvlačenje 

Mađarske iz velike društvene krize.

        2000 - Umro je jugoslovenski političar Lazar Koliševski,

prvi Predsednik vlade u istoriji Makedonije i takođe prvi

predsednik SFRJ posle smrti Josipa Broza maja 1980. godine.

        2005 - Umro je francuski književnik i nobelovac Klod

Simon, koji se na književnoj sceni pročuo 1960-ih kao jedan od

tvoraca "novog romana", literarnog stila karakterističnog po

brojnim unutrašnjim monolozima i izostanaku znakova interpunkcije.

Dela: "Trava", "Flandrijski put", "Palata", "Istorija", "Vetar",

"Triptih", "Akacija".

        2008 - Umrla je Olga Bruči, prvakinja Opere Srpskog

narodnog pozorišta u Novom Sadu. Diplomirala je 1951. na

Muzičkoj akademiju u Beogradu u klasi profesora Nikole Cvejića.

Docnije je solo pevanje usavršavala u Novom Sadu i Beču, kod

Todora Dinjaškog i Marije Gerhard. Upamćena je po ulogama Đilde

(u operi Rigoleto), Lučije (Lučija od Pamermura), Violete 

(Travijata), Leonore (Trubadur), Nede (Pajaci), Abigaile (Nabuko) 

i Dona Elvire (Don Žuan). Dobitnica je Ordena rada sa srebrnim 

vencem i Nagrade grada Novog Sada (Oktobarske).

        2009 - Umro je Robert Maknamara, arhitekta

vijetnamskog rata, bivši američki državni sekretar za

odbranu. Maknamara je više nego bilo ko drugi, izuzev možda

predsednika SAD Lindona Džonsona, bio simbol američke

intervencije u Vijetnamu, pojedini kritičari su taj rat

čak nazivali "Maknamarinim ratom". Docnije je izvesno

vreme bio predsednik Svetske banke.

        2009 - Američki predsednik Barak Obama i ruski

predsednik Dmitrij Medvedev potpisali su u Moskvi dokument

pod nazivom "Zajednički memorandum o razumevanju o budućem

smanjenju strateškog naoružanja". Dokumentom se predviđa

smanjenje na 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake

strane a dogovoreni nivo je trebalo da bude postignut u roku od 

sedam godina od potpisivanja sporazuma.

2016 - Zvanična britanska komisija objavila da je Toni 

Bler, tadašnji premijer, uveo zemlju u rat u Iraku na osnovu 

lažnih optužbi. Penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, 

predstavljajući Izveštaj o ulozi Britanije u iračkom ratu 

objasnio je da se odluka o uključenju u američku invaziju u 

Iraku temeljila na neispravnim obaveštajnim podacima. Tokom 

istrage, Komisija je održala više javnih saslušanja, pozvala 

je oko 150 svedoka i pregledala je 150.000 dokumenata. Bivši 

premijer Škotske Aleks Salmond izjavio je tim povodom da bi 

Toniju Bleru moglo da se sudi za ratne zločine.

2016 - Nova vrsta pauka, otkrivena na planinskom 

području Arakatake, uz severnu obalu Kolumbije, nazvana je 

po Gabrijelu Garsiji Markesu, piscu, dobitniku Nobelove nagrade. 

Telo tog insekta dugacko je tri centimetra s nogama iste duzine, 

a kao odbrambeni mehanizam pauk aktivira žarece dlačice. Grupa 

urugvajskih i kolumbijskih naucnika, predvođena Karlosom 

Perefanom sa Urugvajskog univerziteta, pronašla je ovu vrstu 

na visini 2.200 metara, u kišovitom i hladnom okruzenju.

2019 - Preminuo je Žoao Žilberto, brazilski pevač, 

tekstopisac, gitarista. Šezdesetih godina 20. veka doživeo 

je globalnu popularnost. Jedan je od tvoraca muzičkog pravca 

bosa nova. U Brazilu je bio znamenit po nadimku O Mito (Legenda). 

Najpoznatiji je po pesmi Garota De Ipanema (Devojka sa Ipaneme). 

Univerzitet Kolumbija, SAD, dodelio mu je titulu počasnog 

doktora nauka zbog izuzetnih dometa u muzici. 

2020 - Preminuo je Enio Morikone, italijanski kompozitor, 

dobitnik Oskara. Tokom višedecenijske karijere Morikone je stvorio 

muziku za filmove "Za šaku dolara", "Bilo jednom u Americi", "Malena", 

"Nedodirljivi" i mnoge druge. Počasnog Oskara dobio je 2007. za 

opšti doprinos kinematografiji, a Oskara je, kao najstariji dobitnik 

primio 2016. godine za film "The Hateful Eight". Stvarao je simfonijsku 

i kamernu muziku, ali je svetsku slavu stekao radom na filmu.