Dogodilo se na današnji dan

  Danas je petak, 19. jul,  2024.

 1427 - Umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarević,

nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza

Lazara Hrebeljanovića. U prvo vreme vladao je očevim zemljama uz

pomoć majke kneginje Milice i do 1402. priznavao je vlast turskog

sultana Bajazita I, na čijoj se strani borio u bitkama na Rovinama

1395. kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio

oblast Vuka Brankovića sa Prištinom i Peći. Posle poraza Bajazita

kod Angore od strane Tamerlana, osamostalio se i približio Ugarskoj

od koje je 1403. dobio Mačvu i Beograd koji je proglasio

prestonicom a 1421. nasledio je Zetu. Godine 1412. objavio je Rudarski

zakonik, važan pravni spomenik koji sadrži i statut grada Novo

Brdo (najznačajniji rudnik srednjovekove Srbije). Podigao je

manastir Manasiju, okupljao učene ljude i literate, nezavisno od

porekla, poput Konstantina Filozofa. Podsticao je prepise i prevode

knjiga, i sam se bavio književnošću - napisao je poslanicu

"Slovo ljubve", delo neprevaziđene književne vrednosti. Sa grčkog

je preveo "(Povest) O budućim vremenima", napisao je "Nadgrobno

ridanje nad knezom Lazarom", i "Natpis na kosovskom stubu". Srpska

pravoslavna crkva ga je proglasila za svetitelja.

        1545 - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja

Henrija VIII, potonuo je u kanalu Solent između obale južne

Engleske i ostrva Vajt, odvukavši u smrt više od 700 ljudi.

        1814 - Rođen je američki pronalazač Semjuel Kolt, prema

čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.

        1819 - Rođen je švajcarski pisac Gotfrid Keler, najveći

pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj. Originalnim

plastičnim stilom s istančanim humorom i simpatijama je opisivao

male ljude njegove rodne Švajcarske, sitne građane, katkad i

groteskne likove. Dela: zbirke pripovedaka "Ljudi iz Zeldvile",

"Ciriške novele", "Sedam legendi", "Epigram", romani "Zeleni

Hajnrih", "Martin Zalander".

        1834 - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Iler

Žermen Edgar Dega, virtuozni crtač, slikar kojeg je najviše

zanimala živost i raznovrsnost pokreta. U početku realista,

kasnije se približio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je

više sjajnih portreta, naročito u mladosti, kasnije se više

služio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isključivo figure

(ciklusi "Balerina", "Kupačica", "Pralja") a potkraj života i

sitne figure u vosku i glini.

        1855 - Rođen je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić,

učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od

najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje

stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj

Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do

1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do

1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom

ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski

raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja

Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla

posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. 

U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je 

od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. 

U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je

pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 

15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za 

komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. 

Uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski 

greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske 

trupe. Kolubarska bitka, posle koje je Mišić dobio čin vojvode, 

bila je sukob 300.000 austrougarskih vojnika sa 120.000 srpskih 

vojnika. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio 

je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadrživom

ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog  fronta koji je izvršila

srpska vojska doveo je do kapitulacije  prvo Bugarske i

Austro-Ugarske, a zatim i drugih, što je dovelo  do pobede

saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: "Strategija",  "Srpsko-turski

rat". Preveo je "Taktiku" Vilijema Balka. Posthumno su objavljena

njegova sećanja: "Moje uspomene".

        1866 - Umro je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard

Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene

primene u fizici i mehanici. Značajno je doprineo matematičkoj

analizi, posebno teoriji kompleksnih funkcija, teoriji parcijalnih

jednačina, geometriji, teoriji brojeva. Njegovo ime nosi niz

matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna

jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova funkcija,

Rimanova geometrija.

        1870 - Odgovarajući na uvredljivu depešu kancelara Ota

fon Bizmarka, koji je priželjkivao rat u želji da slomi prevlast

Francuske u Evropi i ubrza ujedinjenje Nemačke pod vođstvom

Pruske, francuski car Napoleon III je Pruskoj objavio rat. Poraz

Francuske u ovom ratu označiće kraj takozvanog Drugog carstva 

i okončanje bonapartističkih tradicija.

        1877 - Engleski teniser Spenser Gor pobedio je u finalu

prvog turnira u Vimbldonu.

        1883 - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca

sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pisca Branka Radičevića, 

30 godina posle njegove smrti u Beču. Bio je to povod za veliku

nacionalnu manifestaciju Srba sa teritorije tadašnje Austro-Ugarske

monarhije.

        1893 - Rođen je ruski pisac Vladimir Vladimirovič

Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma, koji je uticao na brojne 

ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema "Ja!", "Vladimir

Majakovski", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Čovek", "Sve

što je napisao Vladimir Majakovski", "150.000.000", "Majakovski se

smeška", "Majakovski se smeje", "Majakovski se ruga", "Pesme o

revoluciji", "O tome", "Vladimir Iljič Lenjin", "Dobro!", drame

"Stenica", "Hladan tuš".

        1896 - Rođen je škotski pisac Arčibald Džozef Kronin,

u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom

kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Dela:

romani "Šeširdžijin zamak", "Citadela", "Zvezde gledaju s neba",

"Španski vrtlar", "Gospođa sa karanfilima", "Tri ljubavi",

"Pregršt raži", "Herojske godine", "Judino drvo", drama "Jupiter

se smeje", memoari "Pustolovine u dva sveta".

        1900 - Otvoren je pariski metro.

        1918 - Nemci su počeli povlačenje preko reke Marne, posle

propasti ofanzive na Francusku u Prvom svetskom ratu.

        1936 - Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, 

utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske 

akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član niza inostranih 

društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo, 

Mineraloško-geološki zavod i časopis "Geološki anali Balkanskog 

poluostrva". Autor je brojnih radova iz oblasti geologije i prve 

geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i 

spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivača Republikanske 

demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina 

Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: "Geologija Srbije I i II", 

"Topografska i petrografska geologija", "Opšta geologija".

        1937 - U Beogradu su održane velike demonstracije povodom

podnošenja Skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana 

i Kraljevine Jugoslavije. U događaju nazvanom kasnije "Krvava

litija", žandarmerija je sprečila manifestacije sveštenstva i

manje grupe vernika Srpske pravoslavne crkve. Konkordat koji je

1935. sklopila vlada Milana Stojadinovića nije ratifikovan zbog

pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor poznat kao "Vormski

konkordat" sklopili su 1122. papa Kalikst II i car "Svetog Rimskog

Carstva" Henrih V. Kraljevina Srbija je potpisala Konkordat sa

Vatikanom 1914. Pod tim terminom podrazumevaju se pravni sporazumi

pojedinih država sa Rimskom stolicom, kojima se reguliše status

Katoličke crkve i njenih vernika.

        1943 - U nameri da oslabe italijanski fašistički režim,

saveznici su u Drugom svetskom ratu sa 700 aviona zasuli tovarima

bombi aerodrome i vojne poligone u blizini Rima, što je imalo

strahovite posledice na raspoloženje vojske, moral stanovništva 

i stav dvora.

        1947 - Ubijen je burmanski predsednik vlade Aung San,

tvorac moderne Burme (danas Mjanmar). Atentat su organizovali

desničari i izveden je tokom sednice vlade, kojom prilikom je

ubijeno i šest ministara. Pre Drugog svetskog rata Aung San je bio

najistaknutiji vođa nacionalnog pokreta za oslobođenje te zemlje

od britanske kolonijalne uprave a 1942. u Tajlandu je osnovao

Burmansku armiju nezavisnosti. S Japancima je učestvovao u

proterivanju Britanaca, nadajući se nezavisnosti zemlje, ali je

ubrzo, uvidevši da će Japan izigrati pokret za nezavisnost, 

pokušao da organizuje antijapanski pokret otpora. Osnovao je 1944.

Antifašističku ligu narodnog oslobođenja, koja je 1945. pomogla

saveznicima u oslobođenju Burme. Potom je predvodio širok pokret

za dekolonizaciju i u aprilu 1947. sklapa sporazum s britanskom

vladom, na osnovu kojeg je Burma šest meseci posle njegove smrti

postala nezavisna.

        1956 - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta Josip Broz,

Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali su tzv. Brionsku

deklaraciju kojom su osudili blokovsku podelu sveta, što je bio

prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanosti.

        1965 - Umro je korejski državnik Singman Ri, prvi

predsednik Južne Koreje, koji je kao vođa Liberalne partije, posle

podele korejskog poluostrva, 1948. postao šef države. S vlasti se

povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog

izbornih manipulacija.

        1974 - Španski diktator Francisko Franko privremeno je

zbog bolesti predao vlast princu Huanu Karlosu, koji je 1975. posle

Frankove smrti, postao kralj Španije.

        1980 - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre na kojima

je učestvovalo 6.000 sportista iz 80 zemalja, ali se više od 45

država pridružilo SAD u bojkotu zbog sovjetske invazije na

Avganistan 1979.

        1992 - U eksploziji automobila bombe u Palermu ubijen je

Paolo Borselino, vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.

        1996 - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić

podneo je ostavku na sve javne funkcije.

        2006 - U  samoubilačkum napadu automobilom bombom u

neposrednoj blizini šiitske džamije Kufa, 160 kilometara južno 

od Bagdada poginule su 43 a povređene 64 osobe.

        2006 - Libanski predsednik vlade Fuad Seniora izjavio je da

je 300 lica ubijeno, 1.000 ranjeno, dok je pola miliona raseljeno

tokom izraelskog napada na Liban, i da će od izraelske vlade

tražiti odštetu zbog nemerljivog gubitka.

        2010 - Umro je Dejvid Voren, australijski izumitelj,

pronalazač "crne kutije". Voren je počeo da radi na takvom 

uređaju 1953. nakon učešća u istrazi nesreće jednog 

aviona. Reč je o napravi za snimanje podataka o letu aviona 

kao i razgovora u pilotskoj kabini. Prototip koji se pojavio 

1956. australijska Uprava za civilno vazduhoplovstvo odbacila 

je kao bezvredan. "Crna kutija" je danas obavezan, sastavni deo 

svih aviona.

2014 - Baskijska separatistička grupa ETA saopštila 

je da je rasfomirala "logističke i operativne strukture" koje 

je koristila u oružanoj borbi, kao dalji korak ka potpunom 

razoružanju. Predstavnici ETA-e naglasili su pritom da je njihov 

cilj "tranzicija od oružane konfrontacije ka demokratskoj". 

ETA se smatra odgovornom za smrt 829 osoba tokom četiri 

decenije bombaških i oružanih napada, a prestanak oružanih 

dejstava ta organizacija objavila je oktobra 2011.

2019 - Ramuš Haradinaj, čelnik vlade privremenih institucija 

u Prištini, podneo je neopozivu ostavku. Kao razlog ostavke naveo je 

poziv Specijalnog suda, koji ga je odredio kao osumnjičenog za zločine.

2019 - Umro je Rutger Hauer, holandski filmski glumac. 

Hauer se globalno proslavio brojnim ulogama u mahom akcionim filmovima, 

poput filmova "Noćni sokolovi" ili "Bekstvo iz Sobibora" 1988, kada 

je dobio nagradu "Zlatni globus". Najpoznatiji je po ulozi ubistvenog 

androida u filmu "Blejd raner".

2022 - Parlament Mađarske usvojio je Rezoluciju o budućnosti 

EU kojom je naglašeno da se od Evropske komisije očekuje politička 

i ideološka neutralnost, pri čemu se poziva da zvanični Brisel u 

formalnim dokumentima EU poštuje vrednosti evropskih hrišćanskih 

korena i kulture. Rezolucijom je takođe predloženo obrazovanje zajedničke 

evropske vojske, kao i drugačiji izbor poslanika Evropskog parlamenta. 

Sugerisano je da bi trebalo da ga sačinjavaju delegacije zemalja članica 

namesto postojećeg sistema izbora. Rezolucija sadrži i poziv na prijem 

zemalja tzv Zapadnog Balkana.