Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 5. jul, 2024. 

  1783 - Rođen je Šarl Luj Avas, francuski pisac, novinar,

osnivač novinske agencije "Avas". Rođen u Roanu, Avas je osmislio

tada novi koncept specifičnog agencijskog novinarstva. "Agenciju

Avas" najstariju na svetu, osnovao je 1835. Kao novinska agencija

"Avas" je postojao do 1945. Njen nastavljač je današnji

"Frans pres".

        1791 - Džordž Hemond je postavljen za prvog ambasadora

Ujedinjenog Kraljevstva u SAD.

        1811 - Venecuela je postala prva latinoamerička država

koja je proglasila nezavisnost od Španije.

        1830 - Francuske kolonijalne trupe su zauzele grad Alžir,

tada pod vlašću Turske. Alžir je ostao pod francuskom upravom do

1962, kad je posle oslobodilačkog rata izborio nezavisnost.

        1833 - Umro je francuski hemičar Žozef Nisefor Nieps,

pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820,

prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori

pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem

asfaltnog laka.

        1857 - Rođena je nemačka revolucionarka Klara Cetkin,

jedan od osnivača ženskog međunarodnog radničkog pokreta i

Komunističke partije Nemačke, na čiji je predlog 8. mart

proglašen Međunarodnim danom žena. Zbog aktivnosti u

socijalističkom pokretu morala je 1882. da emigrira iz Nemačke.

Po povratku 1890. rukovodila je ženskim proleterskim pokretom,

a od 1892. do 1917. uređivala je ženski socijaldemokratski list

"Gleićheit". Inicijator je Prve međunarodne konferencije žena

1907. na kojoj je izabrana za sekretara Međunarodnog ženskog

sekretarijata. Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu 1910.

prihvatila je njen predlog o proglašenju Međunarodnog praznika

žena-radnica. Tokom Prvog svetskog rata bila je aktivna u

levičarskoj grupi "Spartak" i zbog osude imperijalističkog rata

1915. je uhapšena. Bila je član Prezidijuma Treće internacionale

(Kominterna), rukovodilac ženskog odeljenja Kominterne i

komunistički poslanik u Rajhstagu (Skupština) do dolaska nacista

na vlast, posle čega je izbegla u Moskvu gde je ubrzo umrla 1933.

        1872 - Rođen je francuski državnik Eduar Erio, kojeg 

su Nemci u Drugom svetskom ratu 1942. oterali u zarobljeništvo, 

odakle je oslobođen 1945. pošto je Crvena armija zauzela Berlin.

Predvodio je Radikal-socijalističku partiju od 1919. do 1955. Bio

je više puta predsednik i član vlade između 1924. i 1936, a od

1936. do 1940. i od 1947. do 1953. predsednik je francuske

skupštine.

        1879 - Rođen je američki teniser i političar Dvajt

Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis

kup". Pod predsednikom SAD Kelvinom Kulidžom bio je ministar rata

od 1925. do 1929.

        1880 - Rođen je češki violinista i kompozitor Jan

Kubelik, koji je počeo da nastupa već u osmoj godini života,

stekavši ugled jednog od najvećih violinskih virtuoza svog

vremena. Dela: "Američka simfonija u a-molu", šest koncerata za

violinu i orkestar, simfonijske varijacije za violinu i kamerni

orkestar, kraće kompozicije za violinu i klavir.

        1889 - Umro je srpski pisac Jakov Ignjatović. Posle 

završenog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao 

advokat, a u vreme revolucije 1848. bio je poslanik Majske 

skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. 

Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i mnoštvo

tekstova na političke i društvene teme. Kao literata, bio je 

realista a najčešća tema njegovih dela je život vojvođanskih 

Srba (i uopšte ugarskih Srba). Dela: romani "Trpen-spasen", "Milan 

Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", 

"Stari i novi majstori", "Patnica".

        1889 - Rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan

Kokto, član Francuske akademije. Često je menjao stav i stil i

oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kritičar, slikar,

režiser i filmski scenarista. Dela: romani "Strašna deca", "Tomas

varalica", pozorišni komadi "Pisaća mašina", "Strašni

roditelji", "Orfej", "Edip", "Antigona".

        1901 - Rođen je ruski pozorišni režiser i glumac Sergej

Vladimirovič Obrascov, jedan od utemeljivača parodijsko satiričnog 

žanra minijatura i romansi s lutkama i osnivač Državnog centralnog 

pozorišta lutaka, jedinstvenog u svetu. Stvaralac inventivnog duha i 

bogate mašte, režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se 

smatraju antologijskim delima tog pozorišnog žanra, poput "Čarobne 

Aladinove lampe", "Neobičnog koncerta", "2:0 za nas", "Đavoljeg mlina".

        1911 - Rođen je francuski državnik Žorž Pompidu,

predsednik Francuske od 1969. do 1974. Šef države postao je posle

ostavke Šarla de Gola. S De Golom je blisko sarađivao od 1945, u

međuvremenu je bio direktor Rotšildove banke, šef De Golovog

kabineta i član Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. predsednik

vlade.

        1932 - U Portugalu je Predsednik Vlade postao ekonomski

stručnjak Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1933. ustanovio

specifičan politički sistem, nazvan "Nova država". Bio je to

izrazito desno orjentisan poredak, okončan tek 1974, četiri godine

posle njegove smrti. Sam Salazar bio je čelna ličnost Portugala 

do 1968.

        1943 - Ofanzivom nemačkih snaga na položaje Crvene armije

iz pravca Orela i Harkova, u Drugom svetskom ratu je počela Kurska

bitka, najveći tenkovski okršaj u istoriji ratova, u kojoj je

učestvovalo oko 6.000 tenkova sa obe strane. Nemci su angažovali

50 divizija, od kojih 14 oklopnih i dve motorizovane, ali su

pretrpeli poraz, izgubili su pola miliona vojnika i 2.900 tenkova, 

od čega se nikada nisu oporavili.

        1959 - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno je raspustio

indonežansku skupštinu i preuzeo dikatatorska ovlašćenja.

        1962 - Alžir je formalnim proglašenjem nezavisnosti posle 

132 godine francuske kolonijalne vlasti i dugogodišnjeg rata za 

oslobođenje postao suverena država.

        1975 - Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost posle 500

godina pod portugalskom vlašću.

        1975 - Američki teniser Artur Eš je u finalu pobedio

zemljaka Džimija Konorsa, postavši prvi afroamerikanac u dugoj

istoriji turnira u Vimbldonu koji je pobedio na najprestižnijem

svetskom teniskom takmičenju.

        1977 - General Mohamad Zija ul Hak zbacio je u Pakistanu

vojnim udarom predsednika vlade Zulfikara Ali Buta.

        1980 - Švedski teniser Bjorn Borj peti put uzastopno

pobedio je na turniru u Vimbldonu, što nikom do tada nije uspelo.

        1990 - Skupština Srbije usvojila je Zakon o prestanku rada

Skupštine i Izvršnog veća Kosova i Metohije zbog

secesionističkog delovanja i nastojanja da se stvori "Republika

Kosovo".

        1994 - Palestinski vođa Jaser Arafat doputovao je na

Zapadnu obalu posle 27 godina u izbeglištvu i najavio preobražaj

teritorija pod palestinskom samoupravom u državu Palestina, s

prestonicom u istočnom Jerusalimu.

1994 - Preminuo je Bogdan Krizman, hrvatski i jugoslovenski 

istoričar. Rođen je u Varaždinu, gde je njegov otac držao 

advokatsku kancelariju. Kao pristalica integralnog jugoslovenstva 

otac Hinko bio je jedan od tvoraca ujedinjenja 1918, a potom narodni 

poslanik i u više navrata ministar u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. 

Bogdan je studije završio na Pravnom fakultetu u Zagrebu 1937, da bi 

se potom usavršavao u Parizu, u Slobodnoj školi političkih nauka. 

Potom radi u Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije. 

Po okupaciji zemlje hrvatske ustaške vlasti ga smeštaju u logor 

u Lepoglavi. Kraj rata dočekuje u internaciji u Gracu. Doktorirao 

je 1952. u Zagrebu tezom na temu diplomatije Dubrovačke republike 

u 18. veku. Od 1950. do 1958. radi kao arhivista, potom u JAZU. Od 

1970. radi na katedri Opšte istorije države i prava na Pravnom 

fakultetu u Zagrebu. Temeljnim i vrlo savesnim proučavanjem postao 

je najveći stručnjak za takozvanu NDH, ustaški pokret i samog 

Pavelića. Dela: "O dubrovačkoj diplomatiji", "Spoljna politika 

jugoslovenske države 1918 -1941", "Raspad Austrougarske i stvaranje 

jugoslavenske države", "Ante Pavelić i ustaše", "Pavelić između 

Hitlera i Musolinija", "Ustaše i Treći rajh" I-II, "Pavelić u 

bjekstvu", "Hrvatska u Prvom svjetskom ratu".

        2000 - Turski apelacioni sud potvrdio je jednogodišnju

kaznu zatvora vođi islamista, bivšem predsedniku vlade Nedžmetinu

Erbakanu, zbog toga što je podsticao mržnju u govorima šest

godina ranije.

        2003 - Dve Čečenke, islamski teroristi - samoubice,

aktivirale su eksploziv ispred ulaza u moskovski aerodrom "Tušino",

gde je održavan veliki rok koncert. Poginulo je 18 osoba.

        2006 - Umro je osnivač američke korporacije "Enron" Kenet

Lej, koji je mesec dana ranije proglašen krivim zabog bankrota ovog

energetskog giganta. Pretila mu je zatvorska kazna u trajanju od 30

godina pošto je proglašen krivim za prevaru i zaveru u jednom od

najvećih slučajeva prevare u američkoj korporativnoj istoriji.

"Enron", nekad sedma najveća kompanija u SAD, bankrotirala je

nešto manje od tri meseca nakon terorističkih napada 11. septembra

2001. u Njujorku.

2011 - Preminuo je srpski glumac Dušan Janićijević.

Rad na filmu započeo je još kao student, ulogom Stojana Mutikaše 

u istoimenom ostvarenju Feodora Hanžekovića, za koju je dobio Zlatnu 

arenu na prvom Festivalu jugoslovenskog filma u Puli 1954. godine.

Rođen je nedaleko od Blaca, glumu je završio na Pozorišnoj akademiji 

u Beogradu. Osim stotina uloga koje je ostvario, tokom retko plodne 

karijere, autor je i autobiografske knjige "Sećanja".

      

2017 - Preminuo je Milivoje Mića Marković, srpski 

kompozitor, džez muzičar zavidnog međunarodnog ugleda. Klarinetista, 

saksofonista, aranžer, profesor, bio je prvi diplomac džez odseka 

Muzičke akademije u Gracu i predvodio je Big bend RTS-a. Kao 

dugogodišnji urednik na Televiziji Beograd bio je autor i voditelj 

niza emisija. Šira javnost pamti ga kao autora kultne muzike za 

film i TV seriju "Otpisani".

2021 - Preminula je Rafaela Kara, italijanska pevačica, 

glumica, tv voditeljka. Na vrhuncu popularnosti bila je sedamdesetih, 

ne samo u Italiji, nego i u Španiji, kao i u Latinskoj Americi.