Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 25. jul, 207. dan 2024.

 1261 - Nikejski vladar Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad), srušio Latinsko carstvo i obnovio Vizantijsku državu. S prestola je zbačen Jovan IV, što je bio kraj Latinskog carstva, uspostavljenog 1204. u Četvrtom krstaškom ratu, a Mihailo VIII je u Konstantinopolju krunisan za cara kao rodonačelnik poslednje vizantijske dinastije - Paleologa.

        1593 - Kralj Francuske Anri IV, pre dolaska na presto 1589. kralj Navare i vođa francuskih hugenota (francuski protestanti - kalvinisti), prešao je u rimokatoličku veru, pošto građani Pariza kao protestantu nisu hteli da ga puste u grad. Zapamćena je

njegova izjava tim povodom, verovatno apokrifna: "Pariz je vredan jedne mise".

        1712 - Vojska švajcarskih protestantskih kantona potukla je u bici kod Vilmergena armiju rimokatoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

        1834 - Umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor

Kolridž, jedan od najznačajnijih engleskih književnih kritičara

i romantičarskih pesnika. Dela: poeme "Kristobela", "Kublaj Kan",

zbirka pesama "Lirske balade" (s Vilijamom Vordsvortom), kritike

"Predavanja", "Biographia Literaria".

        1843 - Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

        1848 - Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur,

premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao državni sekretar za

Irsku od 1887. do 1892. upamćen je po "čvrstoj ruci" zbog načina 

na koji je gušio irski pokret za nezavisnost, a kao šef diplomatije 

1917. je objavio plan (Balfurova deklaracija) o stvaranju nacionalne 

države Jevrejskog naroda. Prvi šef neke države u svetu koji je 

podržao Balfurovu deklaraciju bio je kralj Srbije Petar I 

Karađorđević.

        1848 - Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage

Sardinske kraljevine (Pijemont) suzbivši tako prvi ozbiljniji napor

za ujedinjenjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu.

        1858 - Rođen je srpski general Mihailo Rašić, komandant

Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u

Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u

Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg

su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18 delegat pri

savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19 ministar vojni.

        1878 - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u

Vašington.

        1894 - Rođen je Gavrilo Princip, nacionalni revolucionar, 

atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u 

Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor 

za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. 

Princip se pred policijom i sudom držao herojski i kao maloletnik 

osuđen je na 20 godina tamnice. U zatvoru, u Terezinu u današnjoj 

Češkoj, je u teškim uslovima oboleo je od tuberkuloze i umro

aprila 1918. šest meseci pre sloma Austrougarske.

        1894 - Rođen je američki filmski glumac Volter Brenan,

verovatno najčuveniji epizodista svetske kinematografije, koji je

glumio u više od 100 filmova, dobitnik više Oskara. Filmovi:

"Zapadnjak", "Imati i nemati", "Narednik Jork", "Frankeštajnova

nevesta", "Furija", "Dođi i uzmi", "Kentaki", "Moja draga

Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo".

        1898 - Vojska SAD je u Špansko-američkom ratu okupirala

Portoriko, do tada špansku koloniju. Portoriko je ostao teritorija 

SAD, dok su Kuba i Filipini koji su takođe do tog rata bili 

španski posedi, dobili nezavisnost, Filipini tek 1946.

        1907 - Japan je proglasio protektorat nad Korejom, koja 

je u statusu japanske kolonije ostala sve do kraja Drugog svetskog

rata.

        1909 - Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom

kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do

Dovera preleteo je za 37 minuta.

        1917 - Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao

Mata Hari, osuđena je na smrt pod nedokazanom otužbom da je

špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

        1934 - Austrijskog kancelara (predsednika vlade) Engelberta

Dolfusa u Beču su ubili austrijski nacisti, u nespelom pokušaju da

silom uzmu vlast. Posle dolaska na čelo vlade 1932, uporno se

odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nemačkoj, što

je platio glavom.

        1943 - Italijanski fašistički diktator Benito Musolini

nateran je da podnese ostavku na položaj predsednika vlade pošto

je prethodno izgubio i poverenje Velikog fašističkog veća. Kralj

Vitorio Emanuele III imenovao je za predsednika vlade maršala

Pjetra Badolja, a Musolini je uhapšen čim je napustio dvor. Iz

zatočeništva su ga izbavili nemački komandosi pod vođstvom Ota

Skorcenija. Do kraja rata on se nalazio na čelu takozvane

Italijanske socijalne republike (teritorija pod kontrolom nemačkih

trupa).

1955 - Rođen je Josip Rajhl Kir, načelnik Policijske 

uprave Osijek, ubijen u Tenji, predgrađu Osijeka 1991, u vreme dok 

je pokušavao da spreči sukobe kada je počinjao rat u Hrvatskoj, 

u sklopu razbijanja Jugoslavije. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada, 

pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva 

lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik 

smirivanja tenzija. Neposredni izvršilac je osuđen ali su njegovi 

nalogodavci izmakli pravdi.

        1956 - U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea

Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo

je 50 osoba.

        1957 - Tunis je postao republika, s predsednikom Habibom 

Ben Alijem Burgibom.

        1963 - Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija su zaključili ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

        1968 - Papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve veštačke metode sprečavanja začeća.

        1982 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu je potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o pravu Izraela na postojanje.

        1984 - Sovjetski kosmonaut Svetlana Savickaja izašla je  iz svemirskog broda "Sojuz-12" i postala prva žena koja je "kročila u otvoreni kosmos".

        1986 - Umro je američki filmski režiser italijanskog

porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film

"Žiži". Ostali filmovi: "Madam Bovari", "Amerikanac u Parizu",

"Žeđ za životom", "Čaj i simpatija", "Kismet", "Kuća na brdu",

"Zvona zvone", "Grad iluzija", "Neki su dotrčali", "Diži zavesu".

        1991 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je izjavio da više nije realna izgradnja komunizma u Sovjetskom Savezu i da vladajuća Komunistička partija mora da odbaci "zastarele ideološke dogme".

        1992 - Neporaženi šampion, američki velemajstor Bobi

Fišer, 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Srbiju da bi

se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U

Beogradu i na Svetom Stefanu potom je odigrao meč s ruskim

velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je oduzeo titulu svetskog

prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga je pobedio.

        1994 - Izrael i Jordan u Vašingtonu su potpisali

deklaraciju kojom je i formalno okončano ratno stanje dve

susedne države.

        1995 - U eksploziji bombe koju su u vozu pariskog

metroa podmetnuli islamski teroristi poginulo je najmanje

osam osoba.

        1996 - U Burundiju je armija, pod dominacijom oficira

iz plemena Tutsi, izvela državni udar i zabranila sve političke

partije u toj afričkoj zemlji.

        2000 - Neposredno posle poletanja ka Njujorku, avion

"Konkord" kompanije "Er Frans" pao je na jedan hotel blizu

Pariza, što nije preživeo niko od 109 putnika i članova posade,

a poginulo je i pet lica na tlu. Bilo je to prvo rušenje

britansko-francuskog supersoničnog aviona od početka

njegove upotrebe 1969. godine.

        2002 - Abdul Kalam, otac indijskog nuklearnog raketnog 

programa, postao je 11. predsednik Indije, što nije omela 

činjenica da je Kalam musliman. 

        2003 - Umro je engleski filmski režiser Džon Ričard

Šlezinger, blizak idejama "slobodnog filma". Filmovi: "Lažov

Bili", "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Ponoćni kauboj"

(Oskar), "Nedelja, prokleta nedelja", "Sjaj i beda Holivuda",

"Maratonac".

        2007 - U dva napada automobila bombi izvedena u Bagdadu

dok su Iračani slavili ulazak fudbalske reprezentacije u finale

Azijskog kupa, ubijeno je najmanje 50 osoba a 160 je ranjeno.

2011 - Umro je Mihalis Kokojanis, filmski režiser.

Njegov najpoznatiji film "Grk Zorba" po romanu Nikosa Kazancakisa,

iz 1964. godine, sa Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi, dobio je čak 

tri Oskara. Kipranin Kakojanis bio je plodan, višestruko 

nagrađivan filmski autor.

2021 - Preminula je Mirjana Marić, modna kreatorka. Bila je sinonim za kvalitetnu modu u Jugoslaviji. Njeni dizajnerski komadi rađeni su u ograničenim serijama od 100 do 150 komada. Organizovala je više od sedamdeset modnih revija širom sveta. Njen brend Tri M i modeli od kože dobili su brojna domaća i svetska priznanja. Pjer Karden pozvao je u Francusku sredinom sedamdesetih, gde su 

organizovane modne revije sa njenim modelima, što je bio vid posebnog priznanja. Rođena je 1938. godine u Kravlju na obodu Niša, a od 1948. živela je u Beogradu. Diplomirala je 1960. godine na Akademiji za primenjenu umetnost a magistrirala tekstil i savremeni kostim na Umetničkoj školi u Mančesteru. Radila je za Jugoeksport, gde je stvorila radionicu za visoku modu.

2022 - Preminuo je američki glumac Pol Sorvino. Rođen u 

Njujorku 1939, studirao je muziku s namerom da postane operski pevač. 

Ostvario je brojne filmske uloge tokom pet decenija. Upamćen je po 

liku gangstera u filmu "Dobri momci", po filmovima "Dik Trejsi", "Nikson", 

"Reds" ili ulogom policijskog narednika u TV seriji "Zakon i red".