Putinovi glineni golubovi u Ukrajini: Zapalili su vatru u Donbasu pre deset godina, sad su svi mrtvi i stradali su brutalno

 Deset godina nakon što su separatisti koje podržava Rusija zauzeli delove ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, mnogi od onih koji su smatrani najistaknutijim ličnostima među separatistima, stradali su daleko od linija fronta. Istraživanje RSE pokazalo je da su neki ubijeni u napadima bombama i granatama, dok su neki, prema svedočenju porodica, otrovani.

Oleh Popov, 1972-2023

Rođen u regionu Luganska u nekadašnjoj sovjetskoj Ukrajini, navodi se u istraživanju RSE.

Popov je vodio posao izrade trikotaže pre nego što se uključio u separatistički pokret koji podržava Rusija. Bio je de fakto poslanik u delu oblasti Luganska pod kontrolom separatista.

U septembru 2022. godine, njegova „smrt“ je lažno prijavljena, dok je najava njegove smrti kasnije opisana kao „operativna igra“ od strane separatističkih vlasti za otkrivanje zavera za ubistvo.

U decembru 2023. godine, stradalo je u Lugansku od bombe skrivene u njegovom automobilu, koju su navodno postavili ukrajinski plaćenici.

Mihailo Filiponenko, 1975-2023

Rođen u regionu Luganska, Filiponenko je radio kao rudar i bio je biznismen pre nego što se pridružio separatističkoj miliciji 2014. godine.

On je bio član regionalne skupštine koju su postavili Rusi u delu Luganska kojim upravljaju separatisti. Ubijen je u novembru 2023. godine kada je eksplodirala bomba unutar njegovog automobila.

Ukrajina je preuzela odgovornost za atentat.

Aleksandar Zaharčenko, 1976-2018

Rođen u Donjecku, od oca etničkog Ukrajinca i majke Ruskinje, bivši biznismen bio je među prvima u Donbasu koji je 2014. godine uzeo oružje u ruke.

U aprilu te godine, predvodio je nekoliko separatista pri zauzimanju gradsko veće Donjecka i pozivanju na referendum o otcepljenju regiona od Ukrajine.

Kasnije je postao vođa dela Donjecka koji su kontrolisali separatisti sa uverenjem da „velika zemlja koja se zvala SSSR mora biti vraćena”.

U avgustu 2018. godine bomba skrivena na ulazu u kafić u Donjecku je aktivirana daljinski dok je Zaharčenko ušao unutra, ubivši njega i telohranitelja.

Mihail Tolstih, 1980-2017

Tolstih je bio poznat po svom nadimku „Givi“.

Rođen je u Donjeckom regionu sovjetske Ukrajine, služio je dve godine u ukrajinskoj vojsci kasnih 1990-ih.

Militant hrapavog glasa tvrdio je da je odbijen iz profesionalne službe zbog smetnje u govoru, a radio je kao obezbeđenje i vozač viljuškara pre nego što se pridružio separatistima.

Njegov somalijski bataljon dobio je ime po narušenom izgledu njegovih ljudi koji su navodno ličili na somalijske gusare nakon rane bitke sa ukrajinskom vojskom.

Givi je snimljen kako zlostavlja ukrajinske ratne zarobljenike tokom bitke za aerodrom u Donjecku.

U februaru 2017. godine ubio ga je termobarični projektil koji je ispaljen kroz prozor njegove kancelarije u Donjecku, navodno od strane ukrajinskog odreda.

Valerij Bolotov, 1970-2017

Bolotov je rođen u Rusiji i služio je u sovjetskoj vojsci. Radio je u rudniku u oblasti Luganska kada su nemiri zahvatili istočnu Ukrajinu. On je u aprilu 2014. godine imenovan za vođu teritorije u Lugansku koju kontrolišu separatisti. Međutim, povukao se sa tog mesta u avgustu iste godine zbog raskola u rukovodstvu.

U januaru 2017. godine, Bolotov je preminuo u svojoj kući u Moskvi nakon što se sastao sa dvojicom muškaraca na kafi.

Prema rečima njegove udovice, Bolotovu je pozlilo odmah posle sastanka u kafiću i više puta je pitao: „Zašto sam popio tu kafu?“.

Genadij Cipkalov, 1973-2016

Rođen u ruskoj oblasti Rostov, Cipkalov je sa porodicom emigrirao u Lugansku oblast i obavljao je razne poslove, uključujući i kao vozač kamiona.

On je kratko bio na čelu separatističkog regiona u Lugansku, a Ukrajinci su ga smatrali jednim od najrazumnijih separatista, koji je održao reč kada su sklopljeni sporazumi o prekidu vatre.

U septembru 2016. godine priveden je u vezi sa pokušajem državnog udara protiv separatističkog rukovodstva Luganska i umro je u svojoj ćeliji.

Separatističke vlasti su tvrdile da se Cipkalov ubio nakon što je shvatio „dubinu svojih zločinačkih radnji“.

Jevhen Žilin, 1976-2016

Rođen u Harkovu u Sovjetskoj Ukrajini, Žilin je radio u ukrajinskoj policiji pre nego što je otvorio teretanu za mešovite borilačke veštine.

Tokom 2014. Žilin je okupio članove svoje teretane da napadnu proukrajinske demonstrante i optužen je za otmicu i mučenje.

Proveo je jedan dan kao predsednik separatističkog regiona koji je nazvao „Narodna Republika Harkov“, a zatim je pobegao u Moskvu kada je separatistički pokret u gradu prestao.

U septembru 2016. godine, jeo je sa prijateljem u moskovskom restoranu kada je čovek sa „lažnim brkovima i panamskom kapom“ ustao sa obližnjeg stola i upucao Žilina i njegovog saradnika pre nego što je pobegao.

Arsenij Pavlov, 1983-2016

Pavlov je bio najpoznatiji po svom nadimku „Motorola“, po brendu radija koji je koristio dok je služio u ruskoj vojsci.

Rođen u Sovjetskoj Rusiji, radio je u autoperionici u Rostovu na Donu pre nego što je otputovao u Ukrajinu usred nemira početkom 2014. godine.

Priznao je da je pogubio 15 ukrajinskih zarobljenika i snimljen je kako ispaljuje granate na nasumične zgrade kako bi „probudio“ stanovnike jednog ukrajinskog grada.

U oktobru 2016. Pavlov i njegov telohranitelj su ubijeni kada je eksplodirala bomba u liftu njegovog stana u Donjecku.

Aleksej Mozgovoj, 1975-2015

Rođen u oblasti Luganska u sovjetskoj Ukrajini, služio je u ukrajinskoj vojsci pre nego što se pridružio separatističkom pokretu i predvodio „bataljon duhova“ milicije Luganska.

Bio je glasan kritičar nekih u rukovodstvu separatista koje podržava Rusija i podigao je buru obećavši da će „hapsiti“ žene koje idu u restorane i kafiće.

U martu 2015. godine, on je preživeo napad na svoje vozilo na putu izvan Luganska.

Dva meseca kasnije, njegov konvoj je ponovo bio meta u sličnoj zasedi u kojoj su ubijeni on i još šest ljudi.

Aleksandar Bednov, 1969-2015

Nakon karijere u sovjetskoj interventnoj policiji, Bednov koji je rođen u Lugansku, služio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine nakon raspada SSSR-a.

Kada su izbili sukobi u istočnoj Ukrajini 2014. godine, Bednov je stvorio separatističku miliciju koja je počela da patrolira Luganskom.

Nakratko je bio ministar odbrane samoproglašene Luganske Narodne Republike, koju kontrolišu separatisti.

U januaru 2015. Bednov je bio u konvoju koji je pogođen granatama. On i još šest osoba su poginuli u napadu.