Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 14. jun, 2024.

  1645 - U građanskom ratu u Engleskoj snage lojalne

Parlamentu pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa

porazile su kod Nejzbija vojsku monarhista lojalnu kralju

Čarlsu I, koju je predvodio princ Rupert. Kralj je potom

zarobljen, revolucionarni sud ga je osudio na smrt i

pogubljen je 1649.

        1777 - Kongres SAD prihvatio je zastavu "zvezda i pruga"

kao zvanično državno znamenje.

        1789 - Engleski kapetan Vilijam Blaj domogao se sa 18

pristalica, posle dramatične plovidbe i više od 3.500 pređenih

milja, ostrva Timor. Pobunjena posada  engleskog broda "Baunti", 

čiji je bio zapovednik, zbacila ga je 48 dana ranije zbog 

okrutnosti i ostavila s pristalicama u vodama kod Tahitija.

        1798 - Rođen je češki istoričar i političar

František Palacki, vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao 

lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom

austroslavizma, za federativno preuređenje Austrije. Bio je

organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848, jedan od

osnivača "Matice češke", sekretar Učenog društva, pokretač

i urednik "Časopisa Češkog muzeja". Dela: "Istorija češkog

naroda", "Počeci češke poezije, posebno prozodije" (s Pavlom

Šafarikom).

        1800 - Pobedom francuskih trupa nad austrijskom vojskom

kod Marenga Napoleon Bonaparta ponovo je osvojio Italiju.

        1811 - Rođena je američka književnica Herijet Elizabet

Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova.

Romanom "Čiča Tomina koliba", u kojem je ropstvo crnaca podvrgla

snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

        1837 - Umro je italijanski pisac Đakomo Leopardi. Poeta

izrazito pesimističkog stava. Dela: "Pesme", proza "Dijalozi i

eseji", "Zibaldon", dnevnik "Misli".

        1894 - Rođena je srpski etnomuzikolog Ljubica Janković,

saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije  nauka i umetnosti

i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne

kulture. Sa sestrom Danicom je prikupila i zabeležila oko 900

narodnih igara s melodijama kao i mnoštvo običaja, što je

publikovano u zajedničkom  sedmotomnom delu "Narodne igre".

        1904 - Umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član

Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je učio u Halašu i Požunu

(sadašnja Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre

medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti,

Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim

Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od

1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Sjajan liričar,

prema oceni književne kritike "pesnički izraz duhovnog i duševnog

života srpskog naroda" u drugoj polovini 19. veka. Kao pesnik

razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka

Radičevića. Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih ali

i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen

je u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list

"Javor", satirične listove "Zmaj", "Žiža", "Starmali" i poučni

dečji list "Neven", neprevaziđen i po sadržini i po umetničkim

i grafičkim rešenjima. Prevodio je sa ruskog, nemačkog, mađarskog

i engleskog. Dela: "Pevanija", "Đulići", "Đulići uveoci",

pesnička legenda "Vidosava Branković", "Čika Jova srpskoj deci",

šaljivi komad "Šaran".

        1923 - Petog dana posle profašističkog udara ubijen

je premijer Bugarske i vođa Zemljoradničkog narodnog saveza

Aleksandar Stamboliski, izuzetno popularan u narodu. Tokom

trogodišnje vladavine je sproveo agrarnu i poresku reformu,

nacionalizovao pojedine banke i nastojao da izmeni unutrašnju i

spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo

s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1923 - Rođen je Ivan Gubijan, atletičar, reprezentativac

negdašnje Jugoslavije, osvajač srebrne olimpijske medalje u

bacanju kladiva 1948. u Londonu. Bio je od osnivanja AK Partizan

član tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku

bacanja kladiva sa četiri okreta, i danas najzastupljeniju u ovoj

atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949,

1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord

dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69

metara (Istanbul, 14. avgusta 1955). Po završetku takmičarske

karijere radio je kao nastavnik fizičke kulture i kao trener

bacača kladiva.

        1924 - Rođen je ruski pisac Vladimir Aleksejevič

Solouhin, koji je u pesničkim i proznim delima dosledno zastupao

ideju o potrebi promišljenog odnosa prema prirodi i zaštiti

spomenika ruske kulture. Dela: zbirke pesama "Kako ispiti sunce",

"Čovek sa cvećem u rukama", "Živeti na zemlji", "Četrdeset

zvonkih kapi", "Argument", "Lirika", "Sonetni venac", "Sedina",

proza "Vladimirske staze", "Kap rose", "Pisma iz Ruskog muzeja",

"Vreme za skupljanje kamenja", "Med na hlebu", "Nastavak vremena".

        1928 - Rođen je argentinski revolucionar Ernesto "Če"

Gevara, koji je postao simbol revolucionarnih težnji u Latinskoj

Americi, ali i širom sveta. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu

1953, potom otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela

Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede

revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je

napustio 1965. u nameri da u Boliviji, gde je ubijen 1967. podigne

ustanak, što nije uspeo. Dela: "Uspomene na kubansku revoluciju",

"Dnevnik iz Bolivije".

        1933 - Rođen je američki pisac poljskog porekla Ježi

Kosinski, u čijim delima preovlađuju teme nasilja, surovosti i

požude. U prvom i najboljem romanu "Obojena ptica" groteskno je

opisao zaostalost istočnoevropskog sela u vreme Drugog svetskog

rata. Bilo je pokušaja da mu se ospori autorstvo nekih romana

objavljenih pod njegovim imenom. Ostala dela: romani "Koraci",

"Prisutnosti", "Đavolje drvo", "Pilotska kabina".

        1940 - Nemci su okupirali Pariz u Drugom svetskom ratu.

        1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio je tokom

Drugog svetskog rata zamrzavanje sve imovine Nemačke i Italije u

Americi.

        1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo

je Veselin Masleša, srpski publicista, novinar i prevodilac, 

narodni heroj. Kao gimnazijalac uključio se u komunistički pokret.

Studirao je prava u Zagrebu, zatim ekonomiju, sociologiju i

političke nauke u Nemačkoj i Francuskoj, odakle je proteran zbog

političkog delanja. Po povratku u zemlju s Otokarom Keršovanijem

pokrenuo je časopis "Nova literatura". U toku rata uređivao je

"Borbu", "Vojno-politički pregled" i "Narodno oslobođenje", a

1942. postao je član Izvršnog odbora AVNOJ-a. Dela: studije "Mlada

Bosna", "Svetozar Marković".

        1946 - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, pionir

televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike kao crno-bele

siluete, a 1925. kao slike s polutonovima. Konstruisao je 1927. prvi

uređaj za noćno osmatranje pomoću infracrvenih zraka, 1928. izveo

je prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD 

i prvi konstruisao i prikazao TV program u boji.

        1962 - U Parizu je osnovana Evropska organizacija za

istraživanje svemira, prethodnica Evropske svemirske agencije.

        1968 - Umro je italijanski pisac Salvatore Kvazimodo,

pesnik usamljenosti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost

1959. Dela: zbirke pesama "Vode i zemlje", "Dati i imati", "Miris

eukaliptusa", "A veče je tu", "Život nije san", "Utopljena oboa",

"Pravo i lažno zeleno", "Nedostižna zemlja", esej "Pesnik i

političar".

        1972 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona tipa

"DC-10" na aerodrom u Nju Delhiju poginulo je 87 osoba.

        1980 - SAD su odbacile zahtev evropskih država da

Palestinska oslobodilačka organizacija učestvuje u bliskoistočnim

mirovnim pregovorima.

        1986 - Umro je srpski istoričar Dimitrije Bogdanović,

akademik. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je

Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio profesor

Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare

srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog

srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan

autor. Dela: "Istorija stare srpske književnosti", "Knjiga o

Kosovu", koautor monografije "Hilandar", koautor "Istorija srpskog

naroda 1-10" SKZ, priređivać i koautor kolekcije "Srbljak"

(zbornik stare srpske duhovne muzike - službe Srbima svetiteljima).

        1986 - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes,

jedan od najvećih literata 20. veka, profesor anglosaksonske

književnosti i kritičar, direktor Nacionalne biblioteke u Buenos

Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali

i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan

znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog,

tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se

pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu

njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost.

Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa

"Proa", "Prisma" i "Martin Fierro". Dela: zbirke pripovedaka

"Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef",

"Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga", zbirka pesama, kratkih

parabola i priča "Stvaralac", eseji "Devet eseja o Danteu".

        1990 - U rumunskoj prestonici Bukureštu, 10.000 rudara je,

na nagovor vlasti, kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko

naselje studenata koji su demonstrirali u centru grada i demoliralo

redakcije pojedinih listova i središta opozicionih stranaka.

        1993 - Kambodžanski princ Norodom Sihanuk je, na osnovu

dogovora rivalskih frakcija i mirovnog sporazuma o Kambodži, ponovo

postao šef države.

        1993 - Tansu Čiler je postala prva žena šef vlade u

istoriji Turske.

        1995 - Čečenski islamski teroristi upali su u bolnicu u

gradu Buđonovsk na jugu Rusije i uzeli za taoce oko 1.500 osoba, 

građana i pacijenata u bolnici, među kojima je bilo mnoštvo dece

i žena, pošto su prethodno na ulicama ubili više prolaznika.

Teroriste je predvodio Šamilj Basajev. Talačka kriza je okončana

pregovorima sa ruskim predsednikom vlade Viktorom Černomirdinom

posle čega su taoci oslobođeni dok je teroristima omogućeno da se

vrate u Čečeniju. U akciji je poginulo više od 120 lica.

        2005 - Austrijski predsednik Hajnc Fišer potpisao je 

ratifikaciju Ustava EU.

        2005 - U iračkom gradu Kirkuku, u eksploziji bombaša

samoubice, poginulo je najmanje 19, a ranjeno oko 90 osoba, u redu

ispred jedne banke. Među ranjenima je bilo najmanje desetoro dece.

        2006 - Ispred središta Saveta Evrope u Strazburu podignuta

je zastava Republike Srbije, a spuštena Državne zajednice SCG,

čime je potvrđeno članstvo Srbije u SE.

        2007 - Umro je Kurt Valdhajm, generalni sekretar

Ujedinjenih nacija od 1971. do 1981. i predsednik Austrije od 1986.

do 1992. Tokom kampanje za predsednika Austrije 1986. pojedini mediji 

su potencirali da se Valdhajm tokom Drugog svetskog rata, kao nemački 

oficir, nalazio na dužnosti i na teritoriji negdašnje Jugoslavije i 

Grčke. Valdhajm je u diplomatiju ušao 1945. a službovao je u 

diplomatskim predstavništvima Austrije u Parizu, pri UN u Njujorku 

i u Kanadi. Od 1968. do 1970. bio je šef austrijske diplomatije, 

a od 1982. do 1984. profesor američkog Džordžtaun univerziteta u

Vašingtonu.

2017 - UNESKO je u sklopu programa "Čovek i biosfera" uvrstio 

"Bačko Podunavlje" u listu svetskih rezervata biosfere. "Bačko 

Podunavlje" prirodna ritsko-močvarna celina izuzetnog značaja obuhvata 

176.635 hektara, na četiri zaštićena područja, među kojima su 

rezervati prirode "Gornje Podunavlje" i "Karađorđevo". Na listi 

UNESKO-a nalazi se 669 rezervata biosfere.

2023 - Vlada u Prištini zabranila je ulazak robe iz Srbije 

na Kosovo i Metohiju, odnosno prostor koji kontrolišu vlasti takozvanog 

Kosova.