Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 28. jun,  2024. 

1389 - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između

srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji

prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke,

čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I,

koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan

Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez

Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Kralj "Srbljem i Bosni"

Tvrtko I Kotromanić, koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć

odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića, pisao je

Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je

Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za

turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u

Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi

u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba

vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio

srpski ratnik Miloš Obilić. Nesporna posledica bila je da je 

Srbija ubrzo postala vazalna država. Kosovska bitka postala je 

predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije 

Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", 

zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno 

degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) objavljenom 1601 - koje je 

u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa 

srpskih narodnih epskih pesama.

        1491 - Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je

raskidom s rimokatoličkom crkvom izveo crkvenu reformaciju

proglašenjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana,

s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. Ženio se šest puta,

pošto nije imao muškog naslednika, a s Rimom je raskinuo pošto

nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i oženi

Anom Bolen. Proširio je vlast na Vels, Škotsku i Irsku i uspešno

je izgradio jaku flotu, temelj kasnije engleske pomorske moći.

        1577 - Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens,

jedan od najvećih majstora baroka. Sjedinio je najbolje

tradicije severnjačkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je

dela puna dramatike, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja.

Radio je istorijske, verske i mitološke kompozicije, seoske i

galantne scene, portrete i pejzaže. Živeo je pretežno u

Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i Španiji, gde je

uticao na španskog slikara Velaskeza. Pošto je imao

brojne porudžbine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla

prepuštao je učenicima, među kojima su najznačajniji

flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.

        1629 - Mirom u Aleu okončana je pobuna Hugenota u

Francuskoj.

        1712 - Rođen je francuski filozof, pisac i kompozitor Žan

Žak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno

"Deklaracije o pravima čoveka i građanina". Njegova politička

filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Idealizovao 

je prvobitno "prirodno stanje", uzrokom nejednakosti je smatrao 

privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u

pedagoškom romanu "Emil". Religiozni deo tog dela, "Ispovest

savojskog vikara", ražestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud)

koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao

je operu "Seoski vrač", melodramu "Pigmalion" i napisao je

"Muzički leksikon", "Disertaciju o modernoj muzici", "Pismo o

francuskoj muzici". Ostala dela: "Društveni ugovor", "Rasprava o

naukama i umetnostima", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti

među ljudima", "Julija ili Nova Eloiza", "Pismo Dalamberu", "Pisma

sa planine", "Ispovesti".

        1836 - Umro je američki državnik Džejms Medison, "otac

američkog ustava", predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom

Hamiltonom i Džonom Džejem napisao je "Federalističke spise" zbog

pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava koji je umesto

konfederacije učvrstio uniju federalnih država SAD.

        1838 - Krunisana je britanska kraljica Viktorija I, godinu

dana pošto je nasledila presto. Tokom njene vladavine do 1901.

često nazivane "viktorijanskom epohom", moć Britanske imperije i

njeno kolonijalno carstvo su dostigli vrhunac.

        1867 - Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od

najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame,

sabrane pod naslovom "Gole maske". Isprva je izazvao revolt i zabunu

publike, ali je ubrzo stekao opšte priznanje i otvorio nove puteve

moderne dramaturgije. Dela: pripovetke "Priče za jednu godinu",

"Smrt na leđima", romani "Pokojni Matija Paskal", "Njen muž",

drame "Đakomino", "Henri IV", "Šest lica traže pisca".

        1873 - Rođen je Aleksis Karel, francuski hirurg,

biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912.

Njegova otkrića o prenosu (transplantaciji) tkiva i održavanju

živog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove

fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih

sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo "Čovek

nepoznanica" objavljeno 1935. donelo mu je opštu popularnost

širom sveta. Bio je izuzetno religiozan, čak mistik. Kao

saradnik vlade maršala Petena, optužen je za kolaboraciju

sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.

        1881 - S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića, 

razočaranog politikom Rusije, potpisana je Tajna konvencija

između Srbije i Austro-Ugarske. Posle izjava austrijskih

zvaničnika da se Austro-Ugarska ne protivi širenju Srbije na

jug, ministar spoljnih poslova Čedomilj Mijatović je, bez znanja

Predsednika Ministarskog saveta (Vlade) Milana Piroćanca,

zaključio Tajnu konvenciju. Kralj Milan, tada knez, je tim 

činom obezbedio Srbiji više decenija stabilnosti i sveopšteg 

napretka.

        1902 - Kongres SAD ovlastio je predsednika Teodora Ruzvelta

da za 40 miliona dolara otkupi prava francuske panamske kompanije i

od Kolumbije preuzme stalni nadzor nad zonom Panamskog kanala u

kolumbijskoj pokrajini Panami. Posle pobune podstaknute iz SAD, 3.

novembra 1903. osnovana je država Panama koju je prvi priznao

Vašington i posle samo 15 dana zaključen je ugovor kojim je za 10

miliona dolara kupljena široka zona u području Panamskog

zemljouza.

        1914 - U Sarajevu je nacionalni revolucionar iz 

organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip, ubio austrougarskog

nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Austro-Ugarska je

iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući

je, neosnovano, da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila 

odgovornost, Austro-Ugarska joj je objavila rat i napala je, čime je

započela Prvi svetski rat. Prethodno je na Ferdinanda bombom atentat 

pokušao Nedeljko Čabrinović, bezuspešno. Atentatori su pohvatani

i osuđeni: Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, 

Čabrinović i Trifko Grabež kao maloletnici na 20 godina robije, 

ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, 

ne dočekavši raspad Austro-Ugarske i oslobođenje njihove zemlje.

        1919 - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan

mirovni ugovor sa poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan

Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu koji su

pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom

Pariza. Austrija je pretvorena u malu čisto nemačku državu.

Belgija i Danska su dobile manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je

postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s

desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene

kolonije su podeljene između Britanije, Francuske, Belgije i

Japana. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih

država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske,

Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

        1921 - Ustavotvorna Skupština Kraljevstva Srba, Hrvata i

Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Država je proglašena

"ustavnom, parlamentarnom monarhijom" s dinastijom Karađorđević

na čelu. Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar

Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako

bi stabilizovao prilike u zemlji.

        1921 - Rođen je Dušan Kanazir, predsednik SANU 

od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu 

Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije  

instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti 

molekularne biologije. 

        1935 - Predsednik Frenklin Ruzvelt naredio je izgradnju

trezora zlatnih rezervi SAD u Fort Noksu u Kentakiju.

        1940 - Sovjetske trupe zaposele su do tada rumunske 

oblasti Besarabiju i severnu polovinu Bukovine. Besarabija se 

do 1918. nalazila u sastavu carske Rusije a Bukovina u sklopu 

Austrougarske.

        1948 - U Bukureštu je objavljena "Rezolucija o stanju u

KPJ" kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog

biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform), želeo da

ospori ponašanje vrha jugoslovenske partije. Rezolucijom su pozvane

"zdrave snage" da zbace čelnike KPJ, zbog revizionizma.

        1950 - Severnokorejske trupe su zauzele Seul, a snage

Južne Koreje odbačene su južno od reke Han.

        1950 - Pušten je u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, dug

400 kilometara, nazvan "Autoput bratstvo-jedinstvo", u čijoj su

izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz

cele zemlje.

        1956 - U poljskom gradu Poznanj započeli su radnički

nemiri u kojima je bilo više desetina žrtava. Bio je to jedan 

od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove

smrti.

        1960 - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo

da radi u jesen 1960.

        1970 - Trupe SAD počele su da se povlače iz Kambodže.

        1973 - U Beogradu je osnovano Društvo za informatiku Srbije,

s ciljem širenja informatičke pismenosti, praćenja stanja i trendova

kao i predlaganja korisnih mera.

        1976 - Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160

godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.

        1977 - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor

Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije

nauka i umetnosti. Jedan je od najznačajnijih predstavnika srpskog

modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu.

Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim

prirodama. Potom počinje njegova socijalno angažovana faza.

Primenjivao je tehniku kolaža.

        1981 - U snažnoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u

središte Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe,

uključujući šefa vladajuće partije, moćnog predsednika Vrhovnog

suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Beheštija, četiri ministra,

šest zamenika ministara i 20 članova Medžlisa (Skupština).

        1993 - Grčka je proterala u Albaniju hiljade ilegalnih

imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog grčkog

pravoslavnog sveštenika.

        1995 - Japan i SAD postigli su sporazum o trgovini

automobilima, izbegavši u poslednjem trenutku najavljene američke

sankcije protiv japanske automobilske industrije i mogućni

trgovinski rat.

        1996 - Predsednik Turske Sulejman Demirel poverio je mandat

za sastav vlade vođi islamističke Partije blagostanja Nedžmetinu

Erbakanu, koji je posle 73 godine postao prvi islamistički

Predsednik vlade Turske.

        1999 - Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj

se u manastiru Gračanica, povodom 610. godišnjice Kosovske bitke,

okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu

i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski čas u

Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u pokušaju da obuzdaju sve masovniji

teror takozvane "Oslobodilačke vojske Kosova" prema preostalim 

Srbima i drugim nealbancima.

        2001 - Haškom tribunalu izručen je Slobodan Milošević,

negdašnji predsednik Srbije i SRJ.

        2008 - U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana

je Skupština zajednice opština Kosova i Metohije. U Osnivačkoj

deklaraciji Skupština je odbacila nelegalnu, jednostrano

proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

        2008 - Delegati Skupštine Udruženja porodica nestalih

i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje

ništa ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da

vlasti u Zagrebu iz političkih razloga umanjuju njihov broj i

odugovlače ekshumaciju i identifikaciju.

2011 - U saobraćajnoj nesreći tragično je stradao

Vladimir Dimitrijević, izdavač. Pošto je emigrirao u Italiju 

pa u Švajcarsku, Dimitrijević je 1966. u Lozani osnovao izdavačku 

kuću "Laž dom" (L'Age d'Homme) koja je na francuskom govornom 

području bila znamenita po izdanjima srpskih i ruskih autora. 

Njegovom zaslugom na francuski su prevedena i objavljena dela 

brojnih srpskih pisaca, poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, 

Dositeja Obradovića, Bore Stankovića, Anđelka Krstića, 

Aleksandra Tišme.

2014 - Svečano je otvoren Andrićgrad. Program 

obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata započeo je 

osvećenjem novoizgrađenog hrama posvećenog vidovdanskim 

mučenicima. Otvaranju Andrićgrada prisustvovali su osim 

Emira Kusturice, koji je najzaslužniji za njegov nastanak, 

i najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar 

Vučić i Milorad Dodik.

        2015 - Muška vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila 

je selekciju Hrvatske sa 9:6, u Bergamu, odbranivši titulu u 

Svetskoj ligi. Istog dana ženska košarkaška reprezentacija 

Srbije osvojila je titulu prvaka Evrope, pobedom nad selekcijom 

Francuske sa 76:68.

2016 - Dogodio se teroristički napad na istanbulskom 

aerodromu "Ataturk" u kojem je poginulo 48 osoba a 230 je ranjeno. 

Iza napada je stajala takozvana "Islamska država". 

2019 - Prigodnom ceremonijom otvoren je za civilni 

saobraćaj aerodrom "Morava", u Lađevcima kod Kraljeva.

2020 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da 

je ukupan broj zaraženih od Kovida-19 približno 10 miliona u 

svetu (preko 9,84 miliona), dok je broj umrlih viši od pola miliona.

2021 - Preminula je Vera Nikolić, atletičarka. Rođena je 

1948. u Grabovici, kod Despotovca. Bila je jedina srpska seniorska 

svetska rekorderka u "kraljici sportova". Sa 16 godina je postala 

reprezentativka Jugoslavije, potom i prvakinja Balkana. Bila je i 

dvostruka sampionka Evrope u trci na 800 metara. Držala je svetski 

rekord u trci na 800 metara tri godine, od 1968. do 1971. godine.

- Danas je veliki srpski nacionalni praznik Vidovdan, 

dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svetog

mučenika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru 

i otadžbinu. Knez Lazar je stradao u boju na Kosovu, od turske 

ruke. Vidovdan je danas zvanični državni praznik u Srbiji, 

u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za 

otadžbinu.