Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 15. jun,  dan 2024.

        1215 - Engleski kralj Džon Bez Zemlje morao je da popusti

u sukobu s plemstvom i potpiše "Magna kartu libertatum" (Veliku

povelju sloboda), kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena

osnova ustavnosti i pravnog poretka u Engleskoj.

        1467 - Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri, osnivač

države Burgundije, koja je u svom najvećem opsegu obuhvatala

prostor od današnje Švajcarske - na jugu, do Flandrije na severu

(uključujući i nju). Burgundija je u tokom 15. veka bila ozbiljan

rival Francuske.

        1520 - Papa Lav X ekskomunicirao je iz rimokatoličke crkve

nemačkog crkvenog reformatora Martina Lutera, osudivši njegove

teze kao jeres, ali je Luter pred mnoštvom zadivljenih posmatrača

spalio papsku bulu o isključenju. Njegova tumačenja i učenje 

su potom prihvaćeni u većem delu Nemačke, a luteranska verzija

protestantizma raširila se i u niz drugih zemalja Evrope.

        1752 - Bendžamin Frenklin izveo je čuveni eksperiment,

podigavši u vazduh papirnatog zmaja tokom nevremena u Filadelfiji,

da bi dokazao da su munje zapravo električna pražnjenja.

        1775 - Kongres američkih kolonija pobunjenih protiv

britanske vlasti, tzv. Kontinentalni kongres, izabrao je Džordža

Vašingtona za generala i glavnokomandujućeg vojske Ujedinjenih

kolonija.

1777 - Odlukom Kongresa usvojene su "zvezde i pruge" kao 

zvanično znamenje SAD. Prema predanju, Betsi Ros, krojačica iz 

Filadelfije, zaslužna je za izgled zastave SAD, na kojoj se nalazi

13 naizmenično složenih vodoravnih crvenih i belih pruga, i u gornjem

levom uglu, polje sa belim zvezdama, koje simbolizuju broj saveznih 

država. Prvobitno ih je bilo 13, a od avgusta 1959. kada su Havaji 

postali savezna država SAD taj broj je 50.

        1843 - Rođen je norveški kompozitor, pijanista i

dirigent Edvard Hagerup Grig. Stvarao je nadahnut nacionalnim 

folklorom, i posebno je značajan njegov doprinos razvoju

postromantičarske harmonije. Izraziti liričar, najbolja

dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura

("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svite

"Holberg", "Poetičnih muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama.

Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per

Gint", "Sigrud Jorsalfar", Gudački kvartet, Koncert za klavir 

i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

        1862 - Turski vojnici su kod Čukur česme u Beogradu iz

obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji

su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci

su potom sa Kalemegdana tri dana bombardovali Beograd. Bombardovanje 

je, zahvaljujući veštim diplomatskim aktivnostima Kneza Mihaila, 

imalo za posledicu da su Turci primorani da povuku vojne posade iz 

srpskih utvrđenih gradova, u skladu s odlukom velikih sila. Kod 

Čukur česme podignut je 1931. spomenik poginulom dečaku, sredstvima

zadužbine Tome Vanđela, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

        1882 - Rođen je rumunski general i diktator Jon Antonesku,

tokom Drugog svetskog rata saveznik Nemačke, zbog čega je posle

rata osuđen na smrt i 1946. pogubljen. Po dolasku na vlast 1940.

prisilio je na abdikaciju rumunskog kralja Karola II Hoencolerna, 

koji je 1938. takođe zaveo autoritarnu ličnu vladu, i priključio

zemlju Trojnom paktu.

        1884 - Rođen je američki filmski glumac Hari Lengdon,

jedan od najboljih komičara nemog filma. U filmskim burleskama

najčešće je tumačio uloge sramežljivih sanjalica. Filmovi: 

"Siledžija", "Dugačke pantalone", "Troje su već gomila".

        1903 - Skupština Srbije vratila je Karađorđeviće na

presto, izabravši za kralja kneza Petra Karađorđevića, koji je

živeo u izgnanstvu u Ženevi. Izbor je usledio posle oficirskog

"majskog prevrata" 11. juna 1903. (prema Julijanskom kalendaru tada

važećem u Srbiji - 29. maja), u kojem su ubijeni kralj Aleksandar 

i kraljica Draga Obrenović. Petar I Karađorđević krunisan je 

u Sabornoj crkvi u Beogradu, a miropomazan u manastiru Žiča, u 

skladu s tradicijom. Period njegove vladavine obično se ističe 

kao vreme razmaha parlamentarizma i demokratskih institucija, iako 

je u tom periodu (1903-1914) veliki uticaj imao vojni klan koji 

je izvršio majski prevrat.

        1904 - Više od 1.000 osoba, većinom žena i dece,

poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod "General

Slokam".

        1907 - Počela je Druga haška mirovna konferencija, na

kojoj su 44 države, uključujući Srbiju, usvojile 13 konvencija 

i jednu deklaraciju. Tada su prvi put znatnije kodifikovana pravila

međunarodnog ophođenja, naglasak je bio na temama vezanim za ratne

prilike.

        1910 - Srpski student prava Bogdan Žerajić ubio se posle

neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i

Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova

žrtva bila je primer za omladinu okupljenu oko pokreta "Mlada Bosna".

        1914 - Rođen je ruski državnik Jurij Vladimirovič

Andropov, sovjetski lider od 1982. do smrti u februaru 1984. Od

1967. do 1982. bio je predsednik Komiteta državne bezbednosti,

generalni sekretar vladajuće Komunističke partije je postao u

novembru 1982, posle smrti Leonida Iljiča Brežnjeva, a predsednik

Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza u junu 1983.

        1919 - Direktnim letom od Njufaundlenda do Irske, koji je

trajao 10 časova i 12 minuta, engleski piloti Artur Braun i Džon

Olkok prvi su preleteli Atlantik i za taj podvig dobili plemičke

titule. U maju 1927. Atlantik je preleteo Amerikanac Čarls Lindberg

koji je u avionu bio sam.

        1919 - Rođen je italijanski filmski glumac i režiser

Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je

režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje

karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana,

često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma - "Pod suncem Rima",

"Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron",

"Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin",

režija - "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u

Americi", "Pomozi mi ljubavi".

        1927 - Rođen je Hugo Prat, proslavljeni italijanski 

strip autor i ilustrator. Detinjstvo i ranu mladost delom je 

proveo po italijanskim kolonijama u Istočnoj Africi, i u 

Argentini, i to ga je trajno obeležilo. Njegova dela, neobična 

mešavina crtačke umešnosti i poetskog dara, smatraju se najvišim 

dometima devete umetnosti. Autor je čuvenog Korta Maltezea, koji 

je doživeo nebrojena izdanja, širom sveta. Više epizoda je 

ekranizovano, nakon Pratove smrti. Ostala dela: "Pustinjske škorpije", 

"Narednik Kirk", "Ana iz džungle", "Jezuita Džo", "Sent Egzeperi", 

"Makumba".

        1940 - Nemačka vojske zaobišla je, preko zemalja

Beneluksa, 360 kilometara dugu "Mažino liniju", sistem odbrambenih

utvrđenja izgrađen na istočnoj granici Francuske prema Nemačkoj.

        1969 - Žorž Pompidu je izabran za predsednika Francuske.

        1975 - Košarkaši Jugoslavije su na evropskom prvenstvu 

u Beogradu osvojili titulu prvaka pobedom nad reprezentacijom

Sovjetskog Saveza.

        1977 - Adolfo Suares i njegova koalicija Demokratskog

centra dobili su prve slobodne izbore u Španiji posle 41 godine.

        1982 - Argentinske snage koje su pokušale da preotmu

Folklandska ostrva (Malvini) u južnom Atlantiku predale su se

Britancima, čime je okončan rat u kojem je poginulo oko

1.000 lica.

        1988 - Pakistanski predsednik Zija ul Hak objavio je

da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.

        1992 - Srpski pisac Dobrica Ćosić, dugogodišnji disident

pod režimom Josipa Broza, izabran je za prvog predsednika Savezne

Republike Jugoslavije. Na položaju šefa države nije ostao ceo

mandat. Savezna skupština mu je 1. juna 1993, na inicijativu

Srpske radikalne stranke, izglasala nepoverenje pod optužbom da

je kršio Ustav.

        1992 - Skupština Japana odobrila je angažovanje japanskih

vojnika u inostranstvu, prvi put od Drugog svetskog rata.

        1994 - Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske

odnose, posle istorijskog dogovora o međusobnom priznanju.

        1996 - Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald,

nekrunisana "kraljica džeza", savršene tehnike, izvanredne

improvizatorske imaginacije i širokog glasovnog raspona.

Čuveni su i njeni zajednički nastupi s velikim džez

muzičarima poput Luisa Armstronga, Đuka Elingtona i Vilijama

"Kaunta" Bejzija.

        1999 - Severna Koreja je saopštila da je južnokorejska

ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim

teritorijalnim vodama Žutog mora, optuživši Seul da izazivanjem

prvog pomorskog sukoba od okončanja Korejskog rata 1953. provocira

novi rat na podeljenom poluostrvu.

        2003 - Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila

je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji pobedom nad

Hrvatskom.

        2006 - Posle odluke Narodne Skupštine Srbije, od 5. juna,

kojom se konstatuje samostalnost Republike Crne Gore, Vlada Srbije

priznala je Crnu Goru kao nezavisnu državu.

        2008 - Zvanično je proglašen novi ustav Kosova, kojim

je ta srpska pokrajina definisana kao nezavisna država. Vlasti

Srbije taj čin odbacile su kao pravno nevažeći i politički

štetan.

        2010 - Tragično je stradao Bekim Fehmiu, glumac koji 

je u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih uživao veliku popularnost. Proslavio 

se crno-talasnom filmom "Skupljači perja" Saše Petrovića 1967. 

Upamćen je po ulozi vaspitača Žarka u "Specijalnom vaspitanju"

Gorana Markovića. Često je igrao u evropskim produkcijama.

Ostvario je oko 45 filmskih i tv uloga. Objavio je knjigu 

uspomena: "Blistavo i strašno".

2016 - Preminuo je Milorad Mandić Manda, glumac. Diplomirao 

je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je Izuzetno 

aktivan kao glumac, i u brojnim filmskim ostvarenjima, od serije "Vuk 

Karadžić", do verovatno najzapaženije uloge u filmu "Lepa sela lepo 

gore", i u teatru, kao član pozorišta "Boško Buha". Vodio je brojne 

tv programe, poput dečjeg serijala "Bajka za laku noć".