Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 24. maj,2024. 

 1543 - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac

heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji

nauke. Umesto ptolomejskog geocentričnog sistema, prema kojem je

Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po

povratku sa višegodišnjih studija u Italiji - polazeći od teorije

grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko

kojeg kruže Zemlja i druge planete - uspostavio heliocentrični

sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete se kreću po putanjama u

čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica

je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije i

osnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju

nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice 

i za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva.

Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, imalo i mučenike -

Đordana Bruna sud rimokatoličke inkvizicije poslao je na lomaču,

a Galilea Galileja pod pretnjom smrti primorao da učenje proglasi

za zabludu. Rimokatolicka crkva je 1616. zabranila sva dela koja su

za osnovu imala Kopernikovo učenje. Dela: "Narratio prima", "De

Revolutionibus Orbium Coelestium" (O kruženju nebeskih tela).

1544 - Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert,

nazvan "otac elektriciteta", lični lekar kraljice Elizabete I.

Proslavio se, kao fizičar, delom "O magnetima" iako mu je ta oblast

bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti

magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do

tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima

magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snažno je uticao na razvoj

nauke u 17. veku.

1686 - Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt,

koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Takođe je stvorio

skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim

imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu, a ne na nuli

kao kod Celzijusove skale. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD,

ranije i u Velikoj Britaniji.

1743 - Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, 

jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara. U listu 

"Prijatelj naroda", koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske 

sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao 

se za ukidanje represije, smrtne kazne, kao i za slobodu štampe. 

Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, 

ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. 

jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena

jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu

1793. Dela: "Filozofski esej o čoveku", "Okovi ropstva".

1819 - Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, 

koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901. 

Tokom njene vladavine u Britaniji je izvedena industrijska revolucija, 

a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. 

Kada je umrla trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj 

formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vlade doba je

najveće moći i ugleda Britanije u istoriji, i najčešće se 

naziva "Viktorijanskom epohom".

  1822 - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle su

Špance u bici kod Pićinće, čime je Ekvador obezbedio nezavisnost od 

Španije.

  1844 - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz

Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku

poruku u istoriji, koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?". Linija

Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je

prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.

          1875 - Rođen je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. 

Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u

Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon

revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava.

Veoma plodan autor. Dela: "Enciklopedija prava", "Uvod u istoriju

slovenskih prava", "Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo", "Majestas

Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u

srednjevekovnoj Evropi".

  1896 - U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog 

društva "Soko" osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli 

koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. 

Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

1899 - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor

Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti,

projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i

palate lista "Vreme" - današnja "Borba" (osim sprata koji je

dozidan docnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog

pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji

predsednik. Dela: "Poljoprivredne zgrade", "Industrijska

arhitektura", "Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji", "Seoska

arhitektura i rurizam".

1926 - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija

gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921. a

završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za

biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

dobila je 1946.

1941 - Na izlazu iz Danskog prolaza, nemački ratni brod

"Bizmark", koji se zaputio u Atlantik s ciljem potapanja britanskih

konvoja, pogodio je britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara,

koliko se nalazilo na britanskoj krstarici, preživela su samo

trojica. Britanci su "Bizmark" nakon potere, potopili 27. maja 1941.

u francuskim vodama, poslavši pritom na dno okeana 2.300 Nemaca.

1941 - Rođen je Bob Dilan, legendarni američki muzičar, 

pevač, kompozitor, pisac, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka. 

Popularisao je folk-rok muziku, komponovao i spevao i mnoštvo balada, 

protestnih, kantri i folk pesama, svirajući pri tom na nizu instrumenata, 

poput usne harmonike, gitare, klavira.

1964 - U nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua

Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe,

poginulo je više od 300 osoba. Bila je to najgora nesreća u

istoriji fudbala.

1974 - Umro je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra

afroameričkog porekla Edvard Kenedi "Đuk" Elington, jedan od

najznačajnijih muzičara u istoriji džeza. Orkestar koji je on

osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta.

Tvorac je oko 2.000 kompozicija.

1977 - Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza

Nikolaj Podgorni isključen je iz Politbiroa vladajuće

Komunističke partije.

1981 - Kao žrtve terorista, predsednik Ekvadora Haime Roldos

Agilera i još sedam lica poginulo je u avionskoj nesreći na

Andima, nedaleko od peruanske granice.

1992 - Osnovane su "Železnice Republike Srpske". Vlada Srpske

Republike BiH donela je tada odluku o formiranju Železnica

Republike Srpske. Prvobitni naziv bio je: "Srpske železnice BiH".

1993 - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije nakon tri

decenije otpora vlasti Adis Abebe.

1994 - U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki, u

Saudijskoj Arabiji, poginulo je 270 osoba.

1995 - Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je 

da su Grčka, Bugarska, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s 

članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti 

zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija 

protiv Savezne Republike Jugoslavije.

1995 - Umro je britanski državnik i publicista Džejms Harold

Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer od 1964. do 1970. i od 

1974. do 1976. Dela: "Nju dil za ugalj", "Rat protiv siromaštva u svetu".

2000 - Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu

Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice

protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

2006 - Oko 60 talibanskih boraca i četiri vojnika

avganistanske vlade poginulo je, u međusobnom obračunu, u

pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.

2007 - U eksploziji metana u rudniku uglja "Jubilejnaja" u

Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara.

Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom

nalazilo 217 rudara.

2007 - Umro je pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio

koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. "Ludi profesor", kako ga je

Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio

"kralj rokenrola" kao što su "Jailhouse Rock", "Gl Blues" i "Blue

Hawaii". Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend,

Džonija Matisa i Bobija Vija.

2019 - Preminula je Dušica Žegarac, glumica. U svet filma 

dospela je neplanirano. Godine 1960. nagrađena je na festivalu u Puli 

za glavnu ulogu u filmu "Deveti krug". Upamćena je ulogama u filmovima 

"Stepenice hrabrosti", "Saša", "Buđenje pacova",  "Opklada", "Poseban 

tretman". Dobitnica je priznanja "Pavle Vuisić" za životno delo.

2022 - Patrijarh srpski Porfirije saopštio je u Skoplju da je 

Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve doneo odluku o priznavanju autokefalnosti 

Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije. Crkva u Makedoniji 

dobila je autonomiju 1959, od SPC, a jednostrano je proglasila otcepljenje 1967, 

i od tada je bila u raskolu sa celim pravoslavnim svetom.

2022 - U pucnjavi u osnovnoj školi Rob u Juvaldeu, Teksas, SAD, 

poginule su 22 osobe a 18 lica je ranjeno. Napadač Salvador Ramos, 18-godišnji 

učenik, kupio je oružje sebi za 18. rođendan. Tokom policijske intervencije 

ubica je likvidiran.

2023 - Umrla je Tina Tarner, američka rok i soul pevačica. Bila 

je prepoznatljiva po energičnim scenskim nastupima sa jedinstvenim snažnim 

glasom. Postala je poznata 1960-ih u tandemu s tadašnjim suprugom Ajkom 

Tarnerom. Veću popularnost stiče pošto je krajem sedamdesetih postala 

solista. Osvojila je osam Gremi nagrada. Uvrštena je u Kuću slavnih 

rokenrola 2021. godine.

- Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila 

i Metodija, tvoraca slovenskog pisma glagoljice, koje su oblikovali 

prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. 

Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U 

prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza 

Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki 

otpor nemačkih (salcburških - bavarskih) crkvenih velikodostojnika, 

pa su morali da se zapute u Rim kako bi se opravdali pred papom. Posle 

Ćirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj 

i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske,

ali su nastavili rad među Slovenima na Balkanu.