Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 4. maj,  2024.

     1471 - Pobedom pristalica dinastije Jork u bici kod

Tuksberija nad vojskom dinastije Lankaster u "Ratu dveju ruža",

engleski kralj Edvard IV povratio je krunu, zbacivši s prestola

Henrija VI.

        1493 - Papa Aleksandar VI, španskog porekla, izdao je

edikt o podeli Novog sveta između Španije i Portugalije, prema

kojem sve novootkrivene zemlje zapadno od Azora treba da pripadnu

Španiji.

        1825 - Rođen je engleski biolog i filozof Tomas Henri

Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina. Snažno se

protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin "agnosticizam"

(nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885.

bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka).

Evolucionistička shvatanja izložio je u delu "Mesto čoveka u

prirodi". Ostala dela: "Evolucija i etika", "Nauka i kultura",

"Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka".

        1827 - Rođen je engleski istraživač Džon Haning Spik,

prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero

Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila. Prethodno je u

januaru iste godine s Ričardom Bartonom, koji je predvodio

ekspediciju, otkrio jezero Tanganjika. Njegovu teoriju o izvorištu

najveće afričke reke osporavao je Barton, koji je smatrao da je

Tanganjika izvorište Nila, pa je Spik kao predvodnik nove

ekspedicije u julu 1862. uspeo da stigne do mesta na kojem Nil

ističe iz jezera Viktorija. Uoči rasprave dvojice istraživača 

u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu, Spik je nesrećnim

slučajem ubio sebe u septembru 1864. tokom lova na jarebice.

        1869 - Umro je srpski pisac i političar Jovan Hadžić,

poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske.

Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, 

a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je

poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom

saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao

je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat,

direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik

Srbije (objavljen 1844.). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja

tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu" i

pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u

pseudoklasicističkom stilu i prevodio klasične autore: Homera,

Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea.

Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio

veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

        1891 - U Beogradu je osnovana Železnička zadruga radi

kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica, koja se održala

do sada uprkos nizu ratova i promena sistema.

        1903 - Poginuo je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz

vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog

niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine

bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv

Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u

borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja

Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući

da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim

nacionalnim junakom, ali i Bugari.

        1919 - Kineski studenti su demonstrirali protiv odluke

Versajske mirovne konferencije da nemačke posede u provinciji

Šantung preda Japanu. Akcija poznata kao "Pokret 4. maja", u koju

su ubrzo uključeni i radnici, odlučujuće je podstakla osnivanje

Komunističke partije Kine u julu 1921.

        1928 - Rođen je egipatski državnik Hosni Mubarak,

predsednik Egipta od 1981, posle ubistva Anvara el Sadata.

        1929 - Rođena je američka glumica holandskog porekla Eda

Hemstra Hepbern, poznata kao Odri Hepbern, ambasador dobre volje

UNICEF-a. Filmovi: "Praznik u Rimu" (Oskar), "Doručak kod

Tifanija", "Moja draga ledi", "Sabrina", "Rat i mir", "Ljubav

popodne".

        1960 - Sovjetski lider Nikita Hruščov objavio je da je 

1. maja duboko iznad teritorije Sovjetskog Saveza oboren američki

špijunski avion "U-2" i da je zarobljen pilot Geri Pauers. Zbog

toga je otkazana konferencija velikih sila u Parizu - Hruščov je

odbio susret s predsednikom SAD Dvajtom Ajzenhauerom.

        1970 - Američka Nacionalna garda ubila je četiri i ranila

11 studenata Univerziteta Kent u državi Ohajo koji su demonstrirali

protiv Vijetnamskog rata.

        1979 - Vođa britanskih konzervativaca Margaret Tačer

postala je posle pobede nad laburistima na parlamentarnim izborima

prva žena premijer u istoriji Velike Britanije.

        1980 - Umro je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito.

Upravljao je Jugoslavijom 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja

nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što je

proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je sistematski

građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski kaplar

učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i u borbama

protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915, posle

čega je pobegao iz zarobljeništva i, prema zvaničnim biografijama, 

učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i 

Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920, kada je postao član KP, 

a 1937. njen generalni sekretar, posle smenjivanja i streljanja 

Milana Gorkića. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u 

vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih 

prvaka. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski 

pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao 

legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom 

komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata. 

U zanosu revolucionarne "pravde" nestale su desetine hiljada 

nekomunista, pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora". Odbio 

je Staljinov pritisak 1948, a docnije je decenijama dobijao značajnu 

finansijsku i vojnu pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) 

od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstavanja, što 

je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. 

U unutrašnjoj politici, ostavio je ustrojstvo koje je na kraju 

razorilo Jugoslaviju - Ustav iz 1974. godine.

        1982 - Argentinska armija potopila je u Foklandskom ratu

raketom britanski razarač "Šefild", usmrtivši 20 ljudi.

        1990 - Izbore u Hrvatskoj dobila je Hrvatska demokratska

zajednica Franje Tuđmana, koja se zalagala za otcepljenje Hrvatske

od Jugoslavije i negirala ustavna prava Srba, što je ubrzo izazvalo

secesionistički i građanski rat.

        1999 - U vazdušnoj bici protiv četiri NATO aviona na nebu

iznad Valjeva u avionu "Mig 29" poginuo je pilot potpukovnik Milenko

Pavlović, komandant 204. lovačkog avijacijskog puka u Batajnici.

Na radio vezi zabeležene su njegove poslednje reči u

neravnopravnoj  borbi: "Imam ih, imaju i oni mene"... Posmrtno je

unapređen u čin  pukovnika.

        1999 - Skupština u Sofiji odobrila je avionima NATO

korišćenje bugarskog vazdušnog prostora u agresiji na Srbiju

(SRJ). Isto je postupila i Rumunija, ali su rumunski aerodromi, zbog

tehničke neopremljenosti, bili neupotrebljivi.

        2002 - Prilikom pada nigerijskog putničkog aviona na grad

Kano u Nigeriji poginulo je 148 ljudi, od kojih 71 u letilici, a

među poginulim putnicima bio je i nigerijski ministar sporta Išaja

Mark Aku.

        2003 - Švajcarac indijskog porekla Dani Bačman primljen

je u švajcarsku gardu (papinu ličnu gardu) kao prvi njen pripadnik

koji nije belac tokom pet vekova.

        2005 - Bombaš samoubica usmrtio je u iračkom gradu Erbilu

najmanje 60 ljudi, a povredio je više od 150.

        2007 - Umro je američki kosmonaut Volter Marti Šira,

jedini koji je leteo u svemir sa sva tri tipa američkih kosmičkih

brodova, treći koji je obleteo Zemlju, kao i peti američki

kosmonaut uopšte. Prvi kosmički let izveo je 3.oktobra 1962.

brodom "Merkjuri-Atlas 8" i napravio je šest krugova oko Zemlje. Za

vreme drugog kosmičkog leta, decembra 1965. godine, koji je trajao

više od 24 časa, Šira je bio komandir broda "Džemini-6".

        2010 - Umro je Predrag Ivanović, srpski džez 

muzičar i kompozitor. Rođen je 1930. godine u Beogradu, 

diplomirao je aranžiranje na koledžu Berkli. Svirao je klavir, 

trubu, pevao i komponovao. Njegova najpoznatija kompozicija

je "Pod sjajem zvezda". Za film "Ljubav i moda" 1960. napravio

je aranžman "Devojko mala" takođe veliki hit. 

2023 - U večernjim satima dvadesetogodišnji napadač 

otvorio je vatru iz automatske puške na grupu meštana u Selu Dubona, 

Mladenovac, a potom i u Malom Orašju. Ubio je 9 osoba a ranio 13. 

Šest lica je ubijeno u Malom Orašju a troje u Duboni.