Dogodilo se na danšnji dan

 

Danas je četvrtak, 25. april, 2024. 

  1284 - Rođen je engleski kralj Edvard II. Njegova

vladavina od 1307. do 1327. propraćena je nizom vojnih poraza u

Škotskoj, posebno 1314. u bici kod Banokberna. Pre stupanja na

presto, 1301. postao je prvi princ od Velsa. U septembru 1327. u

zamku Berkli ubili su ga supruga Izabela od Francuske i njen

ljubavnik Rodžer de Mortimer. Kraljičin ljubavnik je potom

vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III, koji ga je 1330.

zatvorio i pogubio.

        1595 - Umro je italijanski pisac Torkvato Taso. Najveći

deo burnog života proveo je kao dvorski pesnik vojvode Alfonsa II

od Este. U glavnom delu "Oslobođeni Jerusalim" opisao je Prvi

krstaški rat. Tri soneta i pet madrigala je posvetio dubrovčanki

Cvijeti Zuzorić, a njegova poezija inspirisala je Getea, Bajrona pa

i Ivana (Dživa) Gundulića.

        1599 - Rođen je vođa Engleske revolucije Oliver Kromvel,

čija je vojska porazila kraljevsku armiju 1644. kod Marston Mura

i 1645. kod Nezbija i zarobila kralja Čarlsa I. Kralj je osuđen

na smrt i pogubljen 1649. Odbivši titulu kralja, Kromvel je 1653.

postao protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle

njegove smrti 1658, monarhija je obnovljena. Period republike u

istoriji Engleske ostao je zapamćen kao vreme strahovlade.

        1744 - Umro je švedski fizičar i astronom Anders

Celzijus, tvorac skale za merenje toplote nazvane njegovim imenom,

na kojoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a otapanja leda

s nula stepeni. Osim Celzijusove skale u upotrebi su i Farenhajtova

skala - sa 180 kao i Reomirova sa 80 stepeni. Bavio se i fenomenom

severne svetlosti i efektima magnetnih smetnji, obavljao je

svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove

satelite, a sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u

rodnoj Upsali.

        1792 - Pogubljenjem drumskog razbojnika Žaka Peletjea na

trgu de Grev u Parizu, u Francuskoj je prvi put upotrebljena

giljotina. Ona je bila poznata u Italiji još u 13. veku, kasnije u

srednjem veku upotrebljavana je i u Škotskoj, Engleskoj i

Nemačkoj. Njen pronalazak netačno je pripisan dr Žozefu Gijotinu,

koji je samo Narodnoj skupštini Francuske predložio tu spravu za

izvršenje smrtne kazne.

        1833 - Rođen je srpski pisac Marko Miljanov Popović. Iako

se opismenio tek na pragu šeste decenije života, stvorio je delo

velike vrednosti. Učestvovao je u borbama protiv Turaka, u

hajdučkim akcijama, zatim i na čelu svog plemena Kuči. Opismenio

se nakon povlačenja, u 50. godini, iz javnog života zbog

neslaganja s politikom kneza Nikole Petrovića. Beležio je narodna

predanja, lična iskustva i zapažanja i uspomene iz svog života i

života drugih ratnika. Dela: "Primeri čojstva i junaštva", "Pleme

Kuči u narodnoj priči i pjesmi", "Život i običaji Arbanasa"

        1859 - Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji

Ferdinanda de Lesepsa, počela je izrada Sueckog kanala. Njegovim 

otvaranjem novembra 1869. spojeno je Sredozemno i Crveno

More. Kanal dug 161 kilometar najkraći je plovni put iz Evrope ka 

Srednjem i Dalekom istoku.

        1870 - Umro je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi

propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Bio je sledbenik Prudona.

Socijalističke ideje prihvatio je tokom školovanja u Rusiji u Kijevu,

gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na

studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika

i sarađivao u "Glasniku Srpskog učenog društva", "Letopisu Matice

srpske" i u političkom listu "Srbija".

        1874 - Rođen je italijanski elektroinženjer i pronalazač

Guljermo Markoni, jedan od pionira bežične telegrafije, koji je

1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nemačkim fizičarem

Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi pošalje

bežični signal preko Atlantskog okeana i uspešno je usavršavao

i primenjivao sopstvene i tuđe pronalaske. Podizao je radio stanice

i eksperimentisao u bežičnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata

srpskog naučnika Nikole Tesle i ruskog fizičara Aleksandra Popova.

Jedno vreme je smatran pronalazačem radija, ali mu je presudom

Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla već registrovao

pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.

        1893 - Rođen je srpski pisac Jovan Palavestra, kritičar

i novinar. Pisao je pripovetke i drame, pozorišnu i književnu

kritiku. Pevodio je Pšibiševskog, Flobera, Bodlera. Dela: drame

"Savesti na vetru", "Čovjek koji se snašao", "Veliki skandal",

zbirke pripovedaka "Sivi vidici", "Na belom hlebu".

        1898 - Kongres SAD objavio je rat Španiji, sutradan

posle odluke Madrida da odbaci ultimatum Vašingtona da se povuče 

sa Kube. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica 

brzo su porazile Špance, a SAD su mirovnim ugovorom prigrabile 

španske posede Kubu, Filipine, Portoriko i Guam. Kuba je formalno 

postala nezavisna dok su ostali bivši španski posedi postali 

zavisni od SAD. Portoriko i Guam su i danas posedi SAD.

        1917 - Rođena je američka pevačica Ela Ficdžerald,

nekrunisana "kraljica džeza", savršene tehnike, izvanredne

improvizatorske imaginacije i širokog glasovnog raspona. Čuvena

je po "skat" dijalozima sa velikim džez muzičarima poput Luisa

Armstronga, Đuka Elingtona i Kaunta Bejzija.

        1920 - Poljska vojska upala je u Ukrajinu, potom brzo

napredovala i 6. maja zauzela Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921.

Poljska je dobila od Sovjetske Rusije teritorije koje je, između

ostalih, naseljavalo i više miliona Ukrajinaca, Belorusa i Rusa.

        1927 - Rođena je Korin Teljado, jedna od najplodnijih

i najčitanijih autorki španskog (kastiljanskog) jezika. Pisala

je takozvanu laku literaturu ljubavne sadržine. Njena dela prodata

su ukupnom tiražu od čak 400 miliona primeraka, čime je postala

najprodavaniji španski autor posle Servantesa. Posebnu popularnost

uživala je u Latinskoj Americi, gde su prema njenim delima snimani

filmovi i popularne tv serije, takozvane "sapunice".

        1928 - Umro je ruski general baron Petar Nikolajevič

Vrangel, jedan od najznačajnijih belogardejskih komandanata, koji

se posle Oktobarske revolucije borio u Ukrajini protiv sovjetske

vlasti. Posle poraza u novembru 1920. kada je Crvena armija zauzela

utvrđenje na Perekopu, sa ostatkom belih snaga napustio je Rusiju.

Sahranjen je, po sopstvenoj želji, u ruskoj crkvi u Beogradu.

        1938 - Umro je srpski general i vojni pisac Živko

Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska

i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik

štaba Primorskog kora koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik

Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu

bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika,

a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je

povlačenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom

frontu komandovao je 1916. i 1917. Šumadijskom divizijom.

Penzionisan je 1923. navodno zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I

Karađorđevićem. Dela: vojne studije "Bitka na Jadru avgusta 1913.

godine", "Opsada Skadra 1912.-1913.", "Bitka na Kolubari",

"Beogradska operacija".

        1945 - Sovjetske i američke trupe srele su su se prvi

put u Drugom svetskom ratu kod mesta Torgau u Nemačkoj. Bile su

to jedinice Prvog ukrajinskog fronta i Prve američke armije. Dva

dana kasnije na zapadnoj obali Labe sastale su se komande 58.

sovjetske gardijske i 69. američke armije.

        1945 - U San Francisku je 45 zemalja antihitlerovske

koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo osnivačku

konferencija UN.

        1971 - U Vašingtonu je oko 200.000 ljudi demonstriralo

protiv Vijetnamskog rata.

        1974 - U Portugaliji je u državnom udaru, poznatom kao

"revolucija karanfila", akcijom oružanih snaga, bez prolivanja krvi,

oboren režim Marsela Kaetana. Tako je okončan period od 48 godina 

poretka koju je utemeljio Antonio Salazar. Vlast je preuzela Hunta 

nacionalnog spasa generala Antonija Ribeire de Spinole, koja je 

portugalskim kolonijama (zvanično prekomorskim provincijama) 

priznala pravo na samoopredeljenje, posle višedecenijskog 

oružanog sukoba.

        1975 - U Portugaliji je na prvim slobodnim izborima posle

pola stoleća pobedila Socijalistička patija Marija Soareša.

        1980 - Misija američkih komandosa, koja je trebalo da

spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce,

propala je u iranskoj pustinji, posle pogibije osam Amerikanaca

u sudaru helikoptera sa avionom.

        1980 - Danski "Boing 727", koji je čarter letom prevozio

britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife, udario je u planinu

oko 30 kilometara južno od aerodroma "Los Rodeos" i nesreću nije

preživeo niko od 146 putnika i članova posade.

        1982 - Poslednji izraelski vojnici napustili su Sinaj,

okončavši 15-godišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.

        1991 - Plenum Komunističke partije Sovjetskog Saveza

je odlučio da Mihail Gorbačov i dalje predvodi partiju, uprkos

višečasovnih oštrih kritika posle kojih je ponudio ostavku.

        1993 - Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo

je kurs predsednika Borisa Jeljcina.

        1994 - Na sastanku u Londonu predstavnici SAD, Rusije,

Velike Britanije i Francuske doneli su odluku o formiranju Kontakt

grupe radi usklađivanja akcija SAD, Rusije, Ujedinjenih nacija i

Evropske unije u Bosni i Hercegovini i pripreme celovitog mirovnog

plana. Dogovoreno je da Kontakt grupu čini pet zemalja - SAD,

Rusija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

        1995 - Umrla je američka pozorišna i filmska glumica

Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla kao partnerka

Freda Astera u romantičnim mjuziklima, s elegantnim i ljupkim 

igračkim numerama. Filmovi: "Mače po profesiji", "Zvižduk

u noći", "Ne kladi se na ljubav", "Veseli razvod", "Ponoćna

zvezda", "Hoćemo li plesati", "Priča o Vernon i Ireni Kastl",

"Kiti Foil" (Oskar), "Major i Malena", "Roberta".

        1999 - U petom vazdušnom napadu na hemijsku industriju

"Milan Blagojević" u Lučanima, NATO avijacija je s 12 projektila

uništila i poslednje preostale pogone tog kompleksa koji je

zapošljavao 4.000 osoba.

2000 - Živorad Žika Petrović, direktor Jugoslovenskog 

aerotransporta (JAT) ubijen je u večernjim satima u Beogradu. 

Ubistvo se dogodilo ispred kuće u kojoj je Petrović stanovao. 

Rođen u Požarevcu 1939, Petrović je posle diplomiranja na 

Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, Odsek vazduhoplovstvo, 1968. 

godine počeo da radi u JAT-u. Radni vek proveo je u Jugoslovenskom 

aerotransportu. Bio je direktor Saobraćajnog centra Kompanije a 

generalni direktor JAT-a postao je 1992. Na toj poziciji nalazio 

se u najtežim danima kompanije, do smrti 2000. U potonjim tumačenjima 

pominjana je problematika imovine JAT-a, od aerodroma u Crnoj Gori 

do hotela u Beogradu, pri čemu se Petrović pokazao kao uspešan 

čuvar.

        2001 - Policija je uhapsila bivšeg filipinskog predsednika

Džozefa Estradu pod optužbom za pljačku, rasteravši prethodno

stotine njegovih pristalica ispred njegove kuće u Manili.

        2002 - Rusija je saopštila da su njene snage likvidirale

arapskog islamskog teroristu Hataba, jednog od predvodnika čečenskih

separatista, osumnjičenog i da je povezan s mrežom Al Kaida Osame

bin Ladena.

        2005 - U železničkoj nesreći u japanskom gradu

Amagasaki, kada je voz u punoj brzini izleteo iz šina i udario u

stambenu zgradu, poginulo je 107 osoba, a povređeno je 460.

        2005 - Umro je srpski književnik, književni kritičar,

esejista, kulturni i javni radnik Čedomir Mirković. U književni

život Beograda uključio se kao član redakcije "Književnih novina",

a profesionalnu karijeru započeo je na televiziji, gde se nalazio

na funkcijama glavnog urednika Školskog i Kulturno obrazovnog

programa. Na mestu glavnog urednika izdavačke kuće "Prosveta" bio

je od 1994. do 2000. godine. Dela: "Pisci, knjige, čitaoci", Bez

iluzija", "Jedna decenija", "Ponoćni dnevnik", "Argumenti i ocene",

"Zmajev znak na koricama", "U kritičarskoj dokolici", "Pogorelci",

"Mrak u mraku", "1001 dan nadomak ćutanja".

2008 - Umro je Milan Kangrga, filozof, jedan od najistaknutijih 

intelektualaca negdašnje Jugoslavije. Gotovo tri decenije bio je šef 

katedre za etiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Kao predavač, 

boravio je na univerzitetima u Hajdelbergu, Frajburgu, Vircburgu, Ahenu, 

Bonu, Minhenu, Pragu, Bratislavi, Budimpešti, Kijevu, Moskvi, Sankt 

Peterburgu (tada Lenjingrad). Jedan je od osnivača časopisa "Praksis", 

koji je uživao svetski ugled, kao i znamenite Korčulanske letnje 

škole, na kojoj su gostovala gotovo sva relevantna imena filozofije 

i uopšte društvene teorije tadašnjeg sveta. Objavio je 15 knjiga, 

preko 60 članaka, od čega 13 u inostranim edicijama na nemačkom, 

engleskom, italijanskom, španskom. Dela: "Etika i sloboda", "Smisao 

povijesnoga", "Hegel-Marx", "Šverceri vlastitog života", 

"Nacionalizam ili demokracija".

        2009 - Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO)

Margaret Čan izjavila je da pojava novog gripa u Meksiku, gde

je do tada umrlo 68 osoba, i SAD, gde je ustanovljeno osam

slučajeva, ima potencijal da preraste u pandemiju. Običan grip

godišnje odnese između 250.000 i 500.000 života širom sveta.

Novi tip gripa zabrinuo je stručnjake zbog brzog širenja i

nepostojanja odgovarajuće prevencije.

2022 - Bord direktora Tvitera odobrio je prodaju kompanije 

milijarderu Ilonu Masku po ceni od 44 milijarde dolara. Usledili su 

višemesečni pregovori sa akcionarima, uspešno okončani krajem 

oktobra. Novi vlasnik Tvitera obelodanio je nameru  "da pobedi" spam 

botove i učini javno dostupnim tehnologiju rada te mreže. Ilon Mask, 

južnoafričko  američki preduzetnik, inženjer, osnivač je kompanija 

Spejs eks, Tesla, Neuralink, saosnivač Pejpala. Rođen je u Pretoriji 

1971, tada Transval, Južnoafrička republika, u porodici burskog 

i britanskog porekla.

2023 - Umro je Hari Belafonte, američki pevač, glumac, 

građanski aktivista. Rođen je 1927. u Harlemu, Njujork. Pohađao 

je časove glume, zajedno sa Marlonom Brandom, Volterom Metjuom, 

zarađujući pevanjem u njujorškim klubovima, pored drugog i u 

bendovima čiji su članovi bili Majls Dejvis i Čarli Parker. Debi 

album, zbirku tradicionalnih narodnih pesama, objavio je 1954. 

godine, a drugi Belafonte 1956. našao se na prvom mestu Bilbordove 

liste najprodavanijih. Pored izvođenja globalnih hitova kao što 

je Day-O (Banana boat song), osvajanja nagrade Toni za glumu i 

pojavljivanja u brojnim igranim filmovima, Belafonte je podržavao 

građanske inicijative 1960-ih za ravnopravnost Afroamerikanaca. 

Takođe se zalagao protiv aparthejda, bolesti i siromaštva u Africi, 

nuklearnog naoružanja uopšte. Javno je podržavao Fidela Kastra 

i Uga Čavesa.