Dogodilo se na današnji dan

 

- Danas je petak, 12. april,  2024. 

    1204 - Krstaši su u Četvrtom krstaškom ratu zauzeli

Konstantinopolj, pretvorivši ga u centar Latinskog carstva -

države koju su osnovali na prostoru geografske Trakije i Male Azije

(jezgro dotadašnje Vizantije). Latinsko carstvo prestalo je da

postoji kad je 1261. vizantijski (nikejski) car Mihailo VIII

Paleolog proterao krstaše iz Konstantinopolja.

        1654 - Irska i Škotska su se ujedinile sa Engleskom pod

istom krunom.

        1823 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič

Ostrovski, čija su dela osnova ruskog klasičnog dramskog

repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalne prilike u

Rusiji, degeneraciju plemstva, uspone i padove trgovačkog sloja,

opšte stanje morala, provincijski život. Dela: drame "Šuma",

"Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice

krivi", "Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok", "Svoji smo,

sporazumećemo se", "Vuci i ovce", "Kola mudrosti - dvoja ludosti".

        1850 - Francuska je na poziv pape Pija IX - okupirala Rim,

razbivši republikansku vojsku koja se borila za ujedinjenje

Italije.

        1861 - Snage Konfederacije (južne države SAD) zauzele su

tvrđavu Samter u Južnoj Karolini, čime je počeo

četvorogodišnji Američki građanski rat.

        1871 - Rođen je grčki general i političar Joanis

Metaksas, koji je kao predsednik vlade i ministar vojske 1936.

raspustio skupštinu i uspostavio ličnu diktaturu. Učestvovao je u

ratu protiv Osmanskog carstva 1897. i u balkanskim ratovima 1912.  i

1913. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum

fašističke Italije, iako je i sam bio sklon sličnom političkom

sistemu, i organizovao odlučan i uspešan otpor italijanskoj

agresiji.

        1890 - Počelo je uređivanje beogradske Botaničke bašte

na Paliluli. Prva Bašta podignuta je 1855. u dvorištu konaka

knjeginje Ljubice Obrenović. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa

Pančića, Ministarstvo prosvete Srbije je 1874. odredilo mesto za

Botaničku baštu na kraju Dunavske ulice, ali je Bašta uništena

1888. prilikom izlivanja Dunava. Tada je kralj Milan Obrenović

poklonio gradu imanje na Paliluli, pod uslovom da Botanička bašta

bude nazvana "Jevremovac", u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema

Obrenovića. Rođenog brata knjaza Miloša. Zastakljena bašta

podignuta je 1892. Jevremovac je ostao trajna, do danas očuvana

zadužbina Kralja Milana Obrenovića.

        1938 - Umro je ruski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin,

jedan od najvećih basova u istoriji opere, ogromne glasovne

izražajnosti i izuzetne glumačke sugestivnosti. U operi je prvi

primenio principe Konstantina Stanislavskog i upoznao publiku na

Zapadu sa delima ruskih kompozitora, posebno Modesta Musorgskog.

Kreacijama poput Borisa Godunova, Mefista, Ivana Groznog i Don

Kihota u istoimenim operama, postao je uzor drugim umetnicima.

1941 - Prilikom potapanja rečnog monitora "Drava", tokom 

Aprilskog rata, na Dunavu kod Čiba (danas Čelarevo), tragično 

je stradao Aleksandar Berić, poručnik bojnog broda 1. klase ratne 

mornarice Kraljevine Jugoslavije. Kada je Jugoslavija napadnuta imao 

je zadatak da obezbeđuje granični sektor Dunava kod Bezdana. Posle 

herojskih borbi i obaranja više neprijateljskih aviona, Berić je 

iako ranjen odbio da napusti potopljeni brod kojim je komandovao. 

        1941 - Nemačke trupe zauzele su u Drugom svetskom ratu

Beograd. Prestonicu Jugoslavije, koja je prethodno proglašena za

nebranjeni grad, zaposeo je tada jedan nemački poručnik koji je,

sa svojim vodom, desantnim čamcem prešao Dunav iz Banata.

        1945 - Posle višemesečnih rovovskih borbi, počela je

ofanziva Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu na Sremskom

frontu, okončana probijanjem nemačke odbrane, što je omogućilo

završne operacije za oslobođenje Jugoslavije. Cena proboja bila je

veoma visoka: poginulo je najmanje 30.000 novomobilisanih mladića

iz Srbije, poslatih na Sremski front praktično bez obuke.

        1945 - Umro je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt,

predsednik SAD od 1932. Iako od 1921. paralizovan, godine 1928.

postao je guverner države Njujork, a kao kandidat Demokratske

stranke prvi put je izabran za predsednika u vreme velike ekonomske

krize. Drugi put je izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put

1944, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD. Ublažio je krizu

političko-ekonomskim konceptom poznatim kao "Nju dil" (Nova

pogodba), odnosno socijalnim i privrednim reformama. Rukovodio se

politikom "dobrog susedstva" prema latinoameričkim zemljama, a sa

Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je

1941. Povelju o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha.

Te godine je njegovom zaslugom usvojen Zakon o zajmu i najmu, što

je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je tradicionalnu

politiku izolacionizma i energično je stao na stranu

antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu, što će se

pokazati kao prelom u spoljnoj politici SAD, i početak novog  kursa

koji traje i danas.

        1961 - U orbitu oko Zemlje lansiran je sovjetski kosmički

brod "Vastok I" s majorom Jurijem Gagarinom (28), prvim svetskim

kosmonautom. Brod je načinio krug oko planete za 108 minuta,

krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na

najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

        1962 - Umro je francuski vajar i slikar ruskog porekla

Antoan Pevzner, jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih

konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu, a u Francusku je

emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma, a

kasnije je eksperimentisao s dinamičnim spiralnim konstrukcijama  i

ritmički razvijenim objektima.

        1966 - Američki avioni su u Vijetnamskom ratu prvi put

bombardovali Severni Vijetnam.

        1980 - U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa

ubijen je predsednik Liberije Vilijam Tolbert. Do je potom

suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13

najviših predstavnika bivšeg režima.

        1981 - Umro je američki bokser afričkog porekla Džoe

Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949.

Titulu je preoteo od zemljaka Džejmsa Bradoka i odbranio je 25

puta, što je rekord, a nije nadmašen ni po dužini držanja

titule. Povukao se neporažen 1949, vratio se na ring 1950. i 1951.

zbog finansijskih nedaća, ali nije uspeo da povrati titulu.

        1987 - Dvojica sovjetskih kosmonauta su "šetajući"

kosmosom uspešno povezala kosmički modul sa orbitalnom stanicom

"Mir".

        1993 - U Jadran se srušio francuski avion tipa "miraž",

neslavno obeleživši početak kontrole "zabranjenog leta" iznad

Bosne i Hercegovine, koju su UN poverile NATO.

        1995 - Gornji dom ruske skupštine zahtevao je od

predsednika Rusije Borisa Jeljcina da ruska diplomatija zatraži

ukidanje sankcija protiv SRJ.

        1999 - Piloti NATO su - usred dana, pri vedrom vremenu -

projektilima pogodili međunarodni putnički voz Beograd-Solun dok

je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši

najmanje 55 ljudi. Potom je komandant NATO u Evropi general Vesli

Klark prikazao video-snimak, tvrdeći da pilot nikako nije mogao da

izbegne voz koji se "iznenada pojavio". Nemački list "Frankfurter

rundšau" je januara 2000. na osnovu stručne ekspertize, dokazao da

je "Klarkov snimak" ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji

je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi vremena da obavesti pilota

druge letilice da je na mostu voz. Prema Klarkovoj verziji, u

pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a

pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

        1999 - NATO avioni su na fabriku automobila "Zastava" u

Kragujevcu - tri dana posle napada u kojem je u toj fabrici ranjeno

126 ljudi - sručili 15 projektila što je izazvalo ranjavanje

najmanje 36 radnika. Više radnika je ranjeno i u napadu na

kruševačku toplanu i fabriku "14. oktobar". Istog dana NATO

avijacija je usmrtila tri civila u automobilu na putu

Priština-Kosovo Polje. Bombardovane su i rafinerije nafte u

Pančevu i Novom Sadu, a u Pančevu je oštećen i manastir

Vojlovica posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, utemeljen u 14.veku

kao zadužbina Stefana Lazarevića, čime je NATO još jednom

prekršio Hašku konvenciju iz 1955. o zaštiti sakralnih objekata

od ratnih razaranja.

        2000 - Najmanje 138 ljudi udavilo se kada je prenatrpani

drveni teretni brod, koji se uputio ka Maleziji, potonuo u blizini

južnog filipinskog ostrva Džolo.

        2002 - U Venecueli je državnim udarom, uz podršku

Vašingtona, oboren demokratski izabrani predsednik Ugo Čaves.

Šefom države proglašen je proamerički poslodavac Pedro Karmona,

ali je Čaves samo dva dana docnije povratio vlast.

        2008 - Susretom dvojice lidera, predsednika Kine Hu

Đintaoa sa potpredsednikom Tajvana Vinsentom Šjuom, prekinuta je

višedecenijska tradicija "zategnutih" odnosa dva dela Kine. Susret

dvojice zvaničnika bio je prvi susret te vrste od kraja građanskog

rata u Kini, okončanog 1949. begom nacionalističkih

(antikomunističkih) snaga na Tajvan.

        2008 - Umro je Aleksandar Gec, srpski košarkaš. Gec je

bio prva velika zvezda KK Crvena zvezda u i dugogodišnji

reprezentativac negdašnje Jugoslavije. U "Zvezdu" je dospeo odmah

po njenom osnivanju. Odigrao je 66 međunarodnih utakmica i postigao

349 koševa. Po okončanju igračke karijere bio je trener a docnije

i predsednik KK Crvena zvezda.

2016 - Slika Amadea Modiljanija, "Muškarac koji sedi sa 

štapom" procenjena na 25 miliona dolara, koju su nacisti oteli 

jevrejskim vlasnicima tokom Drugog svetskog rata, zaplenjena je 

u Ženevi zahvaljujući pojavi "Panamskih papira", objavili su 

švajcarski mediji. Slika je izvorno pripadala Oskaru Štetineru 

i nacisti su je oteli u Parizu. Njegovi potomci su pokušavali da 

je vrate, a "Panamski papiri" su razotkrili da je ona u posedu 

Libanca Davida Nahmada.