Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 27. april,  2024. 

        1521 - Portugalskog moreplovca u službi Španije Fernanda

Magelana, koji je svojom ekspedicijom dokazao da je Zemlja okrugla, 

ubili su urođenici na filipinskom ostrvu Makatan. Prvi je ispitao 

jugoistočne obale Južne Amerike, a kod Ognjene zemlje otkrio je 

moreuz između Atlantskog i Tihog okeana, nazvan Magelanov moreuz. 

Posle njegove smrti ekspedicija koju je predvodio je nastavila put 

i oplovila planetu, vrativši se 1522. u Španiju sa samo jednim 

brodom i 18 ljudi, od pet brodova i 270 mornara koji su 1519. 

krenuli na put.

        1791 - Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze

Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane

znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf.

Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor.

Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu

Morzeova azbuka.

        1820 - Rođen je engleski filozof i sociolog Herbert

Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih

nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i

smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti

važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je

da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke

društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i

biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije

organicizma. Dela: "Sistem sintetičke filozofije", "Uvod u studije

sociologije", "Faktori organske evolucije", "Klasifikacija nauka",

"Autobiografija".

        1822 - Rođen je američki general i državnik Julisiz

Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u Američkom

građanskom ratu. Biran je 1868. i 1872. za predsednika SAD, ali 

je briljantni vojni strateg na toj funkciji bio igračka u rukama

korumpiranih krugova kojima nije bio dorastao.

        1830 - Južnoamerički revolucionar Simon Bolivar, optužen

za diktatorske ambicije, podneo je ostavku na položaj predsednika

Kolumbije.

        1830 - Beograd je dobio ulično osvetljenje - fenjere sa

svećama.

        1882 - Umro je američki pisac i filozof Ralf Valdo

Emerson, osnivač "Kluba transcendentalista". Kao sin pastora

prihvatio je sveštenički poziv, ali ga je docnije napustio. U

knjigama i predavanjima izražavao je panteističku ljubav prema

prirodi. Imao je romantičnu viziju socijalne pravde, etičke

ispravnosti i odgovornosti. Dela: "Priroda", "Ogledi", "Uzorni

ljudi", "Vođ života", "Društvo i usamljenost", "Poeme".

        1893 - Rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant

Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi

svetski rat ušao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila

čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u

oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno

vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. 

odlučio se na otpor okupatoru, što je  započeo polovinom maja 1941. 

Odmazde koje je sprovodio  okupator vremenom su ga primorale na 

taktiziranje, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci

odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka 

vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica 

u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačni slom Mihailovićevog 

pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom 

kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman 

odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja 

američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije 2004. 

godine.

        1909 - Turska skupština je, pod kontrolom oficira koji su

1908. izveli prevrat nazvan Mladoturska revolucija, uklonila sa

prestola sultana Abdul Hamida II kao glavnog predstavnika strogog

tradicionalizma. Mladoturci su želeli promenu u čitavoj koncepciji

turske drzave, namesto panislamizma želeli su panturanizam.

Modernizacija koju su oni zagovarali nije nikada dala ozbiljnije

rezultate, takođe Mladoturci su kao nacionalisti namesto ranije

relativne etničke snošljivosti nametnuli pritisak prema drugim

narodima, što će dugoročno imati ozbiljne posledice.

        1915 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar

Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma, čije je

stvaralaštvo zasnovano na teozofskoj koncepciji sveta. Dela:

kompozicije za orkestar "Božanstvena poema", "Prometej", "Poema

ekstaze", klavirski preludijumi, sonate, etide.

        1929 - Umro je srpski vojvoda Stepan Stepa Stepanović,

jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom

svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici

avgusta 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je

austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom

frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom

pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku

odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na

kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u

srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu

hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u

Srpsko-bugarskom ratu 1885. a potom je profesor istorije na Vojnoj

akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba.

U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta

Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim

komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo

ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom

armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913.

učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu

s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog

svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande

vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i

koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914.

njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku

Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini

novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe

na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga

obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi

učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije.

Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916.

uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom,

uspori napredovanje bugarske Prve armije.

        1937 - Umro je italijanski revolucionar i teoretičar

marksizma Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije

1921. Uređivao je listove "Il grido del popolo", "Avanti" i "Ordine

nuovo". Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osudili na 20 godina

robije. Oslobođen je 1936, ali je izmučen robijanjem ubrzo umro.

Dela: "Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kročea",

"Intelektualci i izgradnja kulture", "Beleške o Makijaveliju,

politici i modernoj državi", "Književnost i nacionalni život",

"Prošlost i sadašnjost", "Pisma iz zatvora".

        1941 - Atinu su u Drugom svetskom ratu zauzele nemačke

trupe.

        1945 - Italijanski partizani su u Drugom svetskom ratu

uhvatili fašističkog diktatora Benita Musolinija.

        1945 - Saveznici su odbacili mirovnu ponudu šefa Š

Hajnriha Himlera, insistirajući na bezuslovnoj predaji Nemaca.

        1956 - Američki bokser teške kategorije italijanskog

porekla Roki Marćano povukao se s ringa kao neporaženi svetski

bokserski šampion.

        1957 - Umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice 

i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj,

naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke

mreže  Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički

fakultet  završio je u Beogradu 1892. a potom  se usavršavao u

Berlinu i  širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjeriski

kapetan, učestvovao  je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo

ogromno iskustvo  građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno

srpskoj vojsci tokom  I svetskog rata. Formirao je školu koja je

postala rasadnik vrsnih  inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50

godina od izdavanja važe  kao neprevaziđeni, što je prava retkost

u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke

Železnički institut  promenio je svoje ime 1969. u

Naučno-istraživački Institut "Kirilo Savić".

        1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Togo,

bivše francuske kolonije. Do 1918. Togo je bio kolonija Nemačke.

        1961 - Proglašena je nezavisnost Sijera Leonea, bivše

britanske kolonije u zapadnoj Africi.

        1972 - Umro je Kvame Nkrumah prvi predsednik nezavisne

Gane, istaknuti borac protiv kolonijalizma i jedan od lidera Pokreta

nesvrstanih. Posle studija prava u SAD i boravka u Londonu gde je od

1945. do 1947. bio sekretar Stalnog komiteta za zapadnu Afriku,

1949. osnovao je u Gani Narodnu partiju. Ubrzo je uhapšen i u

zatvoru je dočekao pobedu svoje stranke na izborima 1951. To mu je

omogućilo da 1952. postane predsednik vlade Zlatne Obale, koja je

pod nazivom Gana 1957. stekla nezavisnost od Velike Britanije kao

prva britanska kolonija u Africi južno od Sahare. Republika je

proglašena 1961. s Nkrumahom kao predsednikom, koji je 1964. zaveo

autoritarnu vladavinu s jednopartijskim sistemom, u nameri da Ganu

vodi putem "afričkog socijalizma". U vreme posete azijskim

zemljama, zbačen je udarom 24. februara 1966. posle čega se

sklonio u Gvineju, a umro je u Bukureštu tokom posete Rumuniji.

Dela: "Autobiografija Kvame Nkrumaha", "Govorim o slobodi", "Afrika

se mora ujediniti", "Neokolonijalizam, poslednji stadijum

imperijalizma", "Kongoanski izazov", "Glas iz Gane", "Velika laž",

"Tamni dani Gane", "Priručnik revolucionarne borbe", "Spektar crne

moći".

        1978 - U Avganistanu je vojnim udarom oborena vlada

Muhameda Dauda, uspostavljena na isti način 1973. Dauda je posle

proglašenja zemlje za republiku 1. maja zamenio prvi avganistanski

komunistički predsednik vlade Nur Mohamed Taraki. Daud i 30

članova njegove porodice je ubijeno, uključujući decu i žene.

        1992 - Donet je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, 

poznat kao "Žabljački" na osnovu prethodnih odluka republičkih

skupština Srbije i Crne Gore. Ustav donetog tog dana trebalo je

da obezbedi pravni kontinuitet Jugoslavije i posle otcepljenja

pobunjenih republika. SRJ je potrajala do 2003. kada je 

preoblikovana u znatno labaviju Državnu zajednicu SCG, koja je 

prestala da postoji 2006.

        1992 - Zambijski vojni avion u kojem su se nalazili

fudbalski reprezentativci te afričke zemlje pao je u Atlantski

okean blizu Gabona i nesreću nije preživeo niko od 30 ljudi koji

su se nalazili u avionu.

        1992 - Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika

postale su članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

        1993 - Poluzvanični predstavnici Kine i Tajvana, prvi put

od 1949. sastali su se u Singapuru.

        1997 - U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći

drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad sa novim

aerodromom.

        1999 - NATO avioni bombardovali su centar Surdulice

usmrtivši najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je

srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms

Šej pokušao je da obmane javnost pričom o "jednoj bombi koja je

promašila cilj", ali ga je demantovao izveštač američke TV

mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta,

izjavio: "Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga

što vidim da je ovde palo više od jedne bombe".

        2003 - Predsedničke izbore u Paragvaju dobio je kandidat

Kolorado partije Nikanor Duarte Frutos, produživši tako najdužu

vladavinu u svetu jedne političke stranke.

        2005 - Umro je srpski televizijski i filmski režiser

Aleksandar Đorđević, koji je tokom karijere, koja je trajala

više od pola veka, snimio osam igranih filmova, režirao 40 drama 

i mjuzikla, ali je najveći deo svoje karijere posvetio radu na

televiziji, gde je bio autor 11 velikih serija i više od 100 TV

drama. Ostaće zapamćen po serijama "Levaci", "Otpisani", "Povratak

otpisanih", "Bolji život", "Srećni ljudi", "Porodično blago".

        2006 - Na zahtev Uneska, šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen

potpisao je Uredbu kojom se, na više od 800 hektara zemlje u posedu

manastira Visoki Dečani, zabranjuje bilo kakva privatna i druga

gradnja bez specijalne dozvole UN.

        2007 - Umro je Mstislav Rostropovič, vodeći svetski

violončelista. Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom

Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio

profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj,

sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista,

menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine lišen sovjetskog

državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je

Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao

otvoreno pismo "Pravdi" štiteći svog prijatelja. Čak 60

kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva,

Šostakoviča, Britena, Pendereckog. Počasni je doktor više od 

50 svetskih univerziteta i nosilac najviših ruskih i međunarodnih

priznanja.

2017 - Istražno veće Apelacionog suda u Kolmaru, Francuska, 

odbilo je zahtev Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, čime je on 

oslobođen. Tužilaštvo Srbije traži Haradinaja zbog sumnje da je 

izvršio krivična dela ratnih zločina nad civilnim stanovništvom 

KiM tokom 1998. i 1999. godine.

2017 - Više desetina osoba, uključujući dvadesetak 

policajaca i trojicu poslanika, povređeno je u Skoplju pošto je 

masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Skupštinu Makedonije (Sobranje). 

Neredi su započeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i 

albanskih partija Talat Džaferi izabran za predsednika tog tela. 

Policija je evakuisala poslanike, a sukobila se s demonstrantima 

građanske inicijative "Za zajedničku Makedoniju" koji su 

prethodno podigli šatore ispred tog zdanja.

2018 - U pograničnom selu Panmundžom, sastali su se 

čelnici dve Koreje, Kim Džong Un i Mun Džae. Prilikom samita 

koji je ocenjen kao istorijski, dve zemlje dogovorile su prekid 

svih neprijateljskih delovanja "na zemlji, na moru i u vazduhu" 

a koja mogu da uzrokuju vojne tenzije i sukobe. Lideri obe države 

objavili su da će, počevši od 1. maja, obustaviti propagandu 

kojom su dve zemlje zasipale jedna drugu. Susret bi trebalo da 

dovede i do objave zvaničnog kraja ratnog sukoba. Potpisana 

je i deklaraciju kojom je predviđena "potpuna denuklearizacija 

Korejskog poluostrva".

2020 - Više od tri miliona lica zaraženo je korona virusom 

širom sveta. U Sjedinjenim Državama je zabeleženo više od milion 

obolelih, a broj umrlih u toj zemlji približio se broju žrtava SAD 

u Vijetnamskom ratu.