Znamenosti Zvezdare: Astronomska opservatorija Beograda

 Beogradska opservatorija je jedna od najstarijih naučnih institucija u Srbiji. Osnovana je 7. aprila 1887. godine, ukazom Ministra obrazovanja Kraljevine Srbije Milana Kujundžića, a na inicijativu profesora Velike škole Milana Nedeljkovića, koji je i postavljen za prvog direktora novoosnovane opservatorije.

Astronomska opservatorija, koja je počela sa radom 1891, predstavlja jednu od najstarijih naučnih institucija u Srbiji. Sagradjena je izmedju 1929. i 1931. godine prema projektu arhitekte Jana Dubovog, kao kompleks sa Upravnom zgradom i paviljonima u koje je smeštena astronomska oprema. Opservatorija je oblikovana u modernističkom duhu, sa elementima akademskog istoricizma, karakterističnog za medjuratni period. Brižljivo dizajnirani paviljoni prilagodjeni su postavkama funkcionalizma, a najveći objekat u kompleksu – Upravna zgrada pripada modernističkom krugu ideja. Posebnu umetničku vrednost arhitekturi kompleksa daju namenski radjeni reljefi, izvedeni prema nacrtima arhitekte Branka Krstića. U paviljonima opservatorije sačuvani su neki od originalnih instrumenata za astronomska posmatranja. Razne vrste teleskopa u vreme postavljanja bile su medju najsavremenijim u svetu. Obradom enterijera posebno se ističe biblioteka u sklopu Upravne zgrade. Astronomska opservatorija predstavlja najznačajniji projekat jednog od pionira srpskog modernizma i osnivača Grupe arhitekata modernog pravca, Čeha Jana Dubovog, kome je za ovaj projekat na Beogradskom univerzitetu dodeljena titula doktora tehničkih nauka. Osim arhitektonskog, Astronomska opservatorija ima izuzetan značaj u oblasti istraživanja, univerzitetske nastave i astronomije kao naučne discipline. Kao institucija vezuje se za ime Milutina Milankovića, jednog od najznačajnijh svetskih matematičara i astronoma.

Kada uđete u veliki paviljon zvezdarske opservatorije, prođete ispod murala na kome se u svojoj kočiji vozi bog Helios, i popnete prvim stepeništem, naćićete se na posmatračkoj platformi kroz koju prolazi nosač Velikog refraktora, teleskopa koji je nekada bio jedan od najvećih u Evropi. Sa jedne strane usmeren ka nebu, a sa druge strane usmeren ka muzejskom primerku fotelje poziva vas da se udobno smestite i zadivljeni impozantnom konstrukcijom postanete svesni da se sedeći tu nalazite na samoj granici sa svemirom. Dovoljno je da izvan kupole paviljona bude vedra noć, i od pogleda u skrovite tajne svemira deli vas samo toliko koliko je potrebno da se nagnete i pogledate kroz okular. Ipak, dok sedim u fotelji i razmišljam da li će se čuvar kada se vrati ljutiti što sam bez pitanja zauzeo ovu idealnu poziciju za maštanje, iznad mene je kupola zatvorena, a sa spoljašnje strane je nagriza sloj rđe, teleskop iako ispravan više se ne koristi za posmatranja.

Beograd posmatran iz vazduha, na svom ćilimu urbanog mozaika kao jednu od nekoliko zelenih površina nosi Zvezdarsku šumu. Iako je na samo nekoliko minuta udaljenosti od saobraćajne buke koja odzvanja na Bogosloviji, u njoj vlada pravi šumski mir. Upravo zbog udaljenosti od grada 30tih godina prošlog veka, odabrana je da pruži utočište astronomima i prihvati astronomsku opservatoriju Beograda, a tadašnjoj opštini Veliki Vračar opservatorija se odužila time što je po zvezdarnici koja je na njoj izgrađena dobila ime Zvezdara.

Na pročelju glavne zgrade koja je zaštićeni spomenik kulture kao prva modernistička zgrada u Beogradu, mural „OMNIA IN NUMERO ET MENSURA“ nam poručuje da je sve u broju i meri. Direktor opservatorije dr. Gojko Đurašević tvrdi da su se mnoge stvari u opservatoriji promenile pa bi i mural mogao da bude korigovan: „Vidite, iako ovde piše da je sve u meri i broju, zahvaljujući razvoju računara i pristupačnosti merenjima koja se vrše u opservatorijama širom sveta, sve češće možemo da se sadržimo na prvom delu i kažemo da je sve u broju.“ 

Uz direktorovu kancelariju se nalazi velika biblioteka na čijem ulazu je statua Milana Nedeljkovića koji je osnovao opservatoriju 1887. godine i bio njen prvi direktor. Astronomska i meteorološka opservatorija su zajedno krenule sa radom, prvo u privatnoj kući trgovca Ernesta Gejzlera, a onda od 1891. godine u zgradi koja je izgrađena za tu svrhu, a u kojoj se danas u Karađorđevom parku nalazi meteorološka opservatorija. Tek od 1931. godine astronomska opservatorija se odvaja od meteorološke i seli se u današnju zgradu gde su prvi put postavljeni instrumenti koje je većim delom Nedeljković nabavio na račun ratne reparacije iz Nemačke. 

„Vidite ova skulptura je jedini oblik u kome je Nedeljković kročio u ovu zgrad., što je velika nepravda, jer njegova je zasluga što sve ovo postoji. Duga je priča kako i zašto na kraju nikada nije došao ni da pogleda kako izgleda Veliki refraktor koji je lično nabavio, ali smo obavezni da ga pomenemo svaki put kada govorimo o opservatoriji.“ Na ulasku u biblioteku odmah uz dovratak, na plafonu stoji okačena slika sazvežđa što razumem kao prirodno mesto za sliku u društvu onih koji su navikli da gledaju ka nebu. Stare drvene police popunjava više od 5000 knjiga i oko 100.000 periodičnih publikacija, a dodatan začin atmosferi su terarijumi sa starim instrumentima. 

Kompleks opseravtorije sa 6 paviljona danas je potpuno obrastao šumom i teško se prepoznaje na fotografijama iz 30tih na kojima je zabeležen kao nepregledna poljana. U blizini glavne zgrade, nalazi se veliki paviljon koji u sebi čuva Veliki refraktor pušten u rad 1932. godine kao jedan od najmoćnijih posmatračkih instrumenata u Evropi tog vremena. Sa zaposlenima proveravam poznate podatke o otkriću više od 200 dvojnih i višestrukih zvezdanih sistema, 43 planetoida, 8 posmatračkih kataloga, ali mi zaposleni skreću pažnju da bez obzira na neupitne uspehe tih otkrića valja biti obazriv. Zbog specifičnog položaja koji nauka može imati u društvu nekima od tih otkrića je pripisivan neprimereno veči značaj. Posebno svedočanstvo tome je članak u časopisu Vasiona iz 1980. godine o otkriću male planete iz 1937. godine koja je nazvana 1550 TITO. U tom članku jedan od bivših direktora opservatorije pokušava da poveže bitne tačke putanje planetoida sa datumima bitnim za Komunističku partiju Jugoslavije, čime veličajući to otkriće gotovo da mu daje astrološki ton.

 Zbog svetlosnog zagađenje do koga je dovelo širenje grada posmatranja su već 80-tih bila sve manje zastupljena, a od 1995. godine se može računati da su potpuno prestala. Kupole koje hvata rđa u sebi nose bezmalo jedan vek istraživačke istorije, ali osim istorije nauke one čuvaju i priče o stanju u društvu, političkim previranjima, a na fasadama i teleskopu se može primetiti i poneki ožiljak iz ratnih vremena. 

Dok se ne osposobi muzejska postavka koja će osim uloge svedoka istorije našeg društva imati cilj da inspiriše i motiviše mlade koji žele da se bave naukom, opservatorija otvara svoja vrata za posetioce svake poslednje subote u mesecu. Potrebno je prethodno se najaviti slanjem e-maila na adresu posete@aob.rs  i zakazati posetu u toku koje će vas ljubazno osoblje opservatorije provesti kroz paviljone i ispričati vam interesantne priče.