Lukač o sednici SB: Preko Srbije se prepliću interesi velikih sila, baš ih briga za 25 godina od bombardovanja

 U istom danu kad je održan još jedan bezuspešni dijalog Beograda i Prištine, trebalo je da bude održana i sednica Saveta bezbednosti UN o NATO bombardovanju 1999. godine, ali se to nije desilo, jer članice nisu usvojile dnevni red. Novinar Foneta Davor Lukač kaže da je za njega sve to "smešno", jer "šta može biti od sednice Saveta bezbednosti, oni ne usvajaju tamo nikakve rezolucije, ne usvajaju ništa, jer se to usvaja na drugom telu UN, i ta sednica može nešto da konstatuje i ništa drugo".

„Srbija je objekat oko kojeg se prepucavaju velike sile. Svojevremeno mi je pričao Vuk Drašković, koji je tada bio dopisnik Tanjuga iz Afrike, da bilo da slonovi vode ljubav ili se tuku, travi je svejedno, ona uvek bude povaljana. Tako i sad Srbija, preko nje se prepliću interesi velikih sila i baš ih briga za 25 godina od bombardovanja Srbije. Srbija je tu neki povod, pa ako prođe, prođe“, ocenio je Lukač.

Dodao je da „ovo što se dešava u Briselu to nije prvi put da se Srbiji to radi na današnji datum“.

„Moje mišljenje je da je Srbija predala sve što se tiče Kosova, i sad su samo unutrašnje opcije kako to realizovati i formalizovati prema našim građanima“, smatra Lukač i dodaje da Srbija ide „prema puzajućem priznanju Kosova, ali tu su Kina i Rusija koje to neće dozvoliti“.

Upitan da li nas muče iste muke sada kao i pre 25 godina, on kaže da danas naše muke nisu veće, jer nas sad niko ne bombarduje.

Priseća se samog početka bombardovanja, i kaže da je tog 24. marta trebalo da bude u Prištini.

Podseća da su prve bombe pale na Kuršumliju, a „pre toga su pale bombe na aerodrom Slatina i kasarnu Maršal Tito“, o čemu je on javio svojoj tadašnjoj redakciji u Tanjugu, ali, kako dodaje, oni su tu vest pustili 35 minuta kasnije, jer je morala da prođe cenzuru, najpre u Tanjugu, a onda i tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića.

Ističe da se treba prisetiti i onoga što je prethodilo bombardovanju, i da se treba osvrnuti na zlodela koja su činili Srbi na Kosovu. Pominje da su pljačkane albanske radnje, paljene, ubijani Albanci u Prištini.

„Te noći je ubijen advokat Bajram Keljmendi i njegova dva sina. Došle su paravojne snage, odvele ih i ubile. Jesu Srbi stradali, ali te zločine nije počinila ni vojska ni policija, došli su neki ljudi, odveli ih i doslovno streljali. Bitno je da o tome pričamo, nismo mi samo cvećke“, ukazuje Lukač.

Na pitanje da li bi procesuiranje pojedinačnih slučajeva pomerilo odnose Beograda i Prištine, on kaže da je frazeologija Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija ista.

„Kurti nikad nije rekao da treba da odgovara neki Albanac koji je činio zločine. S druge strane, imamo priču da je Kurti terorista, on je uhapšen 1998, kao organizator protesta. Tada poručnik policije, jer je tamo tada bila vojvođanska jedinica, Slovak naređuje Mađaru, da drži onog Boba Marlija, jer je Kurti tada imao istu kosu, on im je organizator. Kurti nije mogao da učestvuje u terorističkim napadima, jer je bio u zatvoru“, navodi Lukač.

Dodaje da su naše snage mnogo grešile na terenu, dok je NATO pratio svaki naš korak.

„Oni su pratili svaki potez, a naši su mislili da je dovoljno da napišu izveštaj, i to je to. Puno toga su naši grešili na terenu. Ne možete reći povukli smo punktove, ili smo sklonili tenkove, kad verifikatori idu po terenu i vide da se to nije desilo. Naši su išli logikom – ‘ma mi ćemo njih zavarati'“, navodi Lukač.