Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 23. mart,  2024. 

 1749 - Rođen je francuski astronom, matematičar i

fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih

udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti

Jupitera i Saturna, Sunčev sistem, oblik Zemlje, eliptičnost

putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao (Kant-Laplasova

teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće usijane gasovite

mase od koje su se odvojili delovi formirajući planete. Značajni

su i njegovi radovi na temu diferencijalnih jednačina (Laplasova

jednačina) i teoriji grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju

verovatnoće (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i

kratko  je bio ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela:

"Nebeska mehanika", "Prikaz sistema sveta", "Analitička teorija

verovatnoće",  "Pregled istorije astronomije".

        1801 - Nezadovoljni dvorski oficiri ubili su ruskog cara

Pavla I Petroviča Romanova, koga je na prestolu nasledio sin

Aleksandar I. Posle dolaska na vlast 1796, u strahu od ideja

Francuske revolucije, zaveo je policijski režim i uveo Rusiju u

"Drugu koaliciju" s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao

je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Aleksandra Suvorova u

Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda

nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se

1800. s "prvim konzulom" Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo

diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenjivanjem činovnika i

ograničavanjem privilegija dvorjana, okrenuo je protiv sebe dvorske

oficire, koji su organizovali zaveru i ubili ga.

        1842 - Umro je francuski pisac, oficir i diplomata Anri

Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od

tvoraca realističkog i psihološkog romana. Hroničar, analitičar 

i kritičar francuskog društva iz vremena restauracije. Privlačile 

su ga jake ličnosti poput Napoleona, ali je bio republikanac, 

iako je živeo u vreme Prvog carstva, Restauracije i Julske monarhije. 

Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije, borio se protiv 

rojalista, crkve, ali i građanskog morala. Na osnovu starih rukopisa, 

pri kraju života napisao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti. 

Ostavio je u rukopisu dnevnike i uspomene, dosta je pisao o slikarstvu 

i muzici. Dela: romani "Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski 

manastir", "Lisjen Leven", "Armansa", studije "Rasin i Šekspir", 

"Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i 

Firenca".

        1861 - Grof Kamilo Benso di Kavur, borac za ujedinjenje

Italije, prethodno prvi ministar Sardinije (Pijemonta) postao je 

prvi predsednik vlade ujedinjene italijanske države.

        1862 - Umro je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič

Neselrode, ministar inostranih poslova Rusije od 1822. do 1856.

Vodio je izrazito reakcionarnu politiku oličenu u Svetoj alijansi,

(osnovana posle Bečkog kongresa 1815 sa ciljem odlučnog suzbijanja

svake vrste revolucionarnih tendencija). Odgovoran je za ulazak

Rusije 1853. u Krimski rat protiv Osmanskog carstva, kojem su se

potom pridružili Francuska, Velika Britanija i Sardinija

(Pijemont). Posle ruskog poraza 1856. podneo je ostavku.

        1863 - Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, 

član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, 

ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, 

a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko 

društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske 

kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole 

za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva 

privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", 

"Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka 

s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške 

Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis 

nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom 

šarijažu u istočnoj Srbiji".

        1881 - Rođen je francuski pisac Rože Marten di Gar,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao

francusko građansko društvo početkom 20. veka. Dela: romani "Žan

Boroa", "Porodica Tibo", komedija "Testament čiča-Lelea", crtice

iz seljačkog života "Stara Francuska".

        1887 - Rođen je francuski slikar španskog porekla Hose

Viktorijano Gonsales, poznat kao Huan Gris, pionir stila poznatog

kao sintetički kubizam. U početku je stvarao pod uticajem zemljaka

Pabla Pikasa, a docnije je pronašao originalan izraz, na granici

apstrakcije.

1897 – Rođen je Bela Hamvaš, mađarski pisac. 

U Budimpešti je studirao filologiju i germanistiku. U međuratnom 

periodu bavio se žurnalistikom, prevođenjim, da bi potom postao 

bibliotekar, objavljujući pritom brojne eseje na temu književnosti, 

umetnosti, filozofije. Zbog specifičnog tradicionalističkog pristupa, 

sve do 1987. nije objavljivan u Mađarskoj. Iako je radio kao 

nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, potom kao magacioner, 

ekonom, zemljoradnik, sve vreme je pisao i prevodio, čak i sa 

klasičnih jezika poput sanskrita, hebrejskog, starogrčkog. Bio je 

esejista retke erudicije, i suvereno je pisao o književnosti, drevnim 

religijskim i filozofskim delima, mističnim iskustvima, ali i lepotama 

svakodnevice. Kada su njegova dela postala poznata 1990, posthumno 

dobija nagradu "Košut". Dela: "Scientia sacra, duhovna baština drevnog 

čovečanstva", "Patam" I-III, roman "Karneval", "U određenom pogledu", 

"Filozofija vina", "Naime"

        1900 - Rođen je nemački filozof Erih From. Kritički je

tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je

iz Nemačke pred nacizmom. Dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za

sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i

psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda

Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete

kao bogovi".

        1903 - U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i

radnika protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, u kojima su 

se istakli socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u

Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest

ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranta, protiv 27 podignuta

je optužnica, a Tucović i Keclerović su pobegli u Austrougrasku.

        1908 - Rođena je američka filmska glumica Lusil Lesier,

poznata kao Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda

tridesetih godina 20. veka. Filmovi: "Mildred Pirs" (Oskar), "Lice

jedne žene", "Humoreska", "Prokletnici ne plaču", "Strah", "Nežna

pesma", "Demonska žena", "Šta se dogodilo Bebi Džejn".

        1910 - Rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava,

koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik

dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spojio japansku

tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga

nazvali "teno (car) japanske kinematografije". Filmovi: "Rašomon",

"Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Idiot", "Živeti", "Na dnu",

"Dodeskaden", "Dersu Uzala", "Kagemuša", "Ran", "Madadajo".

        1912 - Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun,

konstruktor nacističkih raketnih projektila "Fau-1" i "Fau-2",

kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija.

Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom

raketnih projektila "Redstoun" i "Jupiter C", kojim je 1958.

lansiran prvi američki veštački satelit "Eksplorer-1".

        1918 - Gigantski nemački top "Velika Berta" bombardovao

je u Prvom svetskom ratu Pariz s više od 100 kilometara razdaljine.

        1919 - Benito Musolini je napustivši Socijalističku

partiju osnovao stranku pod nazivom "Fasci italiani di

combattimento" odnosno fašističku partiju.

        1921 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca

Donald Malkolm Kembel, koji je 1964. postavio svetski rekord u

vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas. Poginuo je 1967.

vozeći čamac "Plava ptica" s mlaznim motorom na jezeru Koniston u

Velikoj Britaniji, u pokušaju da još jednom pomeri granicu brzine.

Čamac je dostigao brzinu novog svetskog rekorda na vodi od 527,9

kilometara na čas, ali je rekorder to platio životom.

        1933 - Nemački Rajhstag (skupština) usvojio je Zakon o

punomoći, kojim su kancelaru Adolfu Hitleru data diktatorska

ovlašćenja do 1937. ali se pokazalo da je vremensko ograničenje

diktature obmana, jer su ubrzo zbrisane sve demokratske tekovine.

        1942 - Počelo je izbacivanje iz kuća Amerikanaca

japanskog porekla na zapadnoj obali SAD i njihovo prebacivanje u

logore u kojima su bili zatočeni od strane vlasti SAD tokom Drugog

svetskog rata.

        1945 - Američke i britanske trupe prešle su u Drugom

svetskom ratu reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost

Nemačke.

        1948 - Umro je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič 

Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od

najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je

najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po

dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno

s grupom intelektualaca sličnih nazora proteran. Potom se vratio

hrišćanstvu, mada su pojedini njegovi stavovi ostali neprihvatljivi 

za crkvene zvaničnike. Rusiju je nevoljno napustio 1922. Veoma 

plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem 

periodu sebe smatrao "Hrišćanskim socijalistom". Dela: 

"Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija 

slobode", "Čovek i mašina", "Izvori i smisao ruskog komunizma", 

"O čovekovom ropstvu i slobodi", "Novo srednjovekovlje".

        1950 - Stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske

meteorološke organizacije. Osnovana je s ciljem lakšeg stvaranja 

svetske mreže stanica za meteorološka osmatranja kao i održavanja 

sistema za brzu razmenu informacija o vremenskim prilikama. Ovaj 

dan prihvaćen je docnije kao - Dan meteorologije

        1953 - Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član

Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke

škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u

Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i

medalje niza državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više

javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu

Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu

Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

        1956 - Pakistan je prema novom ustavu postao islamska

republika.

        1966 - Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom,

što je nakon četiri veka potpune distance bio prvi susret

poglavara Anglikanske i Rimokatoličke crkve.

1972 - Preminula je Dušica Spasić, medicinska sestra. 

Dušica je bila mlada medicinska sestra na traumatološkom odeljenju 

Prve hirurške klinike u Beogradu, koja je tragično stradala tokom 

epidemije velikih boginja 1972. u tadašnjoj Jugoslaviji. Zarazu je 

doneo muslimanski hodočasnik Ibrahim Hoti sa Kosova koji je boravio 

u Meki. U znak sećanja na Dušicu Spasić koja je nesebično obavljala 

svoju dužnost u teškim vanrednim okolnostima, dodeljuje se nagrada 

nazvana po njoj, za posebno zalaganje medicinskih sestara.

        1980 - U Zapadnoj Nemačkoj osnovana je politička stranka

"Zeleni pokret" u sklopu novog globalnog fenomena borbe za zaštitu

prirode.

        1983 - Umro je dr Barni Klark, prvi čovek kojem je 112

dana ranije ugrađeno veštačko srce.

        1983 - Predsednik SAD Ronald Regan obelodanio je postojanje

namere za izgradnju novog sistema odbrane zasnovanog na svemirskoj

tehnologiji, poznatog po nazivu "ratovi zvazda". Ispostaviće se da 

su "ratovi zvazda" bili propagandni trik i element psihološkog 

rata bez ikakve realne osnove.

        1984 - Umro je mađarski pisac Zoltan Čuka, koji je

najveći deo stvaralaštva posvetio prevođenju na mađarski dela

pisaca srpskog jezika, od Njegoša do savremenih, ukupno više od 

stotinu knjiga. Dela: "Istorija književnosti jugoslovenskih naroda",

"Zvezdana prašina" (antologija lirike na srpskom jeziku), zbirke

poezije "Putevi", "Ognjeno zvono", "Moje dve domovine".

        1994 - Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne

institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio, ubijen je na

predizbornom mitingu u Tihuani. Godinu dana potom, pod optužbom da

je umešan u atentat, uhapšen je Raul Salinas, brat meksičkog

predsednika Karlosa Salinasa, pokazalo se neosnovano.

        1994 - U Sibiru se srušio ruski putnički avion tipa

"erbas A-310", koji je leteo u Hongkong, a udes nije preživeo niko

od 75 putnika i članova posade.

        1995 - Za prvog generalnog direktora Svetske trgovinske

organizacije izabran je Italijan Renato Ruđero, čemu su prethodili

meseci političkih pogađanja i sporova, između razvijenih i

zemalja u razvoju. Preuzimajući dužnost, Ruđero se založio za

veće otvaranje tržišta i liberalizaciju trgovine "s ciljem

poboljšanja globalnog prosperiteta".

        1996 - Li Teng Hui preuzeo je dužnost predsednika Tajvana,

kao prvi demokratski izabrani lider tog kineskog ostrva.

        1998 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je predsednika

vlade Viktora Černomirdina kao i njegov kabinet.

        1999 - Predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio je zahtev

da prihvati strane trupe pod vođstvom NATO na Kosovu i Metohiji,

posle čega je specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk odmah

otputovao u središte NATO u Briselu. Generalni sekretar NATO Havijer

Solana potom je aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara,

a vlada SRJ je zbog pretnji vojnom agresijom proglasila stanje

neposredne ratne opasnosti.

        1999 - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je

posetu SAD zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši

iznad Atlantskog okeana posadi aviona kojim je leteo ka Vašingtonu

da letelicu vrati u Moskvu.

        1999 - U glavnom gradu Paragvaja Asunsionu atentator je

ubio potpredsednika te južnoameričke zemlje Luisa Mariju Arganu.

        2001 - Ostaci ruske svemirske stanice "Mir" pali su u Tihi

okean, čime je posle 15 godina okončana misija te kosmičke

laboratorije.

        2004 - Šveđanin srpskog porekla Mijailo Mijailović,

ubica švedske ministarske inostranih poslova Ane Lind, osuđen je

na doživotni zatvor.

        2006 - Utopilo se 127 putnika, nakon što je brod koji je

prevozio 150 putnika potonuo u luci Kribi u Kamerunu. Brod je plovio

iz nigerijske luke Oron u luku Džentil u Gabonu, a putnici su bili

državljani Nigerije, Burkine Faso, Benina i Malija.

        2007 - U borbama između vojske i pripadnika Tamilskih

tigrova, na severozapadu Šri Lanke, poginule su najmanje 23 osobe.

        2007 - Zvaničnici Madagaskara saopštili su da je najmanje

69 osoba poginulo, a više desetina hiljada je ostalo bez krova nad

glavom, posle ciklona koji je prethodnih dana besneo Madagaskarom. 

U oluji je srušeno 3.619 kuća, više vladinih ustanova, škola i

mostova.

        2007 - Iranske vlasti zarobile su 15 britanskih marinaca,

pod optužbom da su se nalazili u iranskim teritorijalnim vodama.

Britanska mornarica objavila je da su se vojnici nalazili tri

kilometra duboko u iračkim vodama u kanalu Šat-el-Arab.

        2008 - Umro je Boris Dvornik, jedan od najpopularnijih

glumaca negdašnje Jugoslavije. Posle mature u Srednjoj glumačkoj

školi u Novom sadu studirao je Kazališnu (pozorišnu) akademiju u

Zagrebu. Glumio je u preko 40 filmova, i čak 20 serija snimanih u

Hrvatskoj i Srbiji. Iako upamćen kao zvezda komedija, nastupao  je

u raznim filmskim, pozorišnim i televizijskim žanrovima. Tokom

90-ih bio je poslanik HDZ u Saboru Hrvatske. Filmovi: "Deveti krug",

"Martin u oblacima", "Prekobrojna", "Most", "Sutjeska", "Neretva".

2011 – Umrla je Elizabet Tejlor, britansko američka glumica, 

holivudska legenda, jedna od najvećih filmskih zvezda uopšte. Posebno 

je upamćena po ulogama u klasicima kao što su "Kleopatra", "Mačka 

na usijanom limenom krovu" i "Ko se boji Virdžinije Vulf?". Na vrhuncu 

slave nalazila se tokom 50-ih i 60-ih, kada je četiri puta za redom, 

bila nominovana za Oskara, koji je dobila 1961. a drugi put šest 

godina kasnije.

2015 - Preminuo je Li Kuan Ju, dugogodišnji predsednik vlade 

i tvorac modernog Singapura. Često kritikovan zbog autoritarnosti, 

Li je čvrstom rukom transformisao mali lučki grad, bez ikakvih resursa, 

u globalni trgovinski i finansijski centar. Predsednik vlade bio je od 

1959. do 1990, ali je sve do 2011. njegov autoritet u toj zemlji bio 

presudan.

2019 - Grupa pripadnika naroda Dogoni izvršila je masovni 

zločin u selu Ogosagu, u centralnom Maliju, nad pripadnicima naroda 

Fulani. Poginulo je 160 osoba a 55 je ranjeno. Fulani važe za grupaciju 

koja podržava islamske ekstremiste, povezane s teroristickim 

aktivnostima, dok su Dogoni izrazito lojalni vojsci Malija.

2021 - Ever Given, ogroman transportni brod, koji se kretao 

iz Malezije put Roterdama, zatvorio je Suecki kanal, nasukavši se delom, 

najverovatnije usled peščane oluje. Punih šest dana trajali su napori 

da se plovilo dužine 400 metara, koje inače plovi pod panamskom zastavom, 

vrati u normalnu poziciju kako bi promet kanalom ponovo bio omogućen.

2022 - Talibanske vlasti u Avganistanu saopštile su da neće otvoriti 

srednje škole za žensku decu, kako je rečeno, dok se ne izradi program koji 

će biti usklađen sa islamskim pravnim normama. Međunarodna zajednica međutim uslovila je priznanje aktuelnog talibanskog režima pođednakim pravom na obrazovanje bez obzira na pol.

2022 - Umrla je Medlin Olbrajt, bivši diplomata i državni sekretar 

SAD, ženska osoba na najvišoj funkciji u istoriji američke administracije. 

Na najvišim pozicijama se nalazila u vreme Bila Klintona kada je bila 

najoštriji zagovornik vojne intervencije protiv Srbije odnosno SRJ. Bučno 

je  podržavala separaciju Kosova, do kraja života, gde je imala i poslovne 

interese.