Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 21. mart 2024. 

1556 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer spaljen je

na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice

Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo

je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio "Opšti molitvenik" na

engleskom.

        1685 - Rođen je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah,

jedan od najznačajnijih u istoriji muzike. Za života je više

cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson

otkrio njegovu vrednost izvođenjem "Muke po Mateji". Bahov veliki

opus - delom izgubljen, jer je posle smrti 1750. pao u zaborav -

osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je

više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija,

tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo,

violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni

polifoni stil, usavršivši i produbivši sredstva muzičkog izraza,

posebno kontrapunkt, harmoniju i instrumentaciju - njegovo

stvaralaštvo sinteza je dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i

instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije "Imao sam mnogo

jada", "Hristos je ležao u samrtnim mukama", "Snažna tvrđava je

naš Bog", "Misa u h molu", "Božićni oratorijum", "Magnifikat",

"Muka po Jovanu", "Muka po Mateji", svetovne kompozicije "Kantata o

kafi", "Seljačka kantata", "Francuske svite", "Engleske svite",

"Dobro temperovani klavir", "Italijanski koncert", "Goldberg

varijacije", "Hromatska fantazija i fuga", šest "Brandeburških

koncerata", "Umetnost fuge", "Trostruki koncert" za flautu, violinu

i klavir.

        1804 - Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski

krivični i građanski zakonik, kojim je car Napoleon I, tada

"doživotni konzul", reformisao pravosuđe.

        1806 - Rođen je meksički državnik Benito Pablo Huares,

poreklom iz seljačke indijanske porodice, koji je kao predsednik od

1858. do 1865. i od 1867. do 1872. doneo zakon o odvajanju crkve od

države i sproveo niz mera značajnih za socijalni i ekonomski

razvitak zemlje. Od 1858. u trogodišnjem građanskom ratu predvodio

je borbu protiv reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu

vladu. Tokom francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio je

borbu za nezavisnost zemlje, okončanu porazom intervencionista i

streljanjem njihovog eksponenta cara Maksimilijana Habzburškog.

        1829 - U zemljotresu u Španiji poginulo je 6.000 lica.

        1831 - Austrijska vojska zaputila se u Italiju kako bi

ugušila revolucionarne tendencije.

        1839 - Rođen je ruski kompozitor Modest Petrovič

Musorgski, član kompozitorske grupe "Velika petorica", predstavnik

ruske nacionalne muzičke škole. Dela: opere "Boris Godunov",

"Hovanščina", "Soročinski sajam", ciklus solo pesama "Dečja

soba", klavirska kompozicija "Slike sa izložbe", orkestarska

kompozicija "Noć na golom brdu".

        1871 - Kancelar Oto fon Bizmark otvorio je prvu sednicu

Rajhstaga (Skupštine) novostvorenog Nemačkog carstva.

        1884 - U Francuskoj su legalizovani sindikati.

        1913 - Rođen je Ivan Goran Kovačić, pesnik, hrvatski 

pisac i novinar, autor potresne poeme "Jama" o zločinima hrvatskih 

ustaša nad Srbima, kao i dela "Štrajk u fabrici štrebera", 

"Humoreske i satire", "Par nas s Parnasa". Ubili su ga četnici 

u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, kod sela Vrbnice 

nedaleko od Foče.

        1918 - Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu

počela je druga bitka na Somi.

        1918 - Umro je srpski političar i pravnik Gligorije-Giga

Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske

akademije. Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim

je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac,

naročito iz međunarodnog javnog prava. Dela: "Enciklopedija

prava", "Sistem rimskog privatnog prava", "Priroda državine",

"Današnje ratno pravo", "Današnje diplomatsko i konzularno pravo",

"Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi".

        1919 - Proglašena je Sovjetska Mađarska Republika,

stvorena bez krvoprolića. Predsednik vlade je postao socijalista

Šandor Garbai, a komesar za spoljne poslove vođa komunista Bela

Kun. Vlada je nacionalizovala industrijska, rudarska i saobraćajna

preduzeća, banke i trgovinu, uvela osmočasovno radno vreme i druge

socijalne mere. Republika je pala avgusta 1919. nakon vojne

intervencije Čehoslovačke i Rumunije. Kraljevina Srba, Hrvata i

Slovenaca odbila je da učestvuje u intervenciji uprkos snažnom

pritisku Pariza i Londona.

        1945 - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu

bombardovali središte Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo

više od 70 nemačkih nacista. Tom prilikom pogođena je i lokalna

francuska škola, pri čemu je usmrćeno 86 učenika i učenica, 

kao i 10 kaluđerica.

        1952 - Kvame Nkrumah postao je šef vlade Zlatne Obale

(docnije Gana), tada još britanske teritorije, kao prvi Afrikanac 

južno od Sahare na položaju predsednika vlade.

        1960 - Rođen je brazilski automobilski as Ajerton Sena,

trostruki prvak sveta u "Formuli 1" - 1988, 1990. i 1991. U Brazilu

je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na

stazi u Imoli, tokom trke za "Gran pri San Marina", doživljena je

kao nacionalna tragedija.

        1960 - U južnoafričkom gradu Šarpvil, Transval, 

policija je ubila 69 i ranila više od 180 crnih demonstranata 

koji su protestovali protiv diskriminatorskih zakona. Tim povodom 

21. mart proglašen je međunarodnim Danom borbe protiv aparthejda.

        1963 - Zatvoren je zloglasni zatvor Alkatraz u zalivu San

Franciska.

        1973 - Na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti UN u

Panami SAD su stavile veto na rezoluciju kojom je zahtevano da

Vašington vrati Panami suverenitet nad zonom Panamskog kanala.

        1975 - Vlada vođe pučista u Etiopiji potpukovnika Mengistu 

Haile Marijama saopštila je da je ukinuta 3.000 godina stara carevina. 

Poslednji negus (car) Haile Selasije, iako simbol borbe za slobodu 

te drevne afričke zemlje, ubijen je, a Etiopiju je od tada predvodila

komunistički opredeljena vojna uprava.

        1977 - Premijer Indije Indira Gandi dala je ostavku pošto

je na izborima izgubila mesto u skupštini.

        1985 - Umro je engleski pozorišni i filmski glumac Majkl

Redgrejv. Posebno se isticao suptilnošću u karakterizaciji likova

i izvrsno je vladao jezikom. Filmovi: "Gospođa koja nestaje", "Smrt

noći", "Brauningova verzija", "Važno je zvati se Ernest",

"Usamljenost trkača na duge staze", "Juriš lake konjice", "Demoni".

        1990 - Namibija (bivša Jugozapadna Afrika) posle 75 godina

stekla je nezavisnost od Južne Afrike.

        1990 - U etničkim sukobima između Rumuna i Mađara u

rumunskom gradu Tirgu Mureš poginulo je šest lica.

        1991 - Pad saudijskog transportnog aviona u Kuvajtu nije

preživeo niko od 92 senegalska vojnika i šest saudijskih članova

posade.

        1997 - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton

saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale

obe zemlje.

        1998 - Umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova,

vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.

Debitovala je 1928. u "Kirov teatru", odmah iskazavši raskošan

talenat, posle čega je ubrzo postala prvakinja "Boljšoj teatra".

Briljantno je tumačila vodeće role u baletima "Labudovo jezero",

"Uspavana lepotica", "Krcko oraščić", "Žizela", "Pepeljuga",

"Romeo i Juluja". Po okončanju igračke karijere postala je

baletski pedagog u koreografskoj školi "Boljšoj teatra".

        1999 - Teroristi takozvane OVK su u napadu na policijsku

patrolu u centru Prištine ubili četvoricu policajaca.

        2000 - Papa Jovan Pavle II doputovao je u Izrael, u prvu

zvaničnu posetu jevrejskoj državi jednog rimokatoličkog

poglavara.

        2000 - Tajvanska skupština izglasala je ukidanje zabrane

direktne trgovine, saobraćaja i poštanskih veza sa Kinom, koja je

važila 50 godina.

        2002 - U eksploziji ispred američke ambasade u Limi

ubijeno je devet ljudi, što nije omelo planiranu posetu predsednika 

SAD Džordža Buša.

        2003 - Prilikom pada helikoptera na iračkoj granici,

poginulo je osam britanskih i četiri američka vojnika, što 

su prve poznate žrtve među napadačima na Irak.

        2003 - Umro je Ivo Kušanić, novinar, karikaturista, 

slikar, jedan od najzapaženijih jugoslovenskih karikaturista 

20. veka. Karikature je počeo da objavljuje u "Ježu", gde je 

dobio prvo zaposlenje. Od 1962. do odlaska u penziju 1988. radio 

je u "Politici" i "Ilustrovanoj politici".

        2004 - U sukobu nepalskih trupa sa maoističkim

pobunjenicima poginulo je najmanje 500 pobunjenika i 18 vojnika 

i policajaca.

        2007 - Najmanje 31 osoba je izgubila život u odronima

zemljišta izazvanim obilnim kišama u pakistanskom delu Kašmira.

2013 - Vođa kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan pozvao 

je na prekid vatre. Poruku Abdulaha Odžalana, koji je apel uputio 

iz turskog zatočeništva, pročitao je na trgu u Dijarbakiru jedan 

kurdski poslanik okupljenima na proslavi Kurdske nove godine. Tokom 

tri decenije oružane borbe Kurda, poginulo je, prema procenama, 

oko 45.000 ljudi.

2014 - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon 

na osnovu kojeg je poluostrvo Krim ponovo postalo deo Rusije.

2021 - Prilikom ispraćaja umrlog predsednika Tanzanije 

Džona Magufulija, na stadionu Uhuru u Dar es Salamu, u stampedu 

koji je usledio pošto se urušio deo građevine, 45 osoba je poginulo. 

Magufuli, omiljeni predsednik Tanzanije, na čelu te zemlje nalazio 

se od 2015, do smrti.