Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 29. mart,  2024. 

        1461 - U najkrvavijoj bici Rata dveju ruža u Engleskoj,

oko 36.000 vojnika pod zastavom dinastije Jork porazilo je kod

Toutona u Jorkširu oko 40.000 vojnika armije dinastije Lankaster,

osiguravši time engleski presto Edvardu IV.

        1772 - Umro je švedski mistik, filozof i prirodnjak

Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja.

O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu "Snovi jednog

duhovnika". Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se "Društva

svedenborgijanaca", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima.

Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: "Opera philosophica et

mineralia", "Arcana coelestica", "De nova Hierosolyma".

        1792 - Umro je švedski kralj Gustav III, 13 dana pošto je

atentator pucao na njega u operi u Stokholmu. Od stupanja na presto

1771. vladao je čvrstom rukom, ali je bio i veliki pokrovitelj

umetnosti. Ratovao je protiv Rusije od 1788. do 1790. i bezuspešno

je pokušavao da zauzme Sankt Peterburg. Inspirisan atentatom na

njega, Đuzepe Verdi je napisao operu "Bal pod maskama".

        1809 - Švedski kralj Gustav IV morao je da abdicira posle

serije poraza švedskih trupa u ratu sa Danskom.

        1814 - U Danskoj su Jevreji zakonom izjednačeni u pravima

sa ostalim građanima.

        1848 - Počeo je trogodišnji rat Danske sa Pruskom u kojem

su Danci pretrpeli poraz i izgubili veliki deo teritorije na jugu

poluostrva Jitland.

        1849 - Velika Britanija je na osnovu sporazuma s radžom od

Lahora anektirala Pendžab i pripojila ga Indiji.

        1864 - Grčka je povratila suverenitet nad ostrvima u

Jonskom moru, do tada pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.

        1867 - Velika Britanija je od Kvebeka, Ontarija, Nove

Škotske i Nju Branzvika formirala dominion Kanadu, u koji su 

1878. uključene ostale britanske teritorije severne Amerike izuzev

Njufaundlenda. Vestminsterskim statutom Kanada je 1931. postala

dominion u sastavu britanskog Komonvelta, a konačne granice 

dobila je 1949. priključenjem Njufaundlenda.

        1891 - Umro je francuski slikar Žorž Sera, osnivač i

glavni predstavnik škole poentilista ili divizionista, koji se

više oslanjao na nauku o svetlosti nego na neposredno opažanje.

Nanosio je na platno mnoštvo sitnih tačaka čistih boja spektra,

koje se u oku posmatrača slivaju u šare i tonove. Najčešće 

je slikao pejzaže, prizore iz cirkusa ili sa kupališta.

        1894 - Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Mihailo Avramović osnovao je u Vranovu kod Smedereva prvu srpsku

zemljoradničko-kreditnu zadrugu. Ubrzo je pokret osnivanja zadruga

u Srbiji uzeo maha i 1895. stvoren je Glavni savez zemljoradničkih

zadruga.

        1895 - Rođen je Stanislav Krakov, srpski književnik,

novinar, filmski stvaralac. Njegov otac, rodom Poljak, došao je u

Srbiju kao vojni lekar. Stanislav je, kao gimnazijalac, po izbijanju

Prvog balkanskog rata 1912. s nepunih 17 godina pokušao je da se

priključi srpskoj vojsci, ali je, pošto je zbog mladosti odbijen,

stupio u dobrovoljce Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i I Svetskog rata

izašao je s najvišim srpskim i savezničkim  odlikovanjima.

Apsolvirao je prava 1924. Spadao je među najuticajnija  i

najpopularnija "pera" u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije.

Uređivao je "Vreme"(1934-38), "Naša krila"(1924-39), "Telegram".

Bio je direktor Radio-Beograda (1940-41). Kao književnik postao  

je poznat dvadesetih ratnim romanom "Krila". Bavio se i filmskim

stvaralaštvom - autor je poznatog filma "Za čast otadžbine". 

Svojim sredstvima osnovao je muzej čija su centralna tema bile 

starine Južne i Stare Srbije. Tokom Drugog svetskog rata podržavao 

je generala Milana Nedića, otuda je ostatak života proveo u bedi 

u Francuskoj. Književna kritika njegova dela smatra najvišim dometom 

srpske ratne proze. Dela: "Kroz buru", "Krila", "Kroz Južnu Srbiju", 

"Naše  poslednje pobede", "Plamen četništva", "Prestolonaslednik 

Petar", "Crveni Pjero", "General Milan Nedić", "Život čoveka na 

Balkanu" (autobiografija).

        1899 - Rođen je šef zloglasne sovjetske političke

policije NKVD i potpredsednik vlade Sovjetskog Saveza Lavrentij

Pavlovič Berija. Rukovodio je sistemom logora (GULAG) u kojima 

su bili zatočeni milioni ljudi. Postoje ozbiljne sumnje da je 

otrovao Staljina. Uhapšen je sredinom 1953. posle smrti Staljina, 

pod optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast, i streljan je 

decembra 1953.

        1902 - Rođen je engleski kompozitor Vilijam Tarner Volton,

tvorac osećajne i lirske muzike neoromantičarskog stila. Posebno

je značajan po orkestarskim kompozicijama, koje se odlikuju dugom

melodijskom linijom, bogatom harmonijom i složenim ritmom. Dela:

melodrama "Fasada", oratorijum "Baltazarov pir","Koncert za

violinu".

        1903 - Srpski kralj Aleksandar Obrenović zabranio je

"Radničke novine", glasilo Srpske socijaldemokratske partije. Povod

su bile martovske demonstracije protiv vladavine Obrenovića, a list

je u junu 1903. posle ubistva Kralja i njegove supruge Drage i pada

dinastije Obrenović, ponovo počeo da izlazi.

        1912 - Engleski polarni istraživač Robert Falkon Skot

umro je od zime i gladi pri povratku sa Južnog pola, gde je stigao

13. januara 1912, četiri sedmice posle Norvežanina Rualda

Amundsena. Spasilačka ekipa pronašla je kasnije smrznuta tela

članova njegove ekspedicije, rđavo opremljene za veliki poduhvat,

nadomak jedne od stanica za snabdevanje u ledenoj pustoši

Antarktika, kao i dnevnik u kojem je opisana njihova agonija.

        1945 - Vlada Sovjetskog Saveza zvanično je priznala vladu

Demokratske federativne Jugoslavije. Pre nje vladu nove Jugoslavije

priznale su Velika Britanija i SAD.

        1946 - Novim ustavom Zlatna Obala (sada Gana) postala 

je prva britanska kolonija u Africi sa afričkom većinom u

parlamentu, ali je na punu nezavisnost čekala još 14 godina.

        1956 - Odlukom Gradskog veća u Novom Sadu je osnovano

"Sterijino pozorje", povodom 150 godina od rođenja i stogodišnjice

smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Svake godine u

maju, u Novom Sadu, se organizuje "Sterijino pozorje" i ono je

znatno doprinelo unapređenju pozorišne umetnosti kod Srba kao 

i razvitku dramske književnosti.

        1967 - Porinuta je prva francuska nuklearna podmornica.

        1972 - Bolivija je proterala 119 članova sovjetske

ambasade u La Pazu, optuživši Moskvu da finansira levičarske

pobunjenike.

        1974 - Prve fotografije Merkura snimio je američki

veštački satelit "Mariner 10".

        1990 - Premijer Australije Bob Houk dobio je izbore,

postavši prvi laburista koji je četiri puta uzastopno osvojio

položaj šefa vlade.

        1994 - Hrvatska i Republika Srpska Krajina potpisale su

prekid vatre kojim je trebalo da bude okončan građanski rat, ali

je režim u Zagrebu na kraju pribegao oružanoj sili, okupiravši

Zapadnu Slavoniju početkom maja 1995, a ostale delove RSK, izuzev

Sremsko-baranjske oblasti, početkom avgusta 1995.

        1997 - Poginulo je više od 50 albanskih izbeglica koji su

bežali zbog krvavih nereda u Albaniji, zahvaćenoj antivladinom

pobunom, kada je brodić u kojem su se nalazili potonuo posle sudara 

sa italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu u blizini italijanske 

obale.

        1999 - Komandant Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne

odbrane Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Spasoje Smiljanić

saopštio je da su u prvoj sedmici agresije NATO na Srbiju (SRJ)

jedinice pod njegovom komandom oborile sedam neprijateljskih aviona,

uključujući američki "F-117 A", tri helikoptera, tri bespilotne

letelice i 30 krstarećih raketa.

        2003 - Umro je sovjetski i ruski general Kerim Kerimov, 

jedan od tvoraca sovjetskog svemirskog programa. Stručnjak za 

raketnu tehnologiju, Kerimov je razvijao rakete tokom Drugog 

svetskog rata, a kasnije je odigrao odlučujuću ulogu u ranom 

razvoju sovjetskog svemirskog programa. Imao je ključnu ulogu 

i u razvoju svemirskih letova s posadom, a nadgledao je i 

izgradnuju orbitalne svemirske stanice "Mir". Na osnovu naloga 

sovjetskih vlasti, ime generala Kerimova držano je u najstrožoj 

tajnosti tokom najvećeg dela njegove karijere.

        2004 - Irska je postala prva zemlja u Evropi koja je

zabranila pušenje u pabovima, restoranima, hotelima i na radnim

mestima.

        2004 - NATO je zvanično proširen na sedam novih zemalja

istočne i jugoistočne Evrope, sa dotadašnjih 19 na 26. Nove

članice postale su Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija,

Rumunija, Slovačka i Slovenija.

        2007 - U udesu ribarskog broda koji je potonuo u blizini

obale Gvineje, nedaleko od prestonice Konakri, od oko 120 putnika

prilikom potonuća, 36 je preživelo.

        2008 - Najmanje 65 rudara poginulo je pošto se posle

obilnih kiša urušio rudnik poludragog kamena u Tanzaniji. Rudnik

poludragog kamena po imenu Tanzanit, čija nalazišta postoje samo 

u toj istočnoafričkoj zemlji, nalazi se četrdesetak kilometara

jugoistočno od grada Aruše, na severoistoku Tanzanije.

        2008 - Umro je Rajko Mitić, proslavljeni srpski fudbaler.

Sportsku karijeru započeo je 1938. u BSK-u, nastavio je tokom rata,

da bi kada je osnovana Crvena Zvezda 1945. postao njen prvi kapiten.

Kao kapiten Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka

Jugoslavije, a Kup Jugoslavije četiri puta. Za reprezentaciju je

nastupio u 59 navrata. Od 1967. do 1970. bio je selektor

reprezentacije tadašnje Jugoslavije.

        2009 - Umro je francuski kompozitor Moris Žar, dobitnik 

čak tri Oskara za filmsku muziku: za "Lorensa od Arabije (1962),

"Doktora Živaga (1965) i "Put za Indiju" (1982). Sarađivao je  

sa mnogim velikim režiserima kao što su Alfred Hičkok, Džon

Hjuston, Lukino Viskonti i Piter Vir. Autor je muzike za 150

filmova među kojima su i hitovi "Godina opasnog življenja",

"Gorile u Magli" i "Društvo mrtvih pesnika".

        2010 - U Moskvi, na stanicama metroa "Lubjanka" i "Park 

kulture" dogodili su se teroristički napadi žena samoubica, pri

čemu je preko 100 osoba povređeno a konačni bilans je pokazao 

da je poginulo 40 osoba. Akt su izveli islamski teroristi sa 

Kavkaza.

2017 – Velika Britanija formalno je predala pismo kojim 

je započeo proces izlaska Britanije iz EU. Ambasador Ujedinjenog 

Kraljevstva u Briselu Tim Barou, predsedniku Evropskog saveta 

Donaldu Tusku uručio je pismo britanske vlade kojim se EU 

zvanično obaveštava o nameri Velike Britanije da napusti Uniju. 

 

2019  - Preminuo je Dobrica Erić, srpski pesnik, prozni 

i dramski pisac. Rođen u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, 

kod Gornjeg Milanovca, Erić je bio bio poeta rodne Šumadije, 

karakterističnog toplog izraza, slikar prirode, sela, detinjstva, 

ljubavi. Završio je četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici 

i oprobao sreću, kako je sam govorio, u mnogim zanatima. Prvu zbirku 

poezije objavio je 1959. godine, da bi tokom života obelodanio 

više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica. 

Brojne njegove pesme uključene su u čitanke, antologije, 

školske lektire.

2020 - Preminuo je Kšištof Penderecki, poljski kompozitor 

i dirigent. Najznačajniji je predstavnik modernizma i avangarde 

u poljskoj muzici, uz Vitolda Lutoslavskog. Bio je osobeni inovator 

novih perspektiva u muzici. Dela: "Simfonija br. 3", "Tužbalica žrtvama 

Hirošime", "Pasija po Luki", "Poljski rekvijem". 

2021 - Preminuo je Aleksandar Joksimović, modni kreator. 

Bio je najznamenitiji modni autoritet negdašnje Jugoslavije. Rođen 

u Prištini, odrastao je u Kragujevcu. Kao kreator pojavio se pocetkom 

šezdesetih. Poslednju kolekciju "Život je ljubav" Joksimović je uradio 

za "Monu" 2002. godine. Njegove kreacije nosile su mnoge poznate osobe, 

među kojima i supruga predsednika Jovanka Broz, Milena Dravić, Đorđe 

Marjanović, Tereza Kesovija, Josipa Lisac, Olivera Katarina i drugi.