Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 22. mart, 2024.

 1312 - Vatikan je raspustio monaški viteški red Templara,

osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.

        1599 - Rođen je flamanski slikar Anton Van Dajk, istaknuti

predstavnik flamanske slikarske škole, na kojeg je snažno uticao

Paul Rubens, u čijem je ateljeu u mladosti radio. Potom je otišao

u Italiju, pa u Francusku, a u London je došao 1632. i postao

dvorski slikar kralja Čarlsa I i portretista engleskog visokog

društva. Njegove religiozne kompozicije manje su vrednosti, ali

se proslavio portretima, koje odlikuje plemenitost izraza,

suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza.

        1687 - Umro je francuski kompozitor, violinista, dirigent,

pevač, glumac, scenograf i plesač italijanskog porekla Žan 

Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletima, 

horovima, scenskim efektima. Bio je gospodar pariskog muzičkog

života, neobična ličnost izuzetnog talenta, čvrste volje 

i dalekosežnog uticaja na razvoj muzike svoje druge otadžbine. 

U saradnji s komediografom Žanom Molijerom stvorio je novu 

dramsko-muzičku vrstu - comedie ballet - komediju s pevanjem 

i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. 

Dok je početkom 1687. dirigovao "Te Deum" za oporavak bolesnog 

kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim štapom i

rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere "Tezej",

"Persej", "Kadmis i Hermiona", "Alsesta", "Psiha", "Amadis od

Galije", "Asmida", Asis i Galateja", "Prozefina", "Feton",

komedije-baleti "Ženidba na silu", Žorž Dandin", "Gospodin od

Pursonjaka", "Građanin-plemić", crkvene kompozicije "Te Deum", 

"De profundis", "Mizerere".

        1794 - Kongres SAD usvojio je zakon kojim je američkim

brodovima zabranjen prevoz crnih robova iz Afrike u Ameriku.

        1797 - Rođen je pruski kralj i nemački car Vilhelm I

Fridrih Ludvig, u čije ime je Oto fon Bizmark, kancelar Pruske

i potom Nemačke, izvršio "krvlju i gvožđem" ujedinjenje 

Nemačke. Na pruskom prestolu bio je od 1861, a 1871. postao je prvi 

car Nemačkog carstva. Tokom njegove vladavine Prusi su Danskoj 

oteli Šlezvig i Holštajn 1864. u ratu 1866. porazili Austriju 

a u Francusko-pruskom ratu 1871. otrgli Alzas i Lorenu od 

Francuske. Izdao je 1879. "Lex specialis", kojim je socijalistički 

pokret u Nemačkoj stavljen van zakona.

        1832 - Umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno

od najvećih imena svetske književnosti. Nekoliko godina posle

završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 

28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literature, intenzivno se

bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim

poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj

poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više srpskih narodnih

pesama, uključujući "Hasanaginicu". Ostavio je jednu od najvećih

i najzanimljivijih zbirki pisama u istoriji književnosti. Dela:

romani "Faust", "Vilhelm Majster", "Verter", "Izbor po srodnosti",

drame "Gec od Birlinhema", "Egmont", "Ifigenija na Tavridi",

"Torkvato Taso", tragedije "Klaviho", "Vanbračna kći", ep "Herman

i Doroteja", putopis "Putovanje po Italiji", autobiografsko delo "Iz

mog života", poezija "Marijenbadska elegija", "Rimske elegije",

"Zapadno-istočni divan", epigrami "Ksenije", "Teorija boja".

        1848 - Pobunjena Venecija proglasila je nezavisnost od

Austrije.

        1895 - Pioniri filma braća Ogist i Luj Limijer u Parizu 

su prvi put demonstrirali pokretne slike, upotrebivši celuloidnu

traku.

        1910 - Rođen je engleski pisac Nikolas Džon Tarni

Monsara, najpoznatiji po romanu "Surovo more", živoj slici zbivanja

na malom brodu u vreme rata. Ostala dela: romani "Misli na sutra",

"Na prvi pogled", "Priča o Ester Kostelo", "Pleme koje je izgubilo

vođu", "Smit i Džons".

        1912 - Rođen je Karl Malden, američki glumac srpskog 

porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima 

"Tramvaj zvani želja" (Oskar 1951.), "Na dokovima Njujorka" kao 

i tv seriji "Ulice San Franciska". Rođen je u Indijani kao Mladen 

Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 

22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima

Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo

karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite

uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do 

generala.

        1917 - Uhapšen je poslednji ruski car Nikolaj II, 

prethodno prinuđen na abdikaciju. U prvo vreme nalazili su se 

u kućnom pritvoru u Carskom selu, nedaleko od Petrograda. Car, 

svi članovi porodice i posluga su likvidirani i potom iskasapljeni 

u Jekaterinburgu (docnije Sverdlovsk) jula 1918.

        1917 - SAD su, posle pobede Februarske revolucije u Rusiji,

prve priznale privremenu republikansku vladu.

        1919 - Prva međunarodna avionska linija uspostavljena je

između Pariza i Brisela.

        1933 - Rođen je iranski državnik Abolhasan Bani Sadr,

koji je 1980. izabran za prvog predsednika Irana, posle zbacivanja

šaha Reze Pahlavija u islamskoj revoluciji. Zbog neslaganja s

politikom iranskih verskih vođa, 17 meseci pošto je postao šef

države prinuđen je da ode u izbeglištvo u Francusku.

        1945 - Egipat, Irak, Jordan, Liban i Sirija su u Kairu

osnovali Arapsku ligu.

        1979 - Britanskog ambasadora u Holandiji Ričarda Sajksa  

u Hagu su ubili irski teroristi.

        1983 - Haim Hercog izabran je za predsednika Izraela.

        2000 - Nemačka je potvrdila zakon o obeštećenju za

prisilni rad tokom nacističke ere, ignorišući žalbe preživelih

da je ponuđena nadoknada preniska.

        2004 - Duhovni vođa i osnivač terorističke palestinske

organizacije Hamas, šeik Ahmed Jasin, ubijen je u gradu Gazi u

blizini svoje kuće raketama ispaljenim iz izraelskih borbenih

helikoptera na vozilo kojim se vraćao iz džamije.

        2006 - Baskijska separatističko-teroristička organizacija

ETA proglasila je trajni prekid terorističkih dejstava u nastojanju

da političkim sredstvima postigne nezavisnost španske Baskije.  

Od 1968. godine pripadnici ETA-e ubili su približno 850 ljudi.

        2007 - U dva napada koalicionih snaga predvođenih SAD 

ubijeno je najmanje 69 talibana na jugu Avganistana u oblasti

Girišk, u provinciji Helmand, poznatoj po velikoj proizvodnji

opijata.

        2007 - Više od 70 osoba je poginulo od posledica serije

eksplozija u vojnom depou na kilometar od centra Maputa, prestonice

Mozambika a više od 300 osoba je ranjeno. Reč je trećem i

najgorem incidentu u tom vojnom depou od 1985.

        2007 - Započeli su oružani sukobi u Kinšasi, u Kongu, 

u kojima je stradalo više stotina ljudi tokom višednevnih borbi

između režimskih snaga i sledbenika poraženog predsedničkog

kandidata Žan-Pjera Bembe, pošto su Bembine snage odbile da

izvrše vladinu naredbu o razoružanju.

2010 - Kongres SAD usvojio je Zakon o reformi zdravstvene 

zaštite, čime je prvi put u istoriji uvedeno besplatno zdravstvo 

u SAD. Ovim činom ostvareno je jedno od ključnih obećanja 

predsednika Obame i njegovo usvajanje uzima se kao presedan u 

istoriji te zemlje.

2016 - U Briselu su se dogodili teroristički napadi u 

kojima je poginulo 35 osoba, a 340 je povređeno. Dve eksplozije 

dogodile su se na briselskom aerodromu, a treća na metro stanici 

Maelbek. Napade su izveli islamski ekstremisti.

2017 - U terorističkom napadu u Londonu, ispred Parlamenta, 

šest osoba je poginulo, uključujući napadača, a 49 je povređeno. 

Napadač Halid Masud, motivisan islamskim ekstremizmom, vozilom je 

gazio prolaznike na mostu i potom nastavio napad i hladnim oružjem. 

2022 - Preminuo je Milovan Vitezović, pisac. Diplomirao je 

opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, zatim i 

dramaturgiju na FDU. Bio je dugogodišnji urednik u TV Beograd i glavni 

urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog 

scenarija na katedri Dramaturgije. Pisao je pesme, romane, drame, filmske 

i TV scenarije, eseje, kritike,aforizme. Objavio je više od četrdeset 

knjiga u preko 180 izdanja. Autor je 11 romana. Njegova dela objavljivana 

su na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, 

grčkom, rumunskom, hebrejskom. Pisao je scenarije za "Šešir profesora 

Koste Vujića", "Snohvatice", "Lajanje na zvezde", "Dimitrije Tucović", 

"Pripovedanje Radoja Domanovića", "Vuk Karadžić" i dr. Jedan je od 

priređivača dela Pavla Popovića, Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, 

Milana Kašanina, Stojana Novakovića, Sime Milutinovića Sarajlije.