Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 15. mart,  2024. 

  44. p.n.e. - Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja

Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu.

Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U

građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i

Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk

Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak

uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalica

takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz

čiju je pomoć 68. p.n.e. počeo da se penje lestvicama moći,

postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji.

Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p.n.e.

sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem

Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije

(otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52.

p.n.e. Posle Krasove smrti ušao je vojskom u Italiju i prešavši

rečicu Rubikon, navodno izrekao: "Alea iacta est" (Kocka je

bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo - oružjem

je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48.

p.n.e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i pontskog

kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: "Veni vidi,

vici" (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri da

povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu

diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena

koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini

kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilista,

ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis "O analogiji".

Ostala dela: "Komentari o građanskom ratu", "Komentari o galskom

ratu".

        1776 - Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od

britanske krune.

        1848 - Mađarsku je - tri dana posle masovnih demonstracija

u prestonici Austrije Beču - zahvatilo revolucionarno vrenje

upereno protiv Habzburške monarhije.

        1867 - Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala

Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i od

tada se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao

centralizovane su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički

segment finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale

samostalnost ali su se nalazile u personalnoj uniji.

        1883 - Beograd je dobio prvu "telefonsku štaciju", sedam

godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su

vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.

Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. od kralja

Milana Obrenovića, Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

        1886 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između

Kraljevine Srbije i Belgije. Tog dana u Briselu je akreditovan

srpski poslanik.

        1886 - Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič

Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u

Lenjingradu 1934. Staljin iskoristio kao povod da otpočne masovne

čistke. Boljševik je postao 1904. i kao profesionalni revolucionar

učestvovao je u revolucijama 1905. i u Februarskoj i Oktobarskoj

revoluciji 1917. Šef Komunističke partije Azerbejdžana postao je

1921, a 1926. sekretar Lenjingradske oblasne partijske organizacije.

Posle ubistva Kirova, tada člana Politbiroa i sekretara CK sovjetske 

Komunističke partije, Staljin je započeo talas čistki.

        1895 - Umro je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov,

izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i

pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i

opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne

književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju

ruskog sela. Dela: "Levak Soborjane" (kod nas prevedeno kao "Đakon

Ahila i crkovnjaci"), "Začarani putnik", "Nesmrtni glavonja", "Ledi

Makbet mscenskog okruga", "Sitnice iz arhijerejskog života".

        1898 - Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je

1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan

"Besemerov postupak". Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i

sada proizvodi čelik.

        1900 - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović,

profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i

umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka 

o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod

uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima

Jadranskog mora. Dela: "Istorija razvitka životinjskog sveta i

čoveka", "Vodozemci i gmizavci naše zemlje".

        1907 - U Finskoj su u skupštinu prvi put izabrane žene.

        1916 - Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko

12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate

meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana

neuspehom.

        1917 - Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara

Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu,

ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri

veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve

članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu

naredbe vođe Oktobarske revolucije Lenjina, likvidirali i potom

iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u julu

1918.

        1922 - Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.

        1927 - Opštinski odbor grada Beograda propisao je Statut o

osnivanju "Stanice za spasavanje i brzu pomoć u Beogradu", kao

posebne medicinske ustanove u gradu. Hitna pomoć počela je s radom

u Beogradu 1904. ali je kao posebna služba ustrojena tek 1927.

        1937 - Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje

zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici "Kuk

kantri".

        1939 - Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku,

a Slovačka je  proglašena za "nezavisnu državu", čime

je ostvaren plan za  uništenje Čehoslovacke. Pod pretnjom okrutnog

napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu

potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u

Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: "Čehoslovačka više ne

postoji". Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu

nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale

u Minhenu.

1943 - U Solunu su započele deportacije tamošnjeg jevrejskog 

stanovništva u nacističke logore. Bio je to prvi od 19 transporta za 

koncentracioni logor Aušvic-Birkenau. Od 46.091 Jevreja poslatih iz 

Soluna u nacističke kampove, samo 1.950 je preživelo.

        1957 - Umro je Moša Pijade, srpski političar jevrejskog

porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u

Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio

jugoslovensku delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu 

i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog

nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a

1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja

ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist" osuđen je 1925.

na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je "Kapital", "Bedu

filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. Od

decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve

propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju

AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik

Predsedništva. Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije Tanjug.

        1983 - Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je

posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno

putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko". Junaci njenih

dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim

nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni

izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim

zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani

"Vojnikov povratak", "Sudija", "Harijet Hjum", "Opori glas", "Trska

koja misli", studije o veleizdaji "Značenje izdaje", "Voz baruta".

        1990 - Mihail Gorbačov izabran je za prvog i pokazalo se,

poslednjeg - predsednika Sovjetskog Saveza. Kao jedini kandidat za

taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

        1990 - U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista

"Obzerver" Farzad Bazoft zbog špijunske aktivnosti, uprkos brojnim

apelima iz sveta da mu se poštedi život.

        1991 - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač

osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života -

nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških

čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka "Đavoli

dolaze", objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih

pisaca. Ostala dela: romani "Crveni petao leti prema nebu", "Heroj

na magarcu", "Rat je bio bolji", "Ljudi sa četiri prsta", "Peti

prst", "Gullo, gullo", novele "Vuk i zvono", drama "Godo je došao".

        1991 - Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik 

Srbije u tom telu Borisav Jović podneo je ostavku, pošto je

Predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj

sa otvorenom pobunom secesionista i opasnošću od rata.

        1993 - Izraelski predsednik vlade Jicak Rabin izrazio je

posle sastanka sa predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na

kompromis sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor,

predati deo Golanske visoravni.

        1996 - Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje

iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti 

u ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.

        1997 - U Zairu (danas Kongo) pobunjenici su zauzeli

Kisangani, treći najveći grad u zemlji, poslednje uporište

vladinih snaga na istoku Zaira.

        2003 - Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i

Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u

poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

        2007 - Najmanje 49 indijskih policajaca je ubijeno, a 12 je

ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon Rani

Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čatišgar, na oko 1.500

kilometara jugoistocno od Nju Delhija.

        2007 - Četiri američka vojnika su poginula u istočnom

delu Bagdada kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba

postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj američkih

vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na tu bliskoistočnu

zemlju 2003. premašio je 3.200.

        2008 - Više od 150 ljudi je povređeno a 11 je poginulo, 

u eksploziji u vojnoj bazi u Albaniji, u mestu Gerdec, nedaleko od

Tirane. Do eksplozije je najverovatnije došlo tokom demontiranja

stare municije. Oštećeno je oko 2.000 kuća u krugu od četiri

kilometra, od čega je 318 potpuno uništeno.

        2009 - Umro je Egon Fekete, istaknuti srpski lingvista,

dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, profesor 

na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se leksikologijom i

leksikografijom, istorijom srpskog  jezika, onomastikom i savremenim

srpskim jezikom. Dela: "Uloga  srpskih pisaca druge polovine XIX

veka u zasnivanju modernog  književnog jezika", "O Rečniku

srpskohrvatskog književnog  i narodnog jezika SANU", "Da li su

ćirilica i latinica  nacionalna pisma?".

 

2011 - Započeli su protesti u Siriji, na talasu masovnih 

protesta koji su prethodno zahvatili brojne arapske zemlje, što je 

dovelo do krupnih političkih lomova nazvanih "Arapsko proleće". 

Bio je to uvod u građanski rat u toj zemlji.   

2015 - Više od 215.000 osoba izgubilo je život tokom 

četvorogodišnjeg konflikta u Siriji, saopštila je opoziciona 

sirijska Opservatorija za ljudska prava, čije je središte u 

Londonu.

2019 - U Krajstčerču na Novom Zelandu prilikom napada 

na vernike, u lokalnom islamskom centru, 51 osoba je ubijena a 49 

je povređeno. Napadač, Australijanac Brenton Tarant, motivisan 

je antiislamskim uverenjima.

2020 - U Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije 

korona virusa. 

2020 - Preminuo je Branislav Vidić, mikrobiolog, univerzitetski 

nastavnik, član SANU. Rođen u Sremskoj Mitrovici, stomatologiju je 

završio u Beogradu a postdiplomske studije u Atomoskom institutu u 

Švajcarskoj. Bio je profešor anatomije na Univerzitetu Džordžtaun u 

Vašingtonu, SAD. Knjige: "Atlas of the Human Body: Central Nervous System 

and Vascularization", "Atlas disekcije coveka", "Atlas of the Anatomy 

of the Ear".