Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 14. mart,  2024. 

1558 - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu rimskog 

cara bez uobičajenog krunisanja od strane pape.

        1776 - Rođena je Eustahija Arsić, srpski pisac, 

"prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja 

u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, u skladu 

s načelima poznog 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke 

i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne 

knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet maternij 

oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja

razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

        1804 - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus

Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i

Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog

valcera. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim

dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa,

uključujući "Marš Radeckog", valcera, kadrila, polki.

        1820 - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele I, prvi

monarh ujedinjene Italije, nazvan "čestiti kralj". Od stupanja na

presto 1861. do smrti 1878. vladao je striktno kao ustavni monarh.

Prethodno je od 1849. bio kralj Pijemonta (Kraljevina Sardinija).

        1844 - Karlos Antonio Lopes proglašen je prvim ustavnim

predsednikom Paragvaja.

        1879 - Rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji

teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik

Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na

Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i

oženio se koleginicom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu 

je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta 

u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko

državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska

nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od

najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, 

a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon

fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju

fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i

elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije

relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov

naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj

novih nauka. Dela: "Osnovi opšte teorije relativnosti", "O

specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Značenje

relativnosti", "Teorija Braunovih kretanja", "Elektrodinamika tela 

u kretanju", "Evolucija fizike", "Moja slika sveta", "Ideje i

mišljenja".

        1883 - Umro je nemački filozof Karl Marks, najveći

teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 

19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini

doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno

ocenjenom disertacijom "Razlika između Demokritove i Epikurove

filozofije prirode". Posvetio se publicističkom radu u "Rajnskim 

novinama", čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 

1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, 

s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u 

Engleskoj, gde je i umro. Od septembra 1844. do kraja života 

družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom 

Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, 

prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza 

komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije 

i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru "Manifest 

Komunističke partije". Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je 

Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, 

istorije i sociologije. Dela: "Prilog jevrejskom pitanju", "Prilog 

kritici Hegelove filozofije prava", "Kritika Hegelove filozofije 

državnog prava", "Teze o Fojerbahu", "Nemačka ideologija" (sa 

Engelsom), "Sveta porodica" (sa Engelsom), "Beda filozofije", 

"Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850", "Osamnaesti Brimer Luja 

Bonaparte", "Građanski rat u Francuskoj", "Kapital - kritika 

političke ekonomije".

        1891 - Podmornica "Monarh" postavila je telefonski kabl

ispod Lamanša, što je omogućilo telefonsku vezu između Britanije

i "ostatka" Evrope.

        1903 - Umro je pisac i diplomata Matija Ban, član

Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef

Presbiroa vlade Srbije od 1861. do 1878. Bio je istaknuti predstavnk 

pokreta Srba rimokatolika, koji su, poput Bana, najčešće bili 

Dubrovčani. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio 

je ime po njemu - Banovo brdo. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj 

Vukašin", "Osnove ratne", (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji 

kod Srba), " Moralne i političke iskrice".

        1908 - Rođen je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ.

Učesnik je građanskog rata u Španiji. Godine 1941. jedan je od

organizatora ustanka u Srbiji. Studije filozofije završio je na

Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u,

od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba.

Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od

septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja Aleksandra

Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza s

tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog

života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima,

specifičnom umetnickom pokretu.

        1912 - Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev,

profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti,

dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što

je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: "Sila

pritiska svetlosti na gasove", "Magnetometrijsko proučavanje

obrtnih tela".

        1914 - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je

Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija 

i Turska uspostavile su odnose, rešena su pitanja vraćanja

zarobljenika, državljanstva stanovnika novooslobođenih oblasti

Stare i Južne Srbije (danas Kosovo i Metohija i Makedonija), 

kao i status muslimanskih vernika.

1931 - U Novom Sadu je otvoren Prvi međunarodni poljoprivredni 

sajam, na prostoru prvobitnog varoškog sajmišta, u današnjoj 

Šumadijskoj ulici, a priredio ga je Savez poljoprivrednih udruženja 

Dunavske banovine i Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u 

Novom Sadu. Svečano ga je otvorio tadašnji ban Dunavske banovine 

Svetomir Matić, dok je pozdravni govor održao jedan od vodećih 

privrednika tog vremena Đorđe Dunđerski. Ta manifestacija postala 

je jedan od simbola Novog Sada ali i tog dela Srbije. Danas, Međunarodni 

poljoprivredni sajam u Novom Sadu, jedna je od najznačajnijih 

manifestacija te vrste u Evropi.

        1932 - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik

Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji

je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. Za 35 godina 

stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima 

"Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano 

za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", 

"Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu 

"Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", 

"Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

        1932 - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac

Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač

kompanije "Kodak". Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a

1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku

traku prilagođenu kameri.

        1938 - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič

Buharin, posle montiranog sudskog procesa u vreme najžešćih

staljinističkih čistki. Osuđen je na smrt pod izmišljenom

optužbom za špijunažu kao "pripadnik trockističko-zinovjevskog

i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra". Bio je profesor

političke ekonomije Univerziteta u Moskvi i boljševicima se

priključio 1906, a posle Oktobarske revolucije 1917. postao je

jedan od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Zbog

ilegalnog revolucionarnog delovanja 1910. prognan je u Sibir, odakle

je pobegao i do 1917. živeo je u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj,

Norveškoj i SAD. Po povratku, posle Februarske revolucije 1917. 

ušao je u CK, ubrzo i u Politbiro Boljševičke partije, a od 1918. 

do 1922. bio je glavni urednik lista "Pravda". Kao predsednik 

Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji, 

smatrajući je štetnom. Dela: "Politička ekonomija rentijera",

"Imperijalizam i svetska privreda", "Ekonomika prelaznog perioda",

"Teorija istorijskog materijalizma".

        1939 - Slovačka je, dan pre nego sto je nacistička Nemačka 

okupirala Češku, proglašena za "nezavisnu državu".

        1945 - Najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog

Slema" težine 11 tona, britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je

na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld.

        1976 - Umro je američki filmski režiser i koreograf

Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio

principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru na

nov način i služio se montažom na specifičan način. Filmovi:

"Kopači zlata 1933", "Holivudski hotel", "Vrt na mesečini",

"Kometa nad Brodvejom", "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe

na Brodveju", "42. ulica", "Rimski skandali".

        1979 - Najmanje 200 osoba poginulo je prilikom pada aviona

tipa "trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.

        1980 - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87

ljudi, uključujući 14 članova američkog bokserskog tima.

        1983 - Organizacija zemalja proizvođača nafte saglasila

se sa smanjenjem cene nafte 15 odsto, prvi put u 23-godišnjoj

istoriji OPEK-a.

        1986 - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički

kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom

Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao

je u Pragu. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja

slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme.

        1991 - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno

optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom

gradu Birmingem, oslobođena je iz zatvora posle 16 godina.

        1995 - Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac

koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u

Bajkonuru.

        1997 - Umro je američki filmski režiser austrijskog

porekla Fred Cineman. Filmovi: "Oči u noći", "Sedmi krst",

"Ljudi", "Tereza", "Tačno u podne", "Svat", "Odavde do večnosti"

(Oskar), "Oklahoma!", "Šešir pun kiše", "Starac i more", "Priča

o kaluđerici", "Čovek za sva vremena" (Oskar), "Operacija šakal".

        2002 - Najviši predstavnici Savezne Republike Jugoslavije

i dve republike članice, uz posredovanje Evropske unije, postigli

su sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Dotadašnja

federacija preuređena je u znatno labaviju Državnu zajednicu

Srbija i Crna Gora, koja se pokazala kao kratkotrajna. Sporazum su

potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo

Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi

vlada republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki

predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

        2004 - Španci su priredili izborno iznenađenje vladi

desnog centra Hosea Marije Asnara, vrativši na vlast socijaliste,

što je većina analitičara pripisala bombaškom napadu islamskih

terorista u Madridu nekoliko dana pre toga i neveštom pokušaju

Asnarove vlade da zločin pripiše baskijskoj terorističkoj

organizaciji ETA.

        2005 - Kineska skupština je usvojila zakon kojim se

odobrava upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi

nezavisnost.

        2006 - Iračka policija je na više mesta pronašla 86

ljudskih tela s ranama od metaka, a sva tela su bila vezanih ruku 

i nogu. Tim povodom potvrđeno je postojanje "odreda smrti" u 

Iraku.

2014 - Sud u Parizu prvi put je u istoriji Francuske

doneo presudu za genocid, osudivši bivšeg šefa obaveštajne 

službe Ruande Paskala Simbikangvu na 25 godina zatvora. Proglašen 

je krivim za učešće u genocidu i zločinima protiv čovečnosti 

1994. godine u Ruandi.

2015 - Sedam osoba je poginulo pošto se srušio 

helikopter Vojske Srbije kojim je u Beograd transportovana 

životno ugrožena beba iz Novog Pazara. U nesreći kod beogradskog 

aerodroma Nikola Tesla nastradali su pilot major Omer Mehić, pilot 

kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar 

letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, 

anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović 

iz Novog Pazara. 

2018 - Preminuo je engleski fizičar Stiven Hoking, jedan 

od vodećih svetskih naučnika 20. veka. Bavio se kosmologijom, 

teorijskom fizikom, kvantnom mehanikom. Naučnu slavu je stekao 

radom na teoriji o crnim rupama. Njegovo najpopularnije delo je 

knjiga o poreklu univerzuma "Kratka istorija vremena" (1988).

2018 - Britanska premijerka Tereza Mej je saopštila 

da će iz Britanije biti proterane ruske diplomate, pošto je 

zvanična Moskva pokazala prezir prema britanskoj želji da 

objasni pokušaj ubistva bivšeg ruskog špijuna Sergeja 

Skripalja i njegove kćerke Julije.