Vol strit džurnal otkriva: „Odnos im je na tački ključanja. Bela kuća priznaje ono što se činilo kao naučna fantastika“

 Nastavak izraelskog prkošenja Americi kad je reč o vojnim akcijama u Gazi pokazuje da američka administracija ima slab uticaj na izraelsku vladu, ocenio je Vol strit džurnal.

Ali, u SAD-u ne popušta pritisak na predsednika Džozefa Bajdena da zauzda izraelskog kolegu Benjamina Netanjahua. Američki Stejt Department otvorio je istragu o okolnostima nekoliko izraelskih vazdušnih udara na tu palestinsku teritoriju i o navodnoj upotrebi belog fosfora u napadima na Liban, rekli su anonimni izvori za spomenuti američki list, prenosi Jutarnji list.

Netanjahu je u sredu ponovo najavio invaziju na grad Rafu u kojem je kakvo-takvo utočište našla najmanje polovina stanovnika Gaze. Štaviše, izraelski premijer je najavio „moćnu akciju“. Jednako je zabrinjavajuće i to što je Netanjahu odlučio da se ne vraća za pregovarački sto za kojim sede, osim Sjedinjenih Država, Katar i Egipat. Vašington se nadao da će ispregovarati dalje puštanje izraelskih talaca u zamenu za primirje koje bi trajalo šest nedelja. Ali, čini se da izraelski premijer u vidu ima samo svoj politički položaj i stav većine izraelskih građana da treba nastaviti do potpune pobede nad Hamasom.

Vol strit džurnal piše kako Bajden zasad neće vaditi najveći adut u rukavu, a to je američka vojna pomoć Izraelu. SAD godišnje za održavanje bezbednosti svog najvažnijeg saveznika na Bliskom istoku daje oko 3,8 milijardi dolara vrednu pomoć. Američki zvaničnici s kojima je razgovarao pomenuti list kažu da je predsednik odbacio mogućnost da Izraelu uskrati oružje i da se drži verbalnih pritisaka i nagovaranja.

Bela kuća pogotovo je u javnosti sve kritičnija prema „Bibiju“, kako je premijeru nadimak, a Bajden se sve manje okleva i u privatnim razgovorima s izraelskim liderom.

Bajdena je u utorak posetio jordanski kralj Abdulah II. Sedeći s njim na konferenciji za medije, Bajden je poručio da je dogovor o taocima – koji su vruće i najosetljivije pitanje u Izraelu – prvi korak u dugoročnijem rešenju. „Ključni elementi dogovora su na stolu“, rekao je u utorak Bajden, a u sredu mu je Netanjahu odgovorio saopštenjem da se izraelska delegacija neće vraćati u Kairo i da „ide“ na Rafu. Inače, od početka rata Netanjahu i Bajden su obavili 18 telefonskih razgovora.

Brajan Katulis, naučnik u Institutu za Bliski istok, slaže se da javne poruke američke administracije zasad imaju malo učinka na krajnji cilj. A to je da Netanjahu smisli izlaznu strategiju nakon četiri meseca brutalnog i krvavog rata u pojasu Gaze. „Jaz u stavovima američke i izraelske administracije o nizu ključnih pitanja poslednjih nedelja se produbljava“, dodao je Katulis.

Napad na Izrael dogodio se 7. oktobra. Vašington je brzo stao na stranu svog saveznika i isprva zažmurio na prva izveštaje o kolateralnim žrtvama, ponavljajući da Izrael ima pravo da se brani. Međutim, zbog sve većeg broja mrtvih, među kojima je mnoštvo dece, i devastacije pojasa Gaze Bajden je promenio ton. Prvo je, sredinom decembra, na nekoliko skupova kritikovao izraelsku vladu. Izjavio je tako da Izrael gubi podršku sveta zbog krvoprolića u Gazi. Podsetimo, do danas je poginulo najmanje 28.000 ljudi, a oko 70.000 je ranjeno. Mlađi od 18 godina čine polovinu stanovnika Gaze, zbog čega je njihov udeo u žrtvama ekstremno velik.

Bajden je na jednom skupu otkrio da se s Netanjahuom poznaje već 50 godina. Jednom prilikom mu je rekao da ga voli, ali da se ne slaže ni s jednom jedinom njegovom reči. „To vredi i sada“, dodao je. Oko praznika su stvari postale naročito užarene, otkriva list koji u svom izveštaju navodi da su odnosi Bajdena i Netanjahua na tački ključanja. Kako pišu, američka administracija priznaje slabljenje uticaja na svog najbližeg bliskoistočnog saveznika što se do nedavno činilo kao naučna fantastika. Izvori lista kažu da su dvojica lidera telefonski razgovarala povišenim tonovima i da se na kraju razgovora Bajden gotovo drao i naglo završio s „ovaj razgovor je gotov“.

Bajden je, svakako, pod sve većim pritiskom arapske dijaspore, ali i dela sopstvene stranke, zbog čega je njegovo nezadovoljstvo sve češće javno. Zbog Gaze je bilo nekoliko predizbornih kriza, a Bajdenu je pala podrška.

Ali, isto se događa i u Izraelu. Pre Hamasovog napada Izrael je bio na nogama protestujući protiv Netanjahua i njegove ultradesne koalicijske vlade. Netanjahu se suočavao s mogućnošću krivičnog progona i ciljao je na pravosuđe, zbog čega je na kraju progovorila ulica.

administracija, tvrde izvori, razmatrala povlačenje dve mere iz mandata Donalda Trampa. Jedna je bila da proizvodnja u izraelskim naseljima na Zapadnoj obali ne bi više smela da ima oznaku „Proizvedeno u Izraelu“. Druga je bila povlačenje odluke prema kojoj izraelsko naseljavanje ne krši međunarodno pravo.

Američki zvaničnici takođe su razmatrali sankcije protiv ministra finansija Bezalela Smotriča i ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira. To je trebao da bude paket koji će poslati oštru poruku. Međutim, Bajden je na kraju odustao, a administracija je sankcije uvela samo malo poznatim radikalnim izraelskim naseljenicima.