Sasvim običan dan: To je bila moja želja samo!

 Obično subotnje jutro. Bar sam mislila tako.

Mada zaboravih, kod nas je u poseti na 7 dana moja dementna svekrva, obećala sam zaovi da ćemo je pričuvati dok ona i zet budu na nekom golf turniru.

Najmlađi sin me zove, budi, i kaže da baba nešto radi, ruši...Ulazim u kuhinju, ona besna uzima krpu sa poda i pakuje je da je pegla. Ja joj uzmem  pomenutu stvar, ona me hvata za levu ruku svojom levom, a desnom kreće da me pesniči uz urlike: Buco, Buco (tako se zove njen sin, moj suprug), ona me bije....Poleće u sobu mog najstarijeg sina i isto mu to kaže.....

Onda pita šta radim tu, da bešim napolje, ko me je doveo, da sam debela svinja i da se nosim iz njene kuće (ovaj stan je moja mama poklonila lično meni ).

Najstariji sin joj kaže da ovo nije njeno, već moje, ona kreće da urla....

Da dementna stara žena, ali prosto je bila uvek zlo i ostala zlo.

Pri tome, suprug nije tu, nas ćetvoro je u kući samo.

Naravno posle pola sata je sve zaboravila, srednji sin se naljutio na mene, a leva ruka me još boli od njenih udaraca.

Onda oko 14 časova, sa najmlađim sinom idem u Dom zdravlja Zvezdara....Dežurne dve lekarke...Ne, nemam snage da objašnjavam, završili smo u 18, posle ne znam čega, i smaranja jedne majke da joj šetam dete ako zaplače dok je ona u ordinaciji????!~!! I ja koja to radim....

Idem da spavam.