Sahranjen Dejan Milojević: Velikani srpske košarke i NBA lige se u suzama oprostili od Dekija

 Broj legendi koje su došle da isprate Dekija najbolje govori koliko je veliki.

Legendarni srpski košarkaš i trener Dejan Milojević sahranjen je na Bežanijskom groblju, a koliki je to velikan bio, najbolje govori i broj ljudi koji je došao da ga isprati na večni počinak.

Najveća imena naše košarke stigla su na Bežanijsko groblje, gde je u 13 časova počelo opelo. Redovi za izjavljivanje saučešća porodici bili su ogromni, a u njima su bili i mnogi velikani, ne samo naše, već i svetske košarke.

Porodica, prijatelji, predstavnici klubova u kojima je igrao i trenirao ih i svi poštovaoci lika i dela bivšeg reprezentatica Srbije, večiti rivali... Sam krem srpske i svetske košarke bio je na groblju da oda počast Dekiju.

Među njima je i trener Golden Stejta, Stiv Ker, što najbolje pokazuje koliko je Milojević bio veliki.

Tu su bili i Željko Obradović, Miško Ražnatović, Željko Rebrača, Novica Veličković, Žarko Čabarkapa, Branko Lazić, Luka Mitrović, Ratko Varda, Slavko Vraneš, Saša Pavlović, Darko Miličić...

Nakon opela, reka ljudi otišla je do grobnog mesta, gde je Aleksandar Stojanović održao potresan govor, koji je rasplakao sve.

- Mama Rado, tata Milane, baka Dušice, prijatelji, drugovi, saradnici, ovako bih mogao u nedogled, ali moj je osećaj da je Dejan Milojević ljude koje je okupljao oko sebe stvorio rodbinom svojom. Kada govorim o rodbini, onda je možda trenutak da zahvalim onima koji su bili pored njega kada mi nismo mogli. Dragi ljudi iz Golden Stejta, hvala vam na svemu što ste uradili za našeg Dekija, sina, oca, brata svih koje je uzeo pod svoje krilo. Govorio je najlepše reči o organizaciji, o porodici, od obezbeđenja do čelnika. Voleo vas je, ljudi. Imao je duboko poštovanje, svih u Srbiji. Bili smo dirnuti svim što je čitava NBA liga uradila. Od sada pa ubuduće, možete slobodno da nas zovete braćom po Dekiju.

- Voleo bih da ove reči imaju snagu da uteše, da izbrišu, ali to nije tako. Reči koliko je važno da se kažu, važno je i kada pređu preko usana. Mnogi od nas su te srede poslali poruke Dekiju, ali one nisu stigle do njega. Pričao sam sa Šonetom, Milošem, Igorom Kokoškovim, Belim, Duletom kapitenom, koliko smo izgubili. Moj bes je bio žestok, tuga crna, ljutnja gorka, a volja iščilela. Čudno je koliko se tada činilo da smo poraženi.

- Kada razmišljamo šta sve nismo rekli, prebiremo po sebi šta treba da kažemo i kako da osećamo, a Deki je otišao. Gubimo te 25 dana, osećam se krivim, tužnim, možda zato što ti nisam rekao, kao u toj poruci koja ti nije stigla, istoj koju si slali drugovi. Gledao sam ljude, gledam ih sada, od klupe u školi, do klupe na terneu i vidim da si skupljao ljudska bića, Znaš zašto je drugčaije, sutra će se pričati koliko je ljudi. Nisu to ljudi, ovde su došle ljudske duše da te isprate. Znaš zašto je drugačije, zato što mi stojimo ne da pokažemo kakav si bio, već da dokažemo da smo te dostojni. E, takav si bio. Da pokažemo da smo dostojni porodice, pre svega.

- Sjajio si ljude, blistao si igru, ne znam mnogo od života, uvek si bolje video stvari od mene, verujem da je bilo sa drugima, zato sam voleo da te slušam, ima stvari koje neću zaboraviti. Kada si birao suprugu po tome koliko se smeje, jer si hteo radost. Kad si rekao da ako ne budeš najbolji u košarci da ćeš raditi nešto drugo. Kada si rekao da je bitno biti srećan bez obzira na novac, jer mogu da žive roditelji gde god, ali živi u starom kraju. Da nema hajlajtsa jer si davao sa zicera. Činio se druge boljim, ne boljim, već srećnim. To je redak dar, do sada su u NBA ligi samo četiri himne svirane. Svirane zbog država i nacija, samo dve nacionalne, jedna je svirana zbog čoveka, jedna zbog tebe. Kako je Nikola rekao, svakome si bio sve, a nama si bio nešto. Znam da gledaš od gore i odmah si rasporedio anđele od gore i svi znamo gde je šef. Imam dve molbe, ako možeš ti da nas čuvaš, za boljeg ne znamo.

- Ali od sutra Deki, sada čitav svet zbog tebe zna koja je najpoznatija reč u srpskom jeziku, a ona je stajala u hiljadama porukama a ona je "volim te brate". Učio si nas da volimo, slušamo, da se volimo i pazimo, govorio si da budemo posvećeni i jaki, ali da budemo srećni. Na kraju... Ali Deki, zamoliću te samo za još jednu stvar. Želim da nam dozvoliš da se samo još jednom u tuzi oprostimo od tebe na ovom mestu. Neka ti je večna slava i hvala - rekao je Aca Stojanović skrhanim glasom.

Milojević je preminuo 17. januara u posle infarkta u Solt Lejk Sitiju. Njegovo telo dopremljeno je u Srbiju 7. februara, a posle tragične vesti u čast Milojevića su na utakmicama Partizana, Golden Stejta, Budućnosti i Beovuka upriličeni emotivni oproštaji u čast Dekija, koji je nosio dresove ovih klubova.