Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 08. februar,  2024.

1587 - Pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, koja

je prethodno 19 godina provela u zatvoru, pod optužbom za kovanje

zavere protiv engleske kraljice Elizabete I. Zbog nepopularne

rimokatoličke politike koju je pokušala da nametne protestantskoj

Škotskoj, 1568. morala je da pobegne u Englesku. Na suđenju

održanom prema nalogu Elizabete I osuđena je na smrt.

        1676 - Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac

Petra Velikog. Na vlast je  došao 1645. Ugušio je bunu seljaka i

donskih kozaka pod Stenjkom Razinom. Podržao je ustanak ruskih

kozaka  u Ukrajini koji je protiv poljske vlasti predvodio

zaporoški hetman Bogdan Hmeljnicki i potom je u ratu od 1654. do

1667. potukao poljsku  vojsku i pripojio Ukrajinu do reke Dnjepar,

uključujući grad Kijev,  staru prestonicu Kijevske Rusije.

Učvrstio je centralnu vlast, pripojio istočne delove Sibira i

razvio trgovinu sa Kinom, Persijom  i evropskim zemljama.

        1724 - Petar Veliki potpisao je ukaz o osnivanju i

ustrojstvu Ruske akademije nauka. Novoosnovana Akademija postala je

ubrzo najviše telo ruske nauke i kulture.

        1725 - Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov,

poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom

prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo

1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je

proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, otvarajući

Rusiju prema Evropi. Umesto stare vojske - strelaca, čiju je

pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu

flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao

kalendar, suzbijao običaje nasleđene iz srednjeg veka i od

Mongola, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture.

Reorganizovao  je državnu upravu i uveo admistrativnu podelu

Rusiju na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik, dva puta 

je uspešno ratovao  protiv Turske, porazio je Švedsku koja

je važila  za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721.

osigurao je izlaz  Rusije na Baltičko more, gde je na obali

Ingermanlanda, na ušću  Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt

Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd).

        1805 - Rođen je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki,

osnivač i član tajnih revolucionarnih udruženja. Dva puta je

osuđivan na smrt. Nazivali su ga "Okovani Prometej" jer je u

tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad,

zavereničke grupe i oružani ustanak smatrao je jedinom taktikom

proletarijata. Diktaturu proletarijata zamišljao je kao diktaturu

male grupe profesionalnih revolucionara.

        1819 - Rođen je engleski pisac i kritičar Džon Raskin,

koji je smatrao da umetnost zavisi od društvenih prilika te da samo

zdrava sredina može da stvara velika umetnička dela. Zalagao se 

za obrazovanje širokih slojeva i napadao ekonomska i politička 

shvatanja utilitarista. Dela: o umetnosti - "Moderni slikari", 

"Kamenje Venecije", "Dve staze", o društvenim i ekonomskim problemima 

"Do poslednjeg", "Sezam i ljiljani", "Krošnja divlje masline", 

"Munera Pulveris".

        1828 - Rođen je francuski pisac Žil Vern, autor niza

literarnih dela iz oblasti fantastike koja su često imala i 

vizionarsku notu. Napisao je 57 romana. Dela: romani "Put oko sveta 

za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u 

središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu".

        1834 - Rođen je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič

Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije

naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o

periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva

hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine.

Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji

mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih

elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne

nauke o strukturi materije. Njegova knjiga "Osnovi hemije" prevedena

je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je razna područja

hemije, fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i

slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito

uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju

uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član

Srpske kraljevske akademije.

        1861 - Južne države SAD: Južna Karolina, Alabama,

Luizijana, Misisipi, Teksas, Florida i Džordžija, odvojile su se

od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike. Južne države 

protivile su se oslobađanju crnih robova, odnosno pritisku 

industrijski razvijenog severa. Konfederaciji su se kasnije

priključili Arkanzas, Virdžinija, Severna Karolina i Tenesi. To 

je izazvalo Američki građanski rat, završen 1865. kapitulacijom

Konfederacije (južnih država).

        1878 - Rođen je jevrejski pisac i filozof Martin Buber,

koji je najviše bio zaokupljen književnim i filozofskim nasleđem

hasidizma, verske grupacije Jevreja nastale u Poljskoj početkom 18.

veka. Napisao je i više značajnih dela o istoriji jevrejske

kulture. Pisao je na nemačkom i za pripovetke je uzimao motive iz

folklora poljskih Jevreja. Sa Francom Rozencvajgom preveo je na

savremeni nemački jezik "Stari zavet". Pred nacistima je 1938.

pobegao iz rodne Austrije u Palestinu i postao jedan od prvih

profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za

zajedničku jevrejsko-arapsku državu. Dela: "Priče rabi Nahmana",

"Ja i ti", "Hasidske priče", "Gog i Magog", "Slike o dobru i zlu",

"Mojsije", "Susreti".

        1894 - Rođen je američki filmski režiser King Volis

Vidor, čiji nemi film "Gomila" filmska kritika smatra jednim od

remek dela svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i

filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci. Ostali

filmovi: "Velika parada", "Hleb naš nasušni", "Citadela", "Dvoboj

na suncu", "Rat i mir".

        1904 - Japan je bez objave rata napao rusku flotu u Port

Arturu, čime je počeo Rusko-japanski rat. Rusija se pokazala

nemoćnom da se odupre borbenosti Japanaca. Pomorski poraz kod

Cušime, revolucija koja je tada izbila u Petrogradu i pritisak

Britanije, SAD i Francuske, primorali su je da 1905. mirom u

Portsmautu preda Japanu južnu polovinu ostrva Sahalin, Kurilska

ostrva i Port Artur sa okolinom. Prihvaćeno je i povlačenje iz

Mandžurije i priznata je vlast Japana nad Korejom.

        1917 - Započeo je dvodnevni zbor ustaničkih četa u selu

Obilić u Pustoj Reci u Toplici, na jugu današnje centralne Srbije,

na kojem je odlučeno da se podigne ustanak protiv bugarskih

okupatora. Odluka za ustanak doneta je nakon što su bugarske

okupacione vlasti započele nasilnu mobilizaciju srpskih mladića.

Do kraja februara 1917. stvorena je velika slobodna teritorija sa

središtem u Toplici. Ustanička vojska imala je oko 12.000

pripadnika, ali je Toplički ustanak osuđen na propast pošto je

izostala očekivana pomoć sa Solunskog fronta. Bugari su prilikom

gušenja ustanka, uz užasna zverstva, ubili oko 20.000 ljudi,

mahom civila, uključujući mnoštvo žena i dece.

        1920 - Rođena je američka filmska glumica Lana Tarner,

jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka.

Filmovi: "Oni neće zaboraviti", "Ljubav je snašla Endija Hardija",

"Dr Džekil i Mr Hajd", "Poštar uvek zvoni dvaput", "Kas Timberlan", 

"Gradić Pejton", "Imitacija života", "Ljubav ima mnogo lica", 

"Monsunske kiše".

        1921 - Umro je ruski revolucionar, Petar Aleksejevič

Kropotkin. Iako plemićkog porekla, bio je teoretičar anarhizma.

Naučni rad napustio je 1871. i od tada je veći deo života proveo

u zapadnoj Evropi, gde je takođe proganjan. Dela: "Uzajamna

pomoć", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara".

        1924 - Gasna komora je prvi put upotrebljena za izvršenje

smrtne kazne prilikom pogubljenja Gija Džoa u američkoj državi

Nevada.

        1925 - Rođen je američki filmski glumac Džek Lemon,

pođednako sjajan u dramskim i komičnim ulogama. Filmovi: "Mister

Roberts" (Oskar), "Neki to vole vruće", "Apartman", "Spasite tigra"

(Oskar), "Zatočenik Druge avenije", "Naslovna strana", "Kineski

sindrom", "Nestao".

        1931 - Rođen je američki filmski glumac Džejms Bajron,

poznat kao Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle

Drugog svetskog rata. Tragičan kraj u automobilskoj nesreći 1955.

u 24. godini doprineo da njegovo ime preraste u svojevrstan mit.

Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

        1935 - Umro je nemački slikar i grafičar Maks Liberman,

najznačajniji predstavnik nemačkog impresionizma. U početku je

realistički obrađivao sentimentalne scene, a kasnije se priklonio

nazorima francuskih impresionista, što je posebno uočljivo u

slikama pejzaža.

        1937 - Trupe generala Franciska Franka zauzele su Malagu u

Španskom građanskom ratu, uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

        1943 - Sovjetska armija oslobodila je u Drugom svetskom

ratu grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

        1950 - Američki biznismen Fran Maknamara pustio 

je u opticaj prvu kreditnu karticu, napravljenu od kartona, 

s natpisom "Dajners klub". U tadašnju Jugoslaviju kartice 

su stigle 1969. Prema procenama kreditne kartice se u savremenom

svetu upotrebljavaju čak 25 puta svake sekunde.

        1955 - Sovjetski predsednik vlade Georgij Maljenkov

prinuđen je da podnese ostavku, a na položaju predsednika vlade

nasledio ga je Nikolaj Bulganjin.

        1963 - Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem svrgnut

je državnim udarom i streljan, a novi šef države postao je

pukovnik Abdul Salem Muhamed Aref.

        1975 - Sovjetski i američki kosmonauti počeli su

zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

        1984 - U Sarajevu su otvorene 14. zimske Olimpijske igre, 

prve u Jugoslaviji, na njima su učestvovali sportisti iz 49

država.

        1989 - U blizini portugalskog arhipelaga Azori, u

Atlantiku, pao je američki putnički avion sa italijanskim

turistima i poginulo je svih 144 osoba u letelici.

        1993 - Posle sudara s vojnim avionom tipa "suhoj" blizu

Teherana, srušio se iranski putnički avion "tupoljev" i u nesreći

su poginule 132 osobe, članovi posade, pilot i kopilot vojnog

aviona.

        1993 - Rešenjem Ministarstva kulture Srbije obnovljen je

rad Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, u Topoli.

Osnovana je 1914. a ugašena posle Drugog svetskog rata oduzimanjem 

imovine Karađorđevića. Zadužbina obuhvata 163 hektara, sa vinskim

podrumom, vinogradima i  parkovima, crkvu Svetog Đorđa sa

mauzolejom, hotel, bolnicu i stari Karađorđev grad. 

        1994 - Dve grupe "ljudi iz čamaca" dospele su do obale

SAD, ali su odlukom američkih vlasti izbeglice imale različit

tretman. Kubanci su prihvaćeni a Haićani su morali da se vrate.

        1997 - U glavnom gradu Albanije Tirani, policija je

pribegla sili nad hiljadama demonstranata protiv vlade koja je

omogućila poslovanje privatnih štedionica prema "piramidalnoj

šemi" čiji je slom odneo životne ušteđevine desetina hiljada

građana  te zemlje.

        2004 - Princ Čarls doputovao je u Iran, kao prvi član

britanske kraljevske porodice koji je posetio tu zemlju od islamske

revolucije 1979.

        2005 - Izraelski predsednik vlade Arijel Šaron i

palestinski predsednik Mahmud Abas proglasili su, nakon razgovora u

Egiptu, prekid vatre između Izraela i Palestinaca.

        2006 - U Sarajevu su spaljene danska i norveška zastava,

tokom protesta zbog objavljivanja uvredljivih karikatura proroka

Muhameda u medijima pojedinih zapadnoevropskih zemalja.

2013 - Preminuo je Josif Tatić, srpski glumac. Rođen je 

1946. u Novom Sadu, studirao je glumu na Akademiji za pozorište, 

film, radio i televiziju u Beogradu. Najviše je upamćen po ulozi

u kultnoj TV seriji "Grlom u jagode" kao i po ulozi u predstavi 

"Šovinistička farsa".

2015 - Umro je Kenđi Ekuan, proslavljeni japanski industrijski 

dizajner. Ekuan, među čije radove spadaju čuveni "voz-metak", znameniti 

japanski motocikli ili audio oprema, kao i bočica za soja sos koja je 

postala prepoznatljiva poput flaše koka-kole, prvobitno je bio sveštenik, 

da bi se potom posvetio dizajnu.

2015 - U Bagdadu je posle punih deset godina ukinut policijski 

čas.