Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 23. februar,  2024. 

  1443 - Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba

poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je

ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i

umro 1490). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog

stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju - finansije, vojsku,

pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan

procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili

su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava)

1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je

od latinskog "Corvus" - gavran, pošto se predstava gavrana nalazila

na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih

biblioteka svoga doba.

        1507 - Sahranjen je italijanski slikar Đentile Belini.

Datum njegove smrti nije poznat. Znamenit je po slikama

venecijanskih svečanosti i procesija. Učio je slikarstvo kod svog

oca Jakopa, i dugo je stvarao pod uticajem Andrea Mantenje. Bio je

retko precizan i njegova dela obiluju detaljima, ali pri tom, čak i

njegove velike kompozicije deluju veoma pregledno. Slikarstvo

Belinija je neka vrsta velike kulturne istorije Venecije. Naslikao

je i niz službenih portreta, između ostalih i osmanskog sultana

Mehmeda II.

        1574 - Izbio je verski rat francuskih katolika i

protestanata (hugenota) - peti po redu. Hugenotski ratovi vođeni 

su od 1562. do 1598, a verski sukobi potresali su Francusku sve 

do 18. veka. 

        1685 - Rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl,

uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u

muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor

Kraljevske muzičke akademije (od 1719). Stvarao je opere izrazite

dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija.

Dela: opere "Rinaldo", "Julije Cezar", "Aleksandar", "Kserks",

oratorijumi "Mesija", "Izrael u Egiptu", "Juda Makabejac", Samson",

"Saul", orkestarske svite "Muzika na vodi", "Muzika za vatromet".

        1792 - Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od

najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke

akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na

englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor

zanimljivih rasprava o slikarstvu.

        1821 - Umro je engleski pisac Džon Kits, jedan od

najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju

izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik. Bio je

nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev "Endimion", pesme

"Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni" smatraju se

vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova

"Pisma" su važan prilog razvitku teorije estetike.

        1836 - Oko 4.000 vojnika pod komandom predsednika Meksika

Antonija Lopesa de Santa Ane započelo je opsadu tvrđave Alamo u

Teksasu koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, uključujući

znamenitog Dejvija Kroketa. Alamo je pao 6. marta 1836. i svi

branioci su stradali, a od odbrane Alama američka istoriografija

napravila je mit.

        1855 - Umro je nemački matematičar, fizičar i astronom

Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor

opservatorije u Getingenu. Pronašao je niz metoda u teoriji

brojeva,  algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi

i višoj  geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne

geometrije  i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije.

Konstruisao  je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih

pojmova  nazvano je njegovim imenom - Gausov algoritam, Gausova

konstanta,  Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za

magnetnu  indukciju nazvana je "gaus" (oznaka Gs), ali se sada, u

čast  srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu

jedinica  koristi oznaka "tesla" (skraćeno T). Dela: "Disqusitiones

arithmeticae sapra superficies curvas", "Theoria motus corporum

coelestium".

        1866 - Knez Aleksandar Kuza, tvorac rumunske države

(ujedinitelj Vlaške i Moldavije) abdicirao je. Sa vlasti je

odstupio pod pritiskom rumunske aristokratije, nezadovoljne trendom

demokratizacije zemlje. Na presto je tada doveden princ iz pruske

kraljevske porodice Hoencolern, pod imenom Karol I (od 1881. kralj

Rumunije).

        1883 - Rođen je nemački filozof Karl Teodor Jaspers.

Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u 

Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu 

otpustili nacisti. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. 

Dela: "Opšta psihopatologija", "Psihologija pogleda na svet", 

"Filozofija", "Um i egzistencija", "O istini", "O izvoru i cilju 

istorije", "Filozofska vera".

        1883 - Rođen je američki filmski režiser Viktor Fleming,

koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali

filmovi: "Čarobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flet",

"Jovanka Orleanka".

        1898 - Francuski pisac Emil Zola uhapšen je zbog

objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom

"Optužujem", u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani

sudski proces protiv Alfreda Drajfusa, oficira (kapetan) optuženog

za izdaju.

        1905 - Američki advokat Pol Persi Haris osnovao je u

Čikagu Rotari klub.

        1910 - Osnovan je Srpski olimpijski klub (komitet). Vodeću

ulogu prilikom osnivanja Kluba imao je Svetomir Đukić, potonji

general, sa grupom mladih oficira školovanih u Francuskoj. Srpski 

olimpijski klub osnovan je u redakciji lista "Novo vreme" koja  

se nalazila na 4. spratu hotela "Moskva" na Terazijama u Beogradu. 

Počasni predsednik Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) bio je 

Nikodije Stevanović, general u penziji, prvi direktor bio je 

Svetomir Đukić, a sekretari Aleksandar Bodi i Miloš Ilić.

        1918 - Jedinice novoosnovane Crvene armije zaustavile su

kod Narve i Pskova u Prvom svetskom ratu nemačku ofanzivu.

Sovjetska armija je nosila naziv Crvena armija do 1946.

        1929 - Rođen je Aleksej II moskovski patrijarh. Bio 

je šesnaesti patrijarh na tronu Ruske crkve, koja je na nivo

patrijaršije uzdignuta 1589. Aleksej Mihailovič Ridiger bio je

izdanak aristokratske porodice pribaltičkih Nemaca Fon Ridiger,

koja je u 18. veku prihvatila pravoslavlje. Školovao se u

Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji. Patrijarh je postao 1990.

Važio je za ličnost retkog autoriteta u Rusiji, i imao je bitan

uticaj u Kremlju, otuda je presudno pomogao da se obnovi moralni

autoritet Crkve nakon decenija progona. Aleksej II bio je

osvedočeni  prijatelj srpskog naroda, boravio je u Beogradu tokom

NATO bombardovanja 1999. i dosledno se suprotstavaljao otcepljenju

Kosova i Metohije od Srbije.

        1931 - Umrla je australijska pevačica Helen Porter Mičel,

poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih

soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom

decenijama  je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama 

u svetu,  uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku

Metropoliten operu.

        1934 - Umro je engleski kompozitor i violinista Edvard

Vilijam Elgar. Stvarao je u kasnoromantičarskom maniru. Dela:

oratorijum "Gerontijusov san", koncertne uvertire "Na jugu", "Enigma

varijacije", "Falstaf", dve simfonije, koncerti za violinu i

violončelo.

        1938 - Otkrivena su prva nalazišta nafte u Kuvajtu (tada

britanski protektorat).

        1942 - Japanska podmornica bombardovala je u Drugom

svetskom ratu američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u

Kaliforniji.

        1944 - U Vrhovni štab NVJ u Drvaru stigla je sovjetska

vojna misija, prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji u Drugom

svetskom ratu.

        1959 - Međunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo

zasedanje, u Strazburu.

        1965 - Umro je engleski filmski glumac Sten Lorel, mršavi

iz tandema s američkim glumcem Oliverom Hardijem "punijim".

Filmski producenti i sada ubiraju profit od njihovih filmova, dok su

njih dvojica završila u bolnicama za sirotinju. Filmovi: "Muzička

kutija", "Naši odnosi", "Na divljem zapadu", "Dva dobra drugara",

"Fra dijavolo", "Mi iz Oksforda", "Veliki posao", "Naša žena",

"Udri brigu na veselje".

        1970 - Britanska Gvajana stekla je nezavisnost.

        1990 - Posle 11 godina u izbeglištvu, u Kambodžu se

vratio princ Norodom Sihanuk.

        1991 - U Tajlandu je pučem bez prolivanja krvi vlast

preuzela vojna hunta, koja je oborila vladu Čatičaja Čunavana.

        1994 - Bosanski Muslimani i Hrvati su pod pritiskom SAD

potpisali primirje i okončali višemesečne krvave sukobe, što je

bio uvod u stvaranje muslimansko hrvatske federacije, stvorene pod

pritiskom iz Vašingtona.

        1996 - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general

Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, ubijeni su u

Iraku, navodno u porodičnom obračunu, tri dana po povratku iz

šestomesečnog izbeglištva u Jordanu.

        1998 - Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ukinuli

su zabranu kontakata sa Iranom na visokom novou.

        1999 - U Rambujeu kod Pariza posle 17 dana okončani su

takozvani pregovori tokom kojih se delegacije Srbije i predstavnika

separatističke struje kosmetskih Albanaca ni jednom nisu sastale.

Albanci su najavili da u načelu prihvataju ponuđeni sporazum, dok

je srpska strana odbacila strano vojno prisustvo na Kosovu i

Metohiji. 

        2001 - SRJ i Makedonija potpisale su sporazum o

razgraničenju (graničnoj liniji).

        2002 - Filadelfijska (rimokatolička) nadbiskupija

raščinila je nekolicinu sveštenika zbog seksualne zloupotrebe

dece.

        2002 - Uz obrazloženje da su porast političkog nasilja i

gušenje slobode štampe ugrozili izglede za održavanje slobodnih i

demokratskih izbora, SAD su Zimbabveu uvele sankcije, a predsedniku

Robertu Mugabeu i njegovim najbližim saradnicima zabranjen je

ulazak u SAD.

        2004 - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović

odlikovao je američkog oskarovca srpskog porekla Karla Maldena

medaljom Belog anđela "za izuzetno, dugogodišnje, lično

ostvarenje u oblasti filmske umetnosti". Dan ranije Malden je primio

nagradu za životno delo Američkog sindikata glumaca, koja se od

1964. godine dodeljuje za značajan doprinos glumačkoj profesiji.

        2007 - Najmanje 27 osoba stradalo je u požaru koji je

zahvatio centar za stare i hendikepirane osobe u gradu Alsunga u

zapadnom delu Letonije. Vatrogasci su uspeli da spasu 66 ljudi.

Požar je prouzrokovao kvar na električnim instalacijama.

        2008 - Umro je Janez Drnovšek, negdašnji predsednik

Slovenije i predsednik vlade te zemlje. Bio je član i

predsedavajući kolektivnog predsedništva SFRJ uoči raspada bivše

jugoslovenske federacije i jedan je od predvodnika separatne

politike u Sloveniji. Tokom oružanih sukoba pobunjene slovenačke

Teritorijalne odbrane i JNA 1991. bio je glavni posrednik.

2012 - Preminuo je srpski književnik Ivan Gađanski.

Završio je klasične nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 

a specijalističke studije potom na Kolumbiji, SAD. Bio je upravnik 

Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu. Radio 

je u Jugoslovenskom bibliografskom institutu, kao i na polju 

kulturnih veza sa inostranstvom nekadašnje SFRJ. Njegova poezija 

prevođena je na više od 20 jezika.

2020 - Preminuo je Zoran Modli, radijski voditelj, disk dzokej, 

muzičar, pisac, pilot. Rođen u Zemunu, decenijama je radio kao pilot 

JAT-a, a poslednjih godina i za druge avio kompanije i kao instruktor 

letenja. Paralelno, bavio se muzikom s velikim uspehom. Osamdesetih 

20. veka, kao voditelj radio emisije "Ventilator 202", bio jedan od 

najzaslužnijih za otvaranje prostora brojnim muzičkim sastavima 

emitovanjem demo snimaka. Takođe je bio jedan od popularizatora 

kompjuterske tehnologije. Autor je više knjiga: "Krilata katedra", 

"Piste u noći", "Profesija stjuardesa", "Pilotska knjiga".

2021 - Preminuo je Vojkan Borisavljević, srpski kompozitor 

i dirigent. Autor je niza hitova, poput "Odiseja", "Ljubav je samo reč". 

Rođen u Zrenjaninu, studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 

a muzičko obrazovanje stekao je u beogradskim školama "Dr Vojislav 

Vučković" i "Stanković". Radni vek proveo je kao slobodan umetnik. 

Komponovao je za pozorište, film, televiziju, popularne i dečje pesme, 

instrumentalne kompozicije i aranžmane, stotine dela različitih 

žanrova. Autor je knjige: "Moja odiseja".