Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 24. februar,  2024. 

 1389 - Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i

zarobili švedskog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica

Margaret postala vladar i Švedske.

        1525 - Upotrebivši prvi put u istoriji ratova puške

arkebuze, španska armija Karla V pod komandom markiza od Peskare, 

do nogu je, u bici kod Pavije, u Italiji, potukla francusko-švajcarske 

trupe koje je predvodio francuski kralj Fransoa I. U bici je poginulo

14.000 vojnika, a Fransoa I je zarobljen.

        1530 - Karla V u Bolonji je za svetog rimskog cara i kralja

Italije (već je bio kralj Španije i vladar njene ogromne imperije)

krunisao papa Klement VII.

        1563 - Hugenoti (francuski kalvinisti) su ubili Fransou

Lorena, vojvodu od Giza, jednog od francuskih rimokatoličkih vođa

u građanskom ratu s hugenotima, koji je sa svojim snagama opsedao

Orlean.

        1582 - Papa Grgur XIII izdao je bulu o primeni

gregorijanskog kalendara. Reforma julijanskog kalendara i uvođenje

gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, julijanski

kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod gregorijanskog

astronomsko odstupanje neuporedivo manje.

        1786 - Rođen je nemački pisac Vilhelm Grim, sakupljač i

obrađivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela,

objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom. Objavio je i nemačke

srednjovekovne književne spomenike i proučavao mitologiju.

        1803 - Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša

Anastasijević. Za "kapetana dunavskog" 1833. postavio ga je knjaz

Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Od tog

vremena on je poznat kao "Kapetan Miša". Posedovao je čak 74

broda, solane u Vlaškoj i Mađarskoj kao i velika imanja u

rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u

Beogradu, u kojoj se sada nalazi rektorat Univerziteta u Beogradu,

poznatu kao Kapetan Mišino zdanje, poklonio je 1863. "svom

otečestvu".

        1848 - Pod pritiskom revolucije abdicirao je francuski

kralj Luj Filip. Važio je za vladara sklonog građanskom ustrojstvu

zemlje, bez naklonosti "starom režimu", ali mu to nije spaslo krunu. 

Francuska Druga republika je proglašena dva dana docnije.

        1852 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Džordž

Ogastas Mur, autor realističkih i naturalističkih romana. Dela:

romani "Moderni ljubavnik", "Glumčeva žena", "Ester Voters",

"Ave", "Ispovesti mladića", "Uspomene iz mrtvog života", "Salve",

"Vale".

         1882 - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir

srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio

je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu

razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog

umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s

motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i

izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: "Stari

Pariz" i "Iz naših krajeva" i tri albuma crteža olovkom: "Iz

Južne Srbije", "Predeli Šumadije i Južne Srbije" i "Jugoslovenski

predeli".

1882 - Preminuo je Sima Andrejević Igumanov, trgovac, 

veliki dobrotvor. Igumanov, trgovac iz Prizrena, s razgranatim 

uspešnim poslovima i međunarodnim vezama, zaveštao je velika 

sredstva za crkveno narodnu prosvetu Srba. Još dok je vodio 

poslove u Carigradu i Odesi pomagao je školovanje mladih Srba, 

brojne crkve i manastire uglavnom u Staroj Srbiji, i izgradio 

Bogoslovsko učiteljsku školu u Prizrenu. Sredstvima koje je 

zaveštao podignuta je reprezentativna palata u centru Beograda 

s nameroma da se tim putem obezbedi izdržavanje bogoslovije 

u Prizrenu.

        1885 - Rođen je američki admiral Čester Vilijam Nimic,

komandant Pacifičke flote SAD u Drugom svetskom ratu.

        1887 - Pariz i Brisel postale su prve dve prestonice

povezane telefonskom vezom.

        1920 - Prvi politički program Nacionalsocijalističke

radničke partije Nemačke, koju je 1919. u Minhenu osnovao

(preuzeo) Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka. Program koji je

sačinio Hitler kasnije je razrađen u njegovoj knjizi "Majn kampf".

1937 - Rođen je Srđa Popović, advokat. Izdanak ugledne 

advokatske porodice, nastavio je tradiciju i posvetio se advokaturi 

izuzetno uspešno. Postao je međunarodno poznat 1970-ih godina 20. veka, 

veštim i znalačkim zastupanjem optuženih u političkim procesima. 

Branio je tadašnje disidente, ali i razne kontroverzne ličnosti. 

Devedesetih je bio jedan od najistaknutijih protivnika tadašnjeg režima 

u Beogradu. Pokretač je 1989. nedeljnika "Vreme".

         1926 - Rođen je Nikola Karaklajić srpski šahista,

reprezentativac i prvak Jugoslavije u šahu, internacionalni majstor.

Kao član reprezentacije Jugoslavije na Olimpijadi u Moskvi 1956.

osvojio je srebrnu medalju. Nalazio se i u selekciji koja je 1957.

na prvom ekipnom prvenstvu Evrope u Beču zauzela drugo mesto.

Decenijama je radio kao šahovski trener. Bio je selektor

reprezentacija Malte, Singapura, Šri Lanke i Ujedinjenih Arapskih

Emirata. Čitav radni vek proveo je u Radio Beogradu, gde je radio

kao novinar i muzički urednik. Karaklajić se smatra prvim muzičkim

urednikom u negdašnjoj Jugoslaviji koji je dozvolio emitovanje rok

muzike.

1937 - Rođen je Srđa Popović, advokat. Izdanak ugledne

advokatske porodice, nastavio je tradiciju i posvetio se advokaturi 

izuzetno uspešno. Postao je međunarodno poznat 1970-ih godina 20. veka, 

veštim i znalačkim zastupanjem optuženih u političkim procesima. 

Branio je tadašnje disidente, ali i razne kontroverzne ličnosti. 

Devedesetih je bio jedan od najistaknutijih protivnika tadašnjeg režima 

u Beogradu. Pokretač je 1989. nedeljnika "Vreme".

        1945 - Egipatski predsednik vlade Ahmed Maher Paša ubijen

je u skupštini, odmah pošto je u Drugom svetskom ratu objavio

deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

        1945 - Trupe SAD oslobodile su japanske okupacije u Drugom

svetskom ratu glavni grad Filipina Manilu.

        1946 - Huan Peron je izabran za predsednika Argentine,

započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

        1966 - U Gani je vojnim udarom, dok je bio u poseti Kini,

zbačen predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957.

izborila nezavisnost od Britanije. Vlast je preuzelo takozvano Veće

nacionalnog oslobođenja s generalom Džozefom Ankrahom na čelu.

Svrgnuti predsednik otišao je u Konakri, gde ga je gvinejski

predsednik Seku Ture 2. marta 1966. proglasio kopredsednikom

Gvineje.

        1971 - Alžir je saopštio da preuzima kontrolu nad

francuskim petrolejskim kompanijama u zemlji.

        1974 - Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član

Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta.

Bavio se uporednim istraživanjima porekla i razvića živog

sveta balkanskih jezera, strukturom i razvojem njihovih ekosistema.

Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor

Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije u

Drugom svetskom ratu bio je član rukovodstva NOP Srbije i veći deo

rata proveo je kao zatočenik na Banjici. Posle oslobođenja

izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije 

i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim

konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju,

citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju.

Dela: "Ohridsko jezero i njegov živi svet" (sinteza njegovih

naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici

"Uporedna anatomija kičmenjaka", "Ekologija".

        1974 - Pakistan je saopštio da je zvanično priznao

Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

        1975 - Umro je sovjetski državnik Nikolaj Aleksandrovič

Bulganjin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza od 1955. do 1958,

učesnik Oktobarske revolucije. Boljševicima se priključio 1917.

uoči revolucije i do 1922. radio je u ČEKI (politička policija).

Član Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza

postao je 1934 a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je

u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribaltičkog i Prvog beloruskog

fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar

oružanih snaga i zamenik predsednika vlade, pre nego što je postao

šef vlade.

        1990 - Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini,

bivši predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar

posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke

partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim

zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, 

a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. 

i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.

        1991 - Nekoliko časova posle poslednjeg pokušaja

sovjetske diplomatije da spreči sukob, počela je ofanziva

američkih snaga i njihovih saveznika u Zalivskom ratu protiv Iraka

u kojem je sa obe strane učestvovalo više od 1,3 miliona vojnika.

Kako je navedeno, cilj ofanzive bilo je prisiljavanje Iraka da

napusti Kuvajt, koji je okupiran 1. avgusta 1990.

        1993 - Kanadski premijer Brajan Malruni, čija je

popularnost spala na najniže grane u istoriji anketiranja birača

u Kanadi, dao je ostavku posle devet godina na vlasti.

        1995 - U retkoj javnoj svađi transatlantskih saveznika,

ambasada SAD u Parizu optužila je ministra unutrašnjih poslova

Francuske Šarla Paskvu da je slagao povodom špijunskog skandala i

odluke francuskih vlasti, dva dana ranije, da zbog političke i

ekonomske špijunaže protera četvoricu američkih diplomata i još

jednog državljanina SAD.

        1996 - Kubanski vojni avioni oborili su dva mala aviona

jedne kubanske izbegličke organizacije u SAD, koji su uprkos

ponovljenih upozorenja u višednevnom "ratu živaca" da provokacije

neće biti tolerisane ušli duboko u vazdušni prostor Kube.

        1996 - Palestinski islamski teroristi su u dva

samoubilačka napada u Izraelu ubili 27 lica.

        1998 - Francuska skupština je jednoglasno ratifikovala

sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

        2004 - U zemljotresu koji je pogodio oblast El Hoseima na

mediteranskoj obali Maroka, poginulo je najmanje 572 lica.

        2007 - U eksploziji kamiona bombe, u iračkom gradu Habanija,

u blizini sunitske džamije, na prepunoj pijaci, poginulo je 37 ljudi

a povređeno je 64. Habanija se nalazi u provinciji Anbar, oko 85

kilometara zapadno od Bagdada.

        2008 - Kubanska skupština izabrala je Raula Kastra,

brata Fidela Kastra, na mesto predsednika Državnog saveta, najvišeg

organa vlasti, čime je on postao i novi predsednik zemlje i novi

vrhovni komandant vojske. Fidel Kastro je tri dana ranije saopštio

da se, iz zdravstvenih razloga, povlači sa položaja šefa države,

na kojem se nalazio od 1959.

2022 - Ruske trupe započele su invaziju na Ukrajinu. Prema 

terminologiji zvanične Moskve reč je o specijalnoj operaciji izazvanoj 

odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, odnosno prema Donjeckoj 

i Luganskoj republici, koje su prethodnog dana i zatražile intervenciju. 

Jedan od povoda nesumnjivo je bila i činjenica da je zvanični Kijev 

obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994, kojim 

je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. Zvanična 

Moskva intervenciju je predstavila i kao denacifikaciju.